Uoči referenduma o neovisnosti koji je predviđen za 2014. godinu britanska vlada analizira učinke neovisnosti na Škotsku koja ima 5 milijuna stanovnika. Ministarstvo financija u Londonu tvrdi je da bez britanskog regulatornog okvira Škotska izložena mogućoj krizi jer financijski sektor višestruko nadmašuje gospodarski.

‘Neovisna Škotska imala bi izuzetno velik bankarski sektor u odnosu na veličinu gospodarstva – s bankarskom aktivom većom od 1250 posto škotskog BDP-a – što bi gospodarstvo učinilo ranjivim’, kaže se u dijelovima izvješća koje je objavilo britansko ministarstvo. Cijelo izvješće trebalo bi biti objavljeno u ponedjeljak.

Škotska nacionalna stranka (SNP), koja se zauzima za neovisnost Škotske, odbacila je navode u izvješću i rekla da će u utorak objaviti vlastito izvješće koje će ukazati na koristi odvajanja od Velike Britanije.

(Slobodna Evropa)

Dinkić je pozvao sve „razočarane“ članove Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije da priđu Ujedinjenim regionima Srbije koji su prerasli u političku stranku.

Na prvoj izbornoj skupštini URS u beogradskom Sava centru, Dinkić, ministar finansija, rekao je danas da Beograd i Vojvodina više nisu „motor razvoja“ zemlje kao nekada, zbog čega je neophodno raspisati prevremene izbore u pokrajini i Beogradu.

Dinkić, ministar finansija i privrede, rekao je da Srbija mora da promeni Ustav i smanji broj poslanika u Skupštini, kojih sada ima 250.

Predložio je i uvođenje Veća regiona u Skupštinu Srbije čije bi članove direktno birali građani. Založio se da građani direktno biraju i gradonačelnike i predsednike opština u Srbiji.

„To je jedini način da se čuje glas svih gradova, opština i regiona“, rekao je on.

Dinkić je rekao da che URS do juna izaći sa razvojnim planovima za svaki region u Srbiji.

„U Vojvodini umesto da se pokreću krupni regionalni projekti, započinju se sitni, kao što je krečenje zgrada, što je posao lokalne vlasti“, rekao je on i dodao da će razvojni plan za Vojvodinu obuhvatiti izgradnju regionalnog autoputa od Sombora do „Evropskog koridora 10″ – autoputa E-75.

Po njegovim rečima, sličan regionalni autoput treba da „dobije“ i Zrenjanin.

Govoreći o situaciji u Beogradu, Dinkić je rekao da su mnogi projketi, poput izgradnje mosta na Savi kod Ade ciganlije, dogovoreni u vreme mandata Nenada Bogdanovića.

„U Beogradu nema organizovanog saobraćaja, nema razvijene informacione tehnologije, a nisu rešeni ni komunalni problemi i to sve treba menjati“, rekao je on.

Govoreći o planovima URS, Dinkić je rekao da je na jugu Srbije potrebno razvijati „laku i automobilsku industriju“, i da je potrebno ulagati u povrtarstvo i voćarstvo.

„FIAT je preporodio Kragujevac i niko ne može da me ubedi da tako nešto ne može da se dogodi i u ostalim regionima“, rekao je Dinkić.

Za istočnu Srbiju Dinkić je predložio razvoj turizma, a za zapadnu Srbiju predvideo je posebne planove za Mačvu, Sandžak, Podrinje i Zlatibor.

Dinkić je rekao da i u Zapadnoj Srbiji treba izgraditi autoput.

Kao najvažniji cilj svoje stranke naveo je zapošljavanje mladih i otvaranje radnih mesta.

„Uveli smo ‘nultu toleranciju’ u borbi protiv kriminala i korupcije. Planiram da predložim i ‘nultu toleranciju’ za finansijsku nedisciplinu, ali moramo uvesti ‘nultu toleranciju’ i za birokratiju. Ako se čeka više od stotinu dana za dobijanje dozvola, mi ne možemo da iskoristimo potencijalne investitore“, rekao je Dinkić.

Na izbornoj skupštini Ujedinjenih regiona Srbije koji su postali politička stranka, danas se biraju predsednik, zamenik predsednika i drugi organi.

Pokret URS formiran je pre tri godine.

