Mirko Klarin, glavni urednik agencije Sense koja se specijalizovala za izveštavanje sa suđenja u Hagu, naveo je da je reč o “hiljadama i hiljadama” presuđenih činjenica.

On je naveo da transkripti sa suđenja sadrže pravo bogatstvo činjenica i svedočenja, ali je dodao da ih “nažalost malo ko čita, sem naučnika”.

“Ta priča nije stigla do javnosti u zemljama bivše Jugoslavije. Ali, doći će nove generacije koje će se pitati šta se stvarno dogodilo u tim ratovima”, kazao je Klarin.

On se založio za suočavanje sa prošlošću i rekao das u narodi bivše Jugoslavije jednom već pokušali da “u ime svete budućnosti zaboravimo na prošlost iz Drugog svetskog rata pa nam se to osvetilo”.

Klarin je rekao da pre Haškog tribunala niko nikada nije odgovarao za počinjene ratne zločine iz ugla međunarodne pravde.

“Tribunal je taj princip primenio na relativno malom uzorku, na 161 optuženom, ali je vrlo uspešno pokrio i utvrdio šta se dogodilo u ratovima”, ocenio je Klarin.

Najavio je da će u Srebrenici biti otvoren dokumentacioni centar, sa bazom podataka i sa audio-vizuelnom prezentacijom.

“Bavićemo se samo time na koji način je to prikazano u Tribunalu. Da pružimo mogućnost da ljudi dođu, vide i istražuju sami. Želja nam je da slične centre otvorimo u Sarajevu, Prijedoru, na Kosovu, u Vukovaru… Dakle, u onim zajednicama koje su najviše bile pogođene ratnim zločinima”, rekao je Klarin.

Zoran Pusić iz Građanskog odbora za ljudska prava iz Hrvatske rekao je da je arhiva Tribunala impresivna i predstavlja “neprocenjivu vrednost i za istoriju i za istoričare”.

“Vrednost Tribunala je i u tome što je promovisao ideju da se stane na kraj neodgovaranju političara za ratne zločine. I da se rat tretira kao kriminalna delatnost. Na pragu smo toga, pre svega zahvaljujući Haškom tribunalu”, kazao je Pusić.

Glavna urednica magazine “BH Dani” Dženana Karup-Druško kazala je da mediji treba nasleđe Haškog tribunala da prezentuju na pravi način javnosti.

Forum je organizovala Inicijativa nevladinih organizacija iz regiona, koja se zalaže za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM).

(Autonomija)

Dulić je na pres konferenciji najavio da će Skupština grada na sledećoj sednici podržati kandidaturu Subotice za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, a nakon što takva odluka bude doneta, biće formiran tim za realizaciju kandidature.

„Na prvi pogled možda deluje da smo se na ovakav potez odlučili kasno u odnosu na ranije objavljene kandidature Beograda i Novog Sada, ali mi smo u međuvremenu razmatrali komparativne prednosti našeg grada u odnosu na protivkandidate i realne mogućnosti da se upustimo u jedan ovako ozbiljan projekat“, rekao je Dulić.

Dulić je kazao da prednost Subotice predstavlja to što su „ključne dimenzije programa usklađene sa kriterijumima koje je postavila Evropska komisija“, ali da je negativna strana to što Subotica nema infrastrukturu kakvom se mogu pohvaliti Beograd i Novi Sad.

„Važno je istaći da je praksa Evropske komisije da se titula Evropska prestonica kulture ne dodeli glavnim gradovima, a najbolji primeri u okruženju su Maribor, koji je bio Evropska prestonica kulture prošle godine, i Pečuj, koji je 2010. godine zahvaljujući ovom prestižnom naslovu potpuno izmenio svoj izgled“, rekao je Dulić.

On je dodao da sama kandidatura ne znači da će Subotica i biti evropska prestonica kulture, ali da donosi niz koristi gradu.

