Ješić je na skupu posvećenom finansiranju projekata u agrobiznisu rekao da je državno zemljište trenutno najveći razvojni resurs Srbije, jer može da omogući mladima da ostanu u svojim sredinama i dobiju posao.

„Mi više verujemo u male farmere nego u Al Dahru, PIK Bečej ili PKB“, rekao je Ješić i ocenio da će, ako država bude otuđila državno poljoprivredno zemljište, doći do ukrupnjavanja poseda od strane pojedinaca.

Prema njegovim rečima, država bi trebala da kroz bespovratna sredstva omogući malim farmerima da postanu srednji, a srednjima da postanu veliki proizvođači.

Ješić je rekao da su upravo iz tog razloga najnoviji konkursi Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu namenjeni malim proizvođačima, i to po principu bespovratnih sredstava u visini do 60 odsto projekta.

„Slabljenjem prerađivačke industrije u Vojvodini, izgubili smo i deo primarne proizvodnje u nekim sredinama i radnu snagu. Naš cilj je da u saradnji s lokalnim samoupravama obezbedimo lokacije i kasnije preko Fonda za promociju investicija Vojvodine (VIP fond) privučemo investitore“, rekao je Ješić.

(Beta) 

Nova usluga, prva takvog tipa, biće aktivirana u okviru Prognozno-izveštajne službe Vojvodine.

„U ovom trenutku imamo 2.000 korisnika softvera, a očekujemo da će nakon Poljoprivrednog sajma taj broj biti nekoliko desetina hiljada, kada potencijalni korisnici prođu potrebnu proceduru za korišćenje novouspostavljenog SMS servisa“, rekao je Ješić na konferenciji za novinare.

Ješić je kazao da je taj sistem direktno vezan za sprečavanje kriza koje se dešavaju u Srbiji, kao što je kriza sa povišenim nivoom aflatoksina u mleku, te da će na ovaj način poljoprivrednici biti upozoravani na opasnosti svako veče.

Rukovodilac Prognozno-izveštajne službe Vojvodine Dragica Janković rekla je da je u 12 regionalnih centara u Vojvodini raspoređena oprema kojom se kontroliše 1.000 poljoprivrednih punktova.

„Cilj je postignut, jer je omogućeno da se štetni organizmi prate sistemski, uz svakodnevnu statistiku koju ova služba obavlja“, rekla je Jankovićeva.

Najavljeno je i da će tokom cele godine biti emitovan i petominutni „poljoprivredni dnevnik“, koji sufinansiraju Sekretarijat i Prognozno-izveštajna služba, a koji će izveštavati i upozoravati poljoprivredne službe na pojavu štetočina i tretmane koje treba da primenjuju na svoje kulture.

Dnevni izveštaji i predviđanja svakodnevno će biti emitovani na prvom programu Radio Televizije Vojvodine od 1. juna 2013. godine.

Prognozno-izveštajna služba je na predlog resornog sekretarijata, osnovana odlukom Vlade Vojvodine 2010. godine, a u nju je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo do sada uložio približno 330 miliona dinara.

(Beta)

U saopštenju Vojvođanskog kluba se navodi da su prostori primereni za održavanje javnih skupova, na osnovu člana 2. ove Odluke, plato na Trgu slobode i plato ispred SPC Vojvodina.

„Odobrenje za postavljanje bine grad Novi Sad je dao ‘Udruženim sindikatima Srbije SLOGA’ iz Novog Sada radi `sindikalne aktivnosti` iako miting ‘Stop razbijanju Srbije’ to nije bio“, navodi se u saopštenju.

Vojvođanski klub je do ovih saznanja došao nakon upućenog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, upućenog Gradu Novom Sadu i Policijskoj upravi Novi Sad.

Policijska uprava Novi Sad još nije dostavila odgovor na zahtev Vojvođanskog kluba iako je on podnet 22. aprila 2013. godine.

(Autonomija)

Budući da je voda za piće iz vodovoda zabranjena za upotrebu još od 2004. godine, Zrenjaninci su prinuđeni da do zdrave pijaće vode dolaze isključivo kupujući flaširanu vodu.