(Beta)

Evropska komisija saopštila je juče da se osam kineskih i dvije indijske kompanije suočavaju sa ukupnom kaznom od 2,4 miliona evra zato što nisu platile novac za ispuštanje štetnih gasova tokom letova iznad evropskog bloka.

Zamjenik generalnog direktora pravne kancelarije u kineskoj Administraciji za civilno vazduhoplovstvo Jan Mingči rekao je da druga po veličini svjetska ekonomija ne prihvata jednostrane i prinudne tržišne mjere.

Prema njegovim riječima, aviokompanije u zemljama u razvoju treba da dobijaju finansijsku i tehnološku podršku za svoje napore da se izbore sa posljedicama klimatskih promjena.

Evropski sistem za trgovinu dozvolama za zagađenje štetnim izduvnim gasovima primjenjuje se za sve odlazne i dolazne letove na aerodrome u EU od 1. januara 2012. godine.

EU je prošle godine dodala nekoliko aviokompanija, što je izazvalo negodovanja SAD i Kine koje smatraju da je time prekršen međunarodni zakon.

Evropska komisija je istakla da skoro sve aviokompanije poštuju svoje obaveze koje su u skladu sa međunarodnim zakonom i konvencijama.

(Slobodna Evropa)

Mirko Klarin, glavni urednik agencije Sense koja se specijalizovala za izveštavanje sa suđenja u Hagu, naveo je da je reč o “hiljadama i hiljadama” presuđenih činjenica.

On je naveo da transkripti sa suđenja sadrže pravo bogatstvo činjenica i svedočenja, ali je dodao da ih “nažalost malo ko čita, sem naučnika”.

“Ta priča nije stigla do javnosti u zemljama bivše Jugoslavije. Ali, doći će nove generacije koje će se pitati šta se stvarno dogodilo u tim ratovima”, kazao je Klarin.

On se založio za suočavanje sa prošlošću i rekao das u narodi bivše Jugoslavije jednom već pokušali da “u ime svete budućnosti zaboravimo na prošlost iz Drugog svetskog rata pa nam se to osvetilo”.

Klarin je rekao da pre Haškog tribunala niko nikada nije odgovarao za počinjene ratne zločine iz ugla međunarodne pravde.

“Tribunal je taj princip primenio na relativno malom uzorku, na 161 optuženom, ali je vrlo uspešno pokrio i utvrdio šta se dogodilo u ratovima”, ocenio je Klarin.

Najavio je da će u Srebrenici biti otvoren dokumentacioni centar, sa bazom podataka i sa audio-vizuelnom prezentacijom.

“Bavićemo se samo time na koji način je to prikazano u Tribunalu. Da pružimo mogućnost da ljudi dođu, vide i istražuju sami. Želja nam je da slične centre otvorimo u Sarajevu, Prijedoru, na Kosovu, u Vukovaru… Dakle, u onim zajednicama koje su najviše bile pogođene ratnim zločinima”, rekao je Klarin.

Zoran Pusić iz Građanskog odbora za ljudska prava iz Hrvatske rekao je da je arhiva Tribunala impresivna i predstavlja “neprocenjivu vrednost i za istoriju i za istoričare”.

“Vrednost Tribunala je i u tome što je promovisao ideju da se stane na kraj neodgovaranju političara za ratne zločine. I da se rat tretira kao kriminalna delatnost. Na pragu smo toga, pre svega zahvaljujući Haškom tribunalu”, kazao je Pusić.

Glavna urednica magazine “BH Dani” Dženana Karup-Druško kazala je da mediji treba nasleđe Haškog tribunala da prezentuju na pravi način javnosti.

Forum je organizovala Inicijativa nevladinih organizacija iz regiona, koja se zalaže za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM).

(Autonomija)

“Srbija je velika bašta u Evropi, po svojim predispozicijama, lokaciji, kvalitetu zemljišta, klimatskim uslovima, a rekao bih i visokom kvalitetu stručnjaka, ali je daleko da bude gigant u oblasti poljprivrede. To je velika razvojna šansa i prilika da se takvo stanje preokrene”, rekao je Dačić na otvaranju 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Najavio je da je u toku priprema Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, koja sadrži plan razvoja poljoprivrede u periodu od narednih deset godina usklađenog sa politikom Evropske unije, a koja bi trebala da bude usvojena do kraja godine.

“Naš cilj je stavaranje konkurentne poljoprivrede, jačanje ruralnog razvoja, intenziviranje proizvodnje i proizvodnja hrane visokog kvaliteta, uz visok stepen očuvanja životne sredine”, kazao je Dačić.