„Gradovi koji uđu u proces kandidature za Evropsku prestonicu kulture ne gube ništa, a istovremeno u marketinškom, ekonomskom i kulturnom smislu dobijaju mnogo“, dodao je Dulić.

(Beta)

“Ljudi žele običan, normalan život, posao od koga se može živeti i nadu za budućnost za svoju decu. Bez pomirenja, jednakosti, ekonomskog razvoja, biće teško održati tu nadu”, rekao je Komšić na otvaranju Devetog Međunarodnog foruma za tranzicionu pravdu na Jahorini.

On je ocenio da su narodi na prostoru bivše Jugoslavije bili toliko povezani da je rat pokidao ne samo veze nego “slomio i srca” ljudima na ovim prostorima.

Prema njegovim rečima, društveni odnosi u BiH su sukobljeni više nego ikada, a demokratija je “oteta od građana i političke elite je na kapaljku serviraju građanima pred izbore”.

“Verujem da je poverenje među ljudima odmaklo daleko više nego među političarima i na medijima”, rekao je Komšić.

Lični izaslanik predsednika Hrvatske Tonči Stančić rekao je da je suočavanje s prošlošću i osvetljivanje uloge svih na ovim prostorima preduslov za saradnju i za regionalnu stabilnost.

“S bremenom prošlosti je teško ići napred, makar je teško brzo ići napred”, kazao je Stančić.

Prema njegovim rečima, suđenja za ratne zločine ne mogu biti jedini instrument pomirenja i stabilizacije, niti su dovoljna da bi se čuo glas žrtava i zadovoljila pravda za njih.

“Žrtve ne smeju ostati samo brojevi, one moraju dobiti ime i prezime, mora se utvrditi njihov identitet”, kazao je Stančić i dodao da se u Hrvatskoj još uvek traga za 1.705 nestalih osoba.

Lični izaslanik predsednice Kosova Selim Selimi ocenio je da region zahteva zajednički rad na miru i na potrazi za pravdom.

“Potreba za pravdom je čak i važnija od potreba suda. Moramo uraditi sve što je moguće da saznamo za sudbinu nestalih”, kazao je Selimi.

Reditelj Dino Mustafić rekao je da pomirenje znači skrivati činjenice i gurati ih pod tepih.

“Pomirenje znači uvažavanje bola i patnji za druge. Ne možemo i ne trebamo zaboraviti šta se dogodilo, ali možemo oprostiti. To je put ka pomirenju, izgradnji trajnog mira i pravde”, kazao je Mustafić.

On je ocenio da vladajuće pollitike u BiH još uvek manipulišu činjenicama, neguju zaborav, slave zločince kao heroje.

Međunarodni forum za tranzicionu pravdu organizovan je u okviru Inicijative za formiranje komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše SFRJ (REKOM).

Nosioci Inicijative za REKOM su nevladine organizacije iz celog regiona bivše SFRJ, koje od država nastalih raspadom Jugoslavije zahtevaju da formiraju REKOM kao međudržavnu komisiju.

(Autonomija)

„Moramo znati da uprkos izvesnim pozitivnim promenama u stavovima građana i građanki Srbije prema LGBT populaciji, i dalje 80 odsto njih ne želi gejeve i lezbejke u svojoj porodici, dok ih skoro trećina neće za komšije“, navela je Nevena Petrušić u saopštenju.

Istakla je da deca i mladi imaju predrasude i izrazito negativne stavove prema seksualnim manjinama, što ne bi trebalo da čudi jer u školskim klupama dobijaju pogrešne interpretacije i informacije o istopolnoj orijentaciji i rodnom identitetu i nedovoljno su osposobljeni da razumeju i poštuju raznovrsnost seksualnih i rodnih identiteta.

„Za smanjenje homofobije, koja u patrijarhalnom sistemu vrednosti ima snažan oslonac, potrebno je još snažnije afirmisati ideju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i tolerancije i promovisati pravo svakoga da bude ono što jeste, nesputan strahom da će biti izopšten iz zajednice“, navela je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Dodala je da u tome ključnu ulogu imaju obrazovne ustanove i mediji, ali i državni organi i nezavisna tela, čija je zakonska dužnost da unapređuju ravnopravnost i grade antidiskriminacionu praksu.