Sanitarna inspekcija je takvo rešenje donela na osnovu analiza Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu koje su utvrdile mikrobiološku neispravnost, a građani su obavešteni da vodu ne koriste sve dok javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ ne pribavi dokaz ovlašćene zdravstvene ustanove da je voda zdravstveno ispravna.

Marija Janković, sekretar Mesne zajednice „Veljko Vlahović“, na čijoj se teritoriji nalazi eko česma, kazala je danas da su filteri zamenjeni, ali da se čekaju rezultati novih analiza.

„Rezultate analize, kako su nam obećali, očekujemo sutra, i nadamo se da će tako i biti. Ljudi su ogorčeni, jer pored teške ekonomske situacije moraju da kupuju vodu, mada ima i onih koji i dalje dolaze po vodu na eko česmu“, kazala je Janković agenciji Beta.

Eko česma na Bagljašu jedina je javna česma tog tipa u gradu, a prema rečima Marije Janković, ovde danonoćno po besplatnu vodu dolazi hiljade građana, i to ne samo iz naselja Bagljaš, gde živi više od 22.000 ljudi, već i stanovnici iz drugih delova grada, pa i
meštani okolnih sela.

Pored te eko česme sagrađene su još i česme u Kleku, Knićaninu, Stajićevu, Melencima, Ečki, Lukićevu i u okviru Doma učenika „Angelina Kojić Gina“. U većini mesta o kvalitetu vode brine Zavod za javno zdravlje, a samo u Kleku, Knićaninu i Elemiru je to obaveza „Vodovoda i kanalizacije“.

Tehnički direktor „Vodovoda i kanalizacije“ Zoran Protić kaže da to preduzeće kvalitet vode na „svojim“ eko česmama kontroliše jednom nedeljno i ukazuje da bi jedno od rešenja za snabdevanje vodom mogli biti i bunari na kojima se ručno pumpa voda, ali samo oni označeni „belim kapicama“, na kojima je voda zdravstveno ispravna.

Otkako je zbog povećanog sadržaja arsena voda iz zrenjaninskog vodovoda zabranjena za piće, Zrenjanin je postao grad sa najvećom potrošnjom flaširane vode, međutim, mnogi se Zrenjaninci radije odlučuju za vodu iz eko česmi smatrajući da je ona zdravstveno ispravna, bez arsena i što je mnogima najvažnije, besplatna.

Stručnjaci Zavoda za javno zdravlje, međutim, smatraju da je voda iz eko česmi rizična, a te tvrdnje ilustruju podacima da je tokom 2011. i 2012. godine izvršeno je 220 bakterioloških analiza vode iz takozvanih eko česmi. Od toga je 187 uzoraka bilo bakteriološki ispravno, u 33 uzorka ustanovljen je povećani broj bakterija saprofita, a sporadično je bilo i patogenih bakterija.

Od 100 pregledanih uzoraka u pogledu fizičko-hemijske ispravnosti, ustanovljeno je 26 neispravnih. Najčešće mane bile su neodgovarajuća boja, povećana koncentracija gvožđa i neodgovarajuća Ph vrednost.

Jedino rešenje, ukazuju, jeste izradnja fabrike vode. Ugovor o izgradnji potpisan je prošle godine sa nemačkom firmom „Vasertehnik“ iz Esena, ali se još traže garancije za grad Zrenjanin koje su neophodne jer, kako je ugovorom i predviđeno, to postrojenje se finansira sredstvima izvođača u iznosu od 25,5 milona evra.

(Beta) 

Ranije su kandidature najavili i Beograd i Novi Sad.

Dulić je na obeležzavanju Dana Evrope na Trgu slobode rekao da će Subotica iskoristiti šansu koje državama u procesu evropske integracije pruža evropska Komisija i da će se kandidovati za Evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu.

Povodom Dana Evrope, Dulić je rekao da je veoma važno da se mladim ljudima skrene pažnja koliko je bitna borba protiv fašizma i svih oblika diskriminacije, rasizma i netolerancije, koje na kraju evoluiraju u fašizam i nacionalizam, koji se, kako je ocenio, vraćaju i na političku scenu Srbije.