Ponovio je da poljoprivreda čini 11 odsto BDP-a Srbije i zapošljava značajan broj ljudi, a da sa druge strane čini 23 odsto ukupnog izvoza i svega sedam odsto uvoza naše zemlje, što stvara godišnji trgovinski suficit od 1,2 milijarde dolara.

“Naša poljoprivreda i prehrambena industrija u potpunosti mogu da zadovolje domaće trzište. Međutim, specifičnost ove privredne grane je da mnogo zavisi od klimatskih uslova i zato je važno da što pre osavremenimo proizvodnju”, rekao je Dačić.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je da je Međunarodni poljoprivredni sajam prilika da se na njemu predstave nova znanja i tehnologije i da svi koji dođu sa njega odu mnogo bogatiji i zadovoljniji.

“Poljoprivreda Srbije ima šta da pokaže i čime da se ponosi. Naša želja je da na predstojećem sajmu usvojimo nova znanja i nove tehnologije koje ćemo kasnije moći uspešno da primenimo”, rekao je Knežević.

Ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina rekao je da je ta zemlja ponosni partner ovogodišnjeg poljoprivrednog sajma i da se ove godine posebno pripremila za nastup kako bi predstavila najbolje iz oblasti poljoprivrede iz sve četiri županije.

“Saradnja dve države je odlična, a poznato je da trgovina i biznis uvek pronađu svoj put. Nadam se da će po pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula ta saradnja biti još bolja”, rekao je Jakovina.

Jubilarni Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu održava se do 25. maja, a na njemu učestvije više od 1.500 izlagača iz oko 60 zemalja.

(Autonomija)

S druge strane, vršilac dužnosti direktora Apotekarske ustanove „Beograd“ Dragana Simić rekla je danas da je do nestašice insulina u Beogradu došlo zbog striktnog poštovanja novog Zakona o javnim nabavkama, ali i nerazumevanja i nedovoljne saradnje sa nadležnim državnim organima.

„Od Grada Beograda, osnivača Apotekarske ustanove ‘Beograd’, tražiću da mi objasne kako je moguće da insulina ima svuda sem u njihovim apotekama, i šta preduzimaju po tom pitanju. Nisu poštovali Zakon o javnim nabavkama i tu ima elemenata krivične odgovornosti“, izjavila je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović za dnevnik „Danas“.

Ona je iznela ocenu i da nestašica insulina u državnim apotekama u Beogradu govori da se „one ne pridržavaju osnovnih zakonskih načela i da se ne bave delatnošću u skladu sa zakonom“.

„Apotekarska ustanova ‘Beograd’ očigledno ima otpor da primeni Zakon o javnim nabavkama. Ako su očekivali da će biti izuzeti iz procesa javnih nabavki, mogli su napraviti rezervu, da imaju lekove dok se ne donese eventualna odluka o njihovom izuzimanju iz zakona, ili pređe na centralnu nabavku koja počinje sledeće godine“, kazala je Đukić-Dejanović.

Ona smatra da u čitavom slučaju ima elemenata krivične odgovornosti, ne samo zbog kršenja zakona, već i zbog ugrožavanja prava pacijenata.

„Dodatno je problematično širenje dezinformacija da insulina u Srbiji nema. To je stvorilo paniku kod ljudi koji ga prekomerno kupuju iz straha da ga neće biti, pa može doći do veštačke nestašice“, kazala je Đukić-Dejanović.

Ona je najavila da će od osnivača Apotekarske ustanove „Beograd“ – Grada Beograda, zatražiti da objasni kako je moguće da insulina ima svuda sem u njihovim apotekama, i šta preduzimaju po tom pitanju.

Prema navodima ministarke, Apotekarska ustanova ‘Beograd’ je tokom prošle godine utrošila 128 miliona dinara za opremu za Gradski zavod za hitnu pomoć, za beogradski Bebi klub, za projektnu psihosocijalnu podršku u procesu vantelesne oplodnje, za plate lekara i medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta.

„Za njihove plate u ovoj godini izdvojeno je 37 miliona dinara i, uz druge troškove, Apotekarska ustanova ‘Beograd’ je tokom protekle i ove godine izdvojila ukupno 300 miliona dinara, a nije učinila ono što je njena primarna delatnost – izdvajanje novca za rezerve insulina i drugih lekova dok se ne raspiše tender za nabavku“, kazala je ministarka zdravlja.