„Od izuzetne važnosti su poslednje izmene Krivičnog zakonika kojim je uvedeno krivično delo zločina iz mržnje, zatim odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je zabrana Parade ponosa 2011. godine bila neustavna i najava usvajanja Nacionalne strategiji za borbu protiv diskriminacije, koju je inicirao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti“, navela je Nevena Petrušić.

Poverenica je dodala da su to sve jasne poruke javnosti da je svaka diskriminacija, uključujući i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, nešto što se neće tolerisati.

„Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i dalje će pružati punu podršku LGBT zajednici i zajedno sa organima javne vlasti i organizacijama civilnog društva, istrajno raditi na suzbijanju diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, kao i na osnovu bilo kog drugog ličnog svojstva“, navela je Nevena Petrušić.

Danas se obeležava Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije.

(Beta)

Ješić je Ilića tužio i zatražio odštetu jer ga je ovaj političar na snimanju intervjua za novosadsku Televiziju Apolo 2003. godine u prostorijama Nove Srbije u Beogradu šutnuo nogom, izvređao, ispsovao i pokušao fizički na njega da nasrne.

Viši sud u Novom Sadu presudio je u Ješićevu korist, što je potom potvrdio i Apelacioni sud. Presuda je postala pravosnažna 21. marta ove godine. Po toj presudi Ilić Ješiću treba da isplati 1,3 miliona dinara.

Do izvršenja, međutim, nije došlo jer je Republičko javno tužilastvo zatražilo da mu se dostave spisi predmeta. „Na taj način, pošto je sud morao to da učini, Tužilaštvo je onemogućilo izvršenje presude“, rekao je Horovic za Autonomiju.

Dodao je da je Viši sud u Novom Sadu potom tražio od Tužilaštva da mu se predmet privremeno hitno vrati, kako bi se mogla izvršiti presuda, ali Tužilaštvo to do danas nije učinilo. Horovic je objasnio da Tužilastvo predmet kod sebe može držati tri meseca, odnosno do 21. juna, a nakon toga Tužilaštvo može podići zahtev za zaštitu zakonitosti, o kojem bi trebalo da se potom izjasni Vrhovni kasacioni sud.

„Tužilaštvo je već time što je, i pored insistiranja Višeg suda da mu se na pet minuta vrati predmet, onemogućilo Ješića da ostvari svoja zakonita prava da traži prinudnu naplatu. Takvim postupanjem, Tužilaštvo, koje treba da štiti zakonitost, zapravo onemogućava primenu zakona u pogledu zakonitog prava na prinudnu naplatu potraživanja“, kazao je Horovic.

Ocenio je da bi bio „dodatni skandal“ bio ukoliko Tužilaštvo odluči da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vladimir Ješić je za Autonomiju rekao da će novac od presude uplatiti u humanitarne svrhe, za pomoć Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. „Nadam se da će Ilić biti kažnjen kako se više ne bi ponovilo to što je učinio novinaru na radnom zadatku“, rekao je Ješić.

On je podsetio da je pravosuđe omogućilo Velimiru Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine nakon što je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću treba da isplati odštetu od devet i po miliona dinara. Izrazio je čuđenje i upitao kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla biti usvojena, kada su svi žalbeni rokovi bili istekli.

Podsetio je i da je protiv Ilića podneo i krivičnu prijavu zbog istog slučaja, ali se Ilić tada pozvao na poslanički imunitet i tako „izbegao“ suđenje. Ješić je podsetio da je nasilnik koji je Ilića napao 2010. godine na ulici u Beogradu vrlo brzo potom uhapšen a kasnije i osuđen na dve godine zatvora.