On je rekao savremena Evropa zasnovana upravo na principima antifašizma i dodao da će Subotica ostati verna svojoj evropskoj tradiciji i promociji evropskih vrednosti, kojima se sa pravom ponosi.

Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da je danas borba protiv onih vrednosti i pojava koje oličavaju fašizam možda aktuelnija nego ranijih godina.

Dulić, Vasin i predsednica Skupštine grada Marija Kern-Šolja položili su danas vence na Spomenik žrtvama fašizma.

(Autonomija) 

Vode Vojvodine su u saopštenju za javnost navele da je zbog visokog vodostaja Tise zatvorena prevodnica kod mesta Stajićevo pa voda iz Begeja ne može da otiče u Tisu.

„Vremenske prilike, toplota i visok pritisak, takođe pogoršavaju stanje jer podstiču razgradnju fekalija koje se ispuštaju u Begej. Problem će privremeno biti rešen kada vodostaj Tise ponovo bude ispod nivoa Begeja pa se prevodnica kod Stajićeva otvori, ali trajno rešenje je gradnja prečistača za otpadne vode Zrenjanina“, piše u saopštenju.

Dodaje se da je trenutno vodostaj Tise u odnosu na Begej viši za oko metar, pa bi otvaranje prevodnice značilo da bi voda iz Tise ulazila u Begej, a potom i u grad Zrenjanin.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u narednih desetak dana ne treba očekivati da vodostaj Tise opadne za oko metar kada bi prevodnica ponovo mogla biti otvorena, navodi se u saopštenju.

(Autonomija) 

„Nivo vode u Tisi je za jedan metar viši u odnosu na nivo vode u Begeju, zbog čega je ustava kod Stajićeva zatvorena pa voda iz Begeja ne otiče u Tisu. Neprijatan miris koji se širi iz Begeja i boja koju je voda dobila nastali su zbog toga što je Begej tekao uzvodno i podigao mulj u Tomaševcu, a na sve to utiče i trenutni vazdušni pritisak i oblačno vreme“, rekao je Šijan.

Kako je istakao, problem je nastao jer Zrenjanin nema prečistače vode pa kompletna fekalna kanalizacija otiče u Begej zbog čega se širi neprijatan miris u gradu.

„U ovoj situaciji izvesno je da fabrike koje ispuštaju vodu u Begej nisu zagađivači, ostaje nam da istrpimo neprijatne mirise naredne dve do tri nedelje i sačekamo da vodostaj Tise opadne“, naveo je Šijan.

Načelnik srednjobanatskog okruga je rekao da se za oko dve nedelje očekuje još jedan talas na Dunavu koji će podići nivo vode u Tisi i time onemogućiti da voda iz Begeja otiče u Tisu.

To se, naveo je, dešava jednom u pet godina.

Stariji Banaćani pamte vremena kada je Begej bio čist, a begejska voda koristila za kuvanje supe. Međutim, razvoj industrije i nebriga doveli su do toga da je posle brojnih istraživanja Begej označen kao najzagađeniji vodotok u Srbji.

Begej je postao kolektor komunalnog i inustrijskog otpada i voda u njemu je van svake kategorije, a to je pokazano pre nekoliko godina prilikom izrade studije izvodljivosti revitalizacije i rehabilitacije kanala Begej.

Višegodišnja ispitivanja su ukazala, kako je tada rečeno, da se pogoršava stanje u svim vodotocima, a pogotovo Begeja u čijem koritu se skuplja mulj od teško razgradivih pesticida i metala.

Ranije je bilo planirano čišćenje mulja iz Begeja s rumunske isrpske strane. Rumuni su zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske Unije veći deo posla uradili, ali Srbija se pravda nedostatkom sredstava i stalnim zagađivačima te reke.

Stručnjaci navode da je Begej sporohodna reka i mala je mogućnost samoprečišćavanja, zbog čega reka polako odumire, a stanje povremeno poprave obimne padavine.

Osim izmuljavanja, jedno od rešenja problema zagađenog Begeja jeste i izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadne vode, ali i za to nedostaje novac.

(Beta)

Takmičenje u seniorskoj konkurenciji okupilo je oko 120 učesnika, a do finala je stiglo 16 najboljih.