O pojavi bakterije klostridija u Užicu, ministarka je rekla da nije tačno da nema sredstava za higijenu i sterilizaciju u bolnicama i da je reč o upornoj bakteriji svih bolničkih prostora.

Ona je napomenula da je bitno da se onog trenutka kada se uoči epidemija preduzmu odgovarajuće mere.

„U ovom slučaju epidemija je proglašena u užičkoj bolnici 24. aprila, i uočeno je da se nisu svi zaposleni pridržavali protivepidemijskih mera. U momentu proglašenja epidemije bilo je prijema novih bolesnika, što je kršenje mera. Zbog toga su podnete prekršajne prijave“, navela je ministarka.

(Danas, RTV)

„Nivo vode u Tisi je za jedan metar viši u odnosu na nivo vode u Begeju, zbog čega je ustava kod Stajićeva zatvorena pa voda iz Begeja ne otiče u Tisu. Neprijatan miris koji se širi iz Begeja i boja koju je voda dobila nastali su zbog toga što je Begej tekao uzvodno i podigao mulj u Tomaševcu, a na sve to utiče i trenutni vazdušni pritisak i oblačno vreme“, rekao je novinarima načelnik srednjobanatskog okruga Dušan Šijan.

Na kraju je ostalo samo da sačekamo da priroda sve odradi sama, pa da nivo Tise konačno padne, a Begej konačno poteče nizvodno, a ne uzvodno kao što je to činio u ovim apokaliptičnim danima. Mada mi ovaj “tok uzvodno” zvuči neverovatno, gotovo proročki, kao da sam već negde čitao o tome – možda u Kremanskim proročanstvima ili pak u samom Starom Zavetu – Apokalipsi. Kada reka poteče uzvodno, tu mora doći do nekih promena, možda čak i tektonskih, a o političkim i da ne govorimo. No, bez obzira na sav smrad koji smo otrpeli, ipak nekih bučnih reakcija i nije bilo, jer građani su se izgleda pomirili sa činjenicom da su nas preuzele „prirodne sile“ od kojih nam nema spasa. Lokalne vlasti su nas zamolile da se strpimo nekoliko nedelja jer ničija nije do zore gorela, pa neće ni ovaj smrad večno trajati. Osim toga nije trenutna vlast kriva što prethodna nije ništa učinila da zaštiti Begej od zagađenja već je drsko i u potaji taj problem prebacila u budućnost, a ta budućnost nam je sada okrutno spopala SNS-ovsku vlast koja nema rešenje već samo nemoćno širi ruke i uzda se u milost prirode.

A bilo je i biće raznih smradova u našem gradu na Begeju… Na primer, smrad lokalne kafilerije koja leti naprosto „mami“ mirisima tek spaljenih leševa uginulih životinja – priceless. U Zrenjaninu niste nikada sigurni kada ćete naleteti na neki od smradova koji su ovde redovita pojava. Odete recimo na „Peskaru“, naše gradsko kupalište – u nedostatku drugog – i taman se opustite posle plivanja i uživate u hladnom pivu, kad najedanput do vas dopre miris paljevine i smrad od koga gubite dah; to neki „dušebrižnici“ spaljuju višak smeća na gradskoj deponiji, a efekat ovog dimo-smrada na razini je suzavca koji policija koristi za rasterivanje demonstracija, na primer, samo što u ovom slučaju, to jeste na Peskari, nema policije, ali se građani-kupačice&kupači spontano raziđu sami. Zasednem ja sa društvom letos u jednoj kafanici na plaži… Svi lepi, preplanuli od sunca, puni snage, ma milina nas videti… Elem, seli mi, izbacili stomake i taman popili po jedan špricer kada je na nas naleteo prvi smrdljivi udar. Imali smo još toliko vremena da zaskočimo svoje bicikle i pobegnemo glavom bez obzira jer smo znali da bi sledeći udar mogao biti fatalan za nas. Na ovakve situacije moraš biti uvek spreman ako živiš u Zrenjaninu jer život ovde je opasan i tvrd, a smrad mogu da podnesu samo najjači.