(Autonomija) 

U 2012. godini zabeleženo je više hiljada zahteva za pružanjem policijske intervencije radi zaštite od nasilja u porodici u Vojvodini. Najveći broj žrtava su žene, dok je broj muškaraca žrtava tri puta manji, navodi se u saopštenju, povodom obeležavanja Međunarodnog dana porodice, 15. maja.

Dodaje se da najveći broj žrtava čine osobe starosti između 18 i 60 godina, a bilo je i više od stotinu žrtava starijih od 60 godina.

Nasilja u porodici nisu pošteđena ni deca do 14 godina, kao ni tinejdžeri starosti između 14 i 18 godina, dok je u dva slučaja žrtva nasilja bila osoba sa invaliditetom, piše u saopštenju.

„Neophodno je još veće angažovanje i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju u porodici, dosledno poštovanje zakona i propisa o zabrani nasilja i zaštiti žrtava porodičnog nasilja, kao i rada na unapređenju porodičnih odnosa, upravo zbog zaštite njenih najranjivijih članova, žena, starijih i dece“, navodi se u saopštenju.

(Autonomija) 

Poruke na izložbi poput: „Snajper je ubio moga brata. Ubio je moje detinjstvo“ i „Kao dete od deset godina gledam kako utovaraju moje poginule prijateljice na kamion dok cisterna sapira njihovu krv“ izložene su na zidovima knjižare Kulturnog centra Beograda kako bi svedočile o ratnim strahotama kroz koja su prošla deca u Sarajevu i njihov grad.

Ove godine u fokusu festivala „Dani Sarajeva u Beogradu“ su deca u ratu – mladi koji su detinjstvo proveli u opkoljenom Sarajevu. Jedan od njih je i Jasminko Halilović, koji je u Beograd došao sa knjigom „Djetinjstvo u ratu“, u kojoj je sabrao iskustva više od 1.000 ljudi iz Sarajeva koji su tokom četvorogodišnje opsade grada bili deca.

Na otvaranju u knjižari Kulturnog centra Beograda, Halilović je rekao da njegova knjiga „Djetinjstvo u ratu“ predstavlja kolektivno iskustvo dece iz Sarajeva koje je ispričano bez mržnje ne zbog cenzure već zato što je do njega tako dolazilo.

Halilović je 2010. na veb stranici „Djetinjstvo u ratu“ i preko društvenih mreža pozvao Sarajlije koji su u vreme rata bili deca da pošalju svoja sećanja iz perioda opsade grada koja je trajala više od 1.400 dana. Ubrzo je dobio više od 1.000 odgovora i od tog materijala je napravio knjigu.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Srbije Maja Mićić je rekla da smatra da i ona lično duguje izvinjenje Sarajlijama koji su tokom rata 90-ih bili deca zbog izgubljenog detinjstva i straha koji su pretpeli.

Mićić je rekla da se izvinjava i zbog toga što njeni roditelji i njihovi prijatelji nisu uradili više da se spreči ono što se dešavalo u Sarajevu tokom rata.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava je rekla i da festival „Dani Sarajeva u Beogradu“ predstavljaju mesto susreta mladih i da pomažu u boljem razumevanju u Beogradu svega onoga što je Sarajevo prošlo tokom rata.

Ovogodišnji festival pomogla je Ambasada Norveške u Srbiji, a ambasador Nils Ragnar Kamsvag je rekao da nije dovoljno da se obnove odnosi među državama već da se moraju obnoviti i pokidane veze među ljudima.

U utorak, drugog dana festivala, biće organizovana i debata posvećena „Deci u ratu“ na kojoj će učestvovati i Ruba Velević iz Inicijative mladih za ljudska prava Bosne i Hercegovine i autor knjige „Djetinjstvo u ratu“ Jasminko Halilović.

Tema debate je zbog čega mladi iz Beograda o opsadi Sarajeva još uvek znaju malo ili gotovo ništa. „Dani Sarajeva u Beogradu“ traju do 15. maja.