Ovogodišnj pobednik Bogdan Bolozan rekao je da je jaje odabrao u svom dvorištu, na Veliki petak, a potom ga je sam ofarbao u lukovini.

U kategoriji juniora najuspešnija je bila osmogodišnja Natalija Prodanov iz Mokrina.

Pored takmičara iz Srbije, učestvovali su i gosti iz Bosne i Hercegovine, Nemačke, Švedske, SAD, Kanade.

(Autonomija) 

Predsednik CWP Mark Krendal rekao je agenciji Beta da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup struje iz obnovljivih izvora energije koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka „Čibuk“ u Kovinu uložiti 30 procenata vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala, odnosno oko 90 miliona evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

On je naveo da je pred CWP-om i sklapanje ugovora o prodaji struje, najverovatnije Elektroprivredi Srbije, odnosno javnom snabdevaču koji tek treba da bude formiran i dodao da je sadašnja donja granica ekonomske isplativosti otkupne cene struje iz vetrogeneratora, odnosno „fid in“ tarife 9,2 evrocenti po kilovat-satu.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka  imati maksimalan kapacitet od 2,5 megavata.

„To znači ukupno 142,5 megavata, što je dovoljno za snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava“, naglasio je predsednik CWP.

Krendal očekuje da ukoliko čitav administrativni proces oko dozvola i ugovora bude tekao neometano, prva faza izgradnje vetroparka u Kovinu bude završena do sredine 2014. godine, a čitav projekat početkom 2015.

Ministarsvo energetike je, po njegovim rečima, do sada efikasno radilo na stvaranju pravnog okvira za investiranje u vetroparkove.

„Od početka do kraja ova investicija će doneti mnogo pogodnosti za ekonomiju u Srbiji – najviše na lokalu, ali svakako i na republičkom nivou. Investicije u vetroparkove će predstavljati signal za EU i  energetsku zajednicu jugoistočne Evrope da je Srbija počela da ispunjava svoje međunarodne obaveze u smislu obnovljivih izvora energije“, rekao je on.

Krendal je dodao da će investicija značiti i izgradnju i unapređenje oko 50 kilometara lokalnih puteva koje će koristiti stanovnicim Kovina, Pančeva i Alibunara, a radove će izvoditi lokalne firme.

On je istakao i da će dopremanje i transport turbina značiti pun angažman Luke Pančevo koja će, pored svih svojih kapaciteta, morati da iznajmi i dodatne dizalice od lokalnih firmi kako bi servisirala CWP.

„Očekuje se angažman oko 400 radnika tokom izgradnje samog vetroparka. Gradiće se visokonaponski dalekovod u dužini većoj od 10 kilometara koji će zatim ostati na korišćenje Elektromrežama Srbije“, rekao je Krendal.

Srbija će tim vetroparkom, kako je naveo Krendal, dobiti ozbiljan energetski objekat koji će 70 odsto svoje energije proizvoditi zimi, čime će se zameniti uvoz struje.

Kako je podsetio, Kontinental vind je sa opštinom Kovin 2008. Godine potpisao Ugovor o saradnji prema kome se ta kompanija obavezala da dva procenta od neto profita godišnje uplaćuje direktno na račun te lokalne samouprave. Ta sredstva opština će dalje koristiti za razvoj sopstvene putne, komunalne, zdravstvene i obrazovne infrastrukture.

„Drago nam je, takođe, da ćemo kao firma registrovana u Srbiji u budžet uplaćivati sav porez na profit“, naglasio je Krendal.

Kompanija CWP u Srbiji posluje od 2009. godine, gde je septembra 2012. preselila svoju centralu iz Londona, pa sada iz Beograda vodi sve svoje evropske aktivnosti. Kompanija je prisutna u više zemalja centralne i jugoistočne Evrope, kao i u Australiji. U Rumuniji je izgradila najveći vetropark u Evropi, snage 600 megavata.

(Beta)

Prema prvim informacijama, S. M. je policajac u penziji, a do nesreće je došlo dok je čistio oružje.

Portparolka novosadske policije Mileva Tomić potvrdila je da je osumnjičeni uhapšen i da će danas biti izveden pred istražnog sudiju Višeg suda u Novom Sadu.

(Beta)