Bilo je tih smradova… Zrenjanin je industrijski grad, mada ovde malo još koja fabrika radi. Grad nam je ofucan, oronuo, ali šta da se radi, svetska kriza. Lep je naš Zrenjanin, pun istorijskih znamenitosti. Imamo najstarije pozorište u Srbiji, prelep muzej, divno jezero sa vodoskokom gde možete da pecate ribu, dok po vodi plivaju patke i plastične pivske flaše. Jezero se nalazi u samom centru grada što mami mnoge lokalne „izletnike“ da tu provode vreme pijuckajući pivo na obali; bilo je i klupa pored jezera, ali se izletnicima nisu dopale pa su ih izlomili kao i kante za đubre, tako da dobar deo smeća ostaje na obali ili pak završi u vodi; bilo je i labudova na našem jezeru, ali su jednog dana odleteli… U blizini jezera se nalazi jedna od najvećih gradskih atrakcija „Suvi most“ – kako ga ovde od milja zovemo. Ime je dobio po tome što se, nesrećnik, zaglavio na suvom jer je u međuvremnu ostao bez reke, pa sad tavori oronuo i besmislen kao i odavno napuštena „Špiritana“ u blizini.

Znam da ovo sve što sam napisao o Zrenjaninu nije baš nadahnuto lokalpatriotizmom, kao i da šteti turističkom potencijalu grada, ali eto, šta da radim kada ovde živim i uviđam neke pojave koje baš i ne služe na čast prestonici Banata. Ali biće bolje… Samo da se mi rešimo ovog sadašnjeg smrada i da nam Begej ponovo poteče nizvodno.

(Autonomija)

Gejts (57) nije bio prvi na listi od 2007. a njegovo bogatstvo procijenjeno na 72,7 milijardi dolara poraslo je za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Suosnivač giganta Microsoft sa sjedištem u Redmondu u državi Vašington, ponovo je dobio titulu najbogatijeg pošto su akcije Microsofta koje su ove godine porasle 28 odsto, u četvrtak dostigle petogodišnji maksimum i to drugi put za nedjelju dana.

Gejts je poklonio 28 milijardi svog bogatstva Fondaciji Bil i Melinda Gejts, jednoj od najbogatijih svetskih filantropskih organizacija osnovanoj prije 14 godina koju vode on i njegova supruga zajedno sa milijraderom Vorenom Bafetom.

Gejts je preuzeo vođstvo na listi najbogatijih od meksičkog tajkuna Karlosa Slima (73) kome su akcije njegove telekom kompanije America Movil pale za 14 odsto ove godine.

Poznati investitor Voren Bafet je treći najbogatiji čovjek na svijetu sa imovinom vrijednom 59,7 milijardi dolara, prema Blumbergovoj listi.

(Slobodna Evropa)

Demokratska stranka Srbije je u decembru 2009. od Ustavnog suda zatražila da se oceni usklađenost Statuta Vojvodine sa Ustavom Srbije navodeći da se njime pravi država u državi.

Ustavni sud Srbije je u julu prošle godine osporio oko 20 odredbi Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.

Rasprava o Statutu Vojvodine u Ustavnom sudu Srbije počinje u 10 sati.

(Beta)

Istina, reč u ovom obliku koji stoji u naslovu nije naša ni u duhu pravoslavlja srpskog, to je rusizam i novotarija. Mi imamo vekovima reči bolje ali lakrdijaši i šaljivdžije na šoru čine svoje. Nećemo ulaziti u semantičke finese, ali je tako kako je. Ovo kako je krenulo oko Vojvodine i neke tamo Deklaracije ne ide, pa ne ide. Muči se premijer B. Pajtić da objasni, ali ne ide. Te nije to nikakav separatizam ni u aluziji, te hajde nešto da prformulišemo, i opet ne ide. Opozicija tera svoje i ponavlja da je to zlo i nikako se dozvoliti ne sme. “Samo preko mene mrtvog”, uzvikuje neki valjda radikalski prvak, a sufliraju ovi iz DSS sa doktorom K. na čelu i s jednim članom dične SANU koji se mislimo zove dr K. Čavoški. Oni su ovo s onom južnom pokrajinom tako rešili da sada i sami ne znaju šta će s tim rešenjem. Ko zna, možda tako ima biti – može Srbija i bez pokrajina, a može i sa jednom pokrajinom. Može Srbija i bez pokrajina, ali mogu i pokrajine biti bez Srbije kao države. Veliki pravnici iz EU, vidimo to iz evropskih novina, su potpuno zbunjeni. To je balkanska enigma sa kakvom se nisu sretali u vekovnoj praksi u Evropi. Detaljno smo proučili spise bivšeg francuskog predsednika Žiskara d’ Estena i ono njegovo Načertanije za Ustav EU i vidimo da se i on zbunio. Digao je ruke ovaj slavni pravnik od toga, jer ovo u Srbiji niko živ ne razume.