(Beta) 

„Pomoć je najpotrebnija u vidu granulirane i konzervirane hrane za odrasle pse i štence. Takođe, prikupljaćemo pomoć za vraćanje duga kod veterinara“, navodi se u saopštenju

Akcija će trajati danas od 17 do 20 sati, u Ulici Arse Teodorovića broj 3.

Pored akcije prikupljanja hrane, biće priređene mala izložba fotografija pasa koji su spremni za udomljenje.

-NSHC će onima koji pomognu u hrani, lekovima i novcu deliti knjige, kao i suvenire na temu „I mi smo Novosađani“.

Uplate se mogu izvršiti na račun udruzenja 355-0003200069025-35.

(Autonomija) 

Humanitarna pomoć sadrži 22 specijalna kreveta za negu bolesnika, sa specijalnim dušecima, zatim nameštaj, kompjutere i opremu za negu štićenika doma.

Pomoć su obezbedili Rotari klub Novi Sad-Dunav i kompanija DDOR Novi Sad.

Predsednik tog Rotari kluba Marin Barjaktarević rekao je novinarima da je misija Rotari pokreta da pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, a ovaj dom je svakako jedna od takvih institucija.

„Nadamo se da će naša pomoć doprineti boljem životu štićenika ovog doma“, rekao je Barjaktarević.

(Beta) 

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Vlade Vojvodine Duško Jovanović rekao je na konferenciji za novinare da su za svaku novoosnovanu firmu obezbeđene subvencije od 200.000 dinara: 160.000 dinara od EU i 40.000 dinara od Kancelarije za inkluziju Roma.

Osim subvencije, obezbeđen je i „biznis paket“ koji je obuhvatio izradu biznis plana i pružanje podrške, šest meseci plaćene knjigovodstvene usluge, izradu veb-sajta, pečata, table za isticanje, vizit karte, naveo je Jovanović.

„Ovaj model podrške, kao održiv, biće ponuđen republičkoj vladi, da to bude nacionalni program za rešavanje problema nezaposlenosti Roma“, istakao je Jovanović.

Objasnio je da je drugi segment projekta bila obuka za deficitarna zanimanja za osobe romske nacionalne pripadnosti, koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Reč je o obuci za zanimanja kao što su muško-ženski frizer, zidar, krojač, kuvar, stolar, zavarivač, vodoinstalater i druga, kazao je Jovanović. Prema njegovim rečima, od projekta najveću korist ima država jer su osobe koje su učestvovale u projektu pre toga bile nezaposlene i korisnici socijalnih davanja.

Projekat je realizovala Kancelarija za inkluziju Roma Vlade Vojvodine tokom prethodnih 27 meseci, a partner na projektu je bio Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Finansiran je iz sredstava EU u iznosu od oko 209.000 evra, dok je ukupna vrednost bila oko 238.000 evra. Cilj projekta je bio poboljšanje društveno-ekonomskog položaja Roma kroz njihovo zapošljavanje i podizanje samopouzdanja, kako bi se osećali korisnim članovima društva.

Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin rekao je Vlada Vojvodine već godinama uspeva da pomogne Romima na veoma konkretan način: kroz otvaranje preduzeća čiji su osnivači, otvaranje novih radnih mesta, kroz stručnu obuku i zapošljavanje, kroz školovanje, te kroz stambeno zbrinjavanje. On je naveo da zahvaljujući tome danas postoji više od 70 preduzeća i radnji čiji su osnivači Romi i veliki broj osoba romske nacionalnosti koji su stekli radne kvalifikacije i sada mogu da pomažu svojim sunarodnicima. Vasin je istakao da je jedan od prioriteta pokrajinskih vlasti upis što većeg broja romske dece u srednje škole i na fakultete, što se podstiče stipendijama.

Duško Jovanović je najavio da je Kancelarija za inkluziju Roma pripremila novi projekat sa kojim će aplicirati za sredstva EU, u čijem fokusu je razvoj preduzetništva kod Romkinja.

(Autonomija)