Zbunila nas je i ona debata u Skupštini AP Vojvodine, jer nas podseća na one odnose između ludih i zbunjenih.

Čovek trezven, Ištvan Pastor, pokušava nešto, ali on u klin – oni u ploču i tako dok u čašama ima kisele vode u zdanju Parlamenta AP Vojvodine ili dok nekog ne spopadne muka zbog zabrane pušenja. Nudili su ljudi iz Crkve, recimo Amfilohije, rešenje, ali malo ih je bilo da ga poslušaju. Treba jednostavno ukinuti pokrajine, ali – otvara se ono pitanje s čim ćemo dalje u ovim teškim vremenima mlatiti praznu slamu. A mitropolit Amfilohije i sabrat mu Atanasije Jevtić su pokazali svima kako se to radi, ono na mitingu na Trgu republike. Treba jednostavno očitati zaupokojenu jekteniju pokrajinama i naravno i prvacima vojvođanskim da se jednom za svagda upokoje i smire. To postoji u Trebniku – to je zvanična bogoslužbena knjiga sa molitvama za sve, protiv bolesti, protiv grada koji pustoši polja, bukvalno za sve. A teološki umovi su odavno dokazali da molitva pravednika biva svemoćna i da su sve bolesti i sva zla posledica greha. To su stavovi koje bismo mogli citirati, ali da ne gnjavimo mnogo.

Jedan problem najveći umovi priznaju – jeste to tako, ali je teško pronaći pravednika, a dovoljan je jedan da se grad i zemlja spasu.

Dakle, valja organizovati miting – puting i dovesti Amfilohija sa sabraćom mu i krenuti. Na prošlom mitingu u Novom Sadu to nije korišćeno i moralo je proći onako. Evo patrijarh srpski Irinej se oglasio i ogradio, ali iscelitelji teraju svoje. A kako se ogradio videli smo – ima neposlušne dece i žali se patrijarh vojvodi Tomi, sve im daš, a oni opet naopako. Sumnjive su nam i ove ograde. Ne pomaže, Lenjin je bio u pravu, jer “drugovi, glave će nam doći mangupi u našim redovima”. Evo toga ima i u Crkvi. Nije Amfilohije naivan, zna on da nikako ne bi trebalo da nam se desi ovo što nam se desilo sa Kosovom, pa da sutra pregovaramo uz posredstvo EU sa nekim tamo vojvođanskim separatistom kao sada s H. Tačijem. Đavo ne spava i stoga, ako đavola ne možemo da pobedimo, ubacimo ga u naše redove. Nečastivi koji je definisan kao “laža i otac laži” nije lak već veoma komplikovan stvor. On je spreman da poradi za vojvođansku stvar, ako mu se lepo obratimo.

A u Trebniku ima i jedna ozbiljna molitva, samo niko da je očita ovim ljudima koji zaista mlate praznu slamu.

To je molitva za ljude kojima se smuti u glavi i buncaju sve i svašta, pa i o separatizmu vojvđanskom. A ti su promenili sve partije i više nisu sigurni u kojoj su bili i u kojoj su sada. Te radikali su, te sada napredanjci, te levičari, te desničari i bog zna jedini šta još. Mi nismo za reči i izraze koji su uvredljivi – ni po koju cenu – ali reč “švaler” nije uvredljiva. Ona je izvedenica od reči vitez – chevalier i pesnici su je tako i koristili. Kod nas sve banalizuju lako, pa i tu reč, ali u sremskom šoru u legendarnom bećarcu to je jasno i precizno naglašeno. I peva se šorom i danas –

Kaži meni moja lutko bela –
koliko si imala švalera.

A odgovor je veseo i šarmantan i ozbiljan sigurno –

Tri put sedam dvadeseti i jedan
i još osam, eto toliko sam.

Ovo se oko separatizma zaista pretvara u lakrdiju i nikakvoga smisla i nema i samo se pitamo dokle će tako. Pa, napokon ukinite Vojvodinu i očitajte nam svima opelo, kao ono na Trgu republike u Beogradu onomad.

(Autonomija)