“Svako odgovorno društvo i država koje teže razvoju i napretku znaju koliko je vaspitanje bitno za taj strateški put, posebno najmlađih sugrađana, jer će ta deca za narednih 20-30 godina biti ljudi koji će donositi strateške odluke i trasirati razvoj društva”, poručio je gradonačelnik Subotice Modest Dulić na otvaranju 20. Festivala, koji do 25. maja nudi bogat program od 20 predstava iz 13 zemalja, uz fokus na srpsko lutkarstvo i pozorišno stvaralaštvo za decu.

U zvaničnom programu jubilarnog Festivala su predstave iz Japana, Austrije, Belorusije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Mađarske, Italije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije i Srbije, koje će, nakon Subotice, reprizno videti i publika u Segedinu od 21. do 24. maja.

Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje Vojvodine Radoslav Petković istakao je na otvaranju da je Subotica prirodno mesto za održavanje tog međunarodnog festivala, jer je “uvek bila prostor susretanja različitih nacija, jezika i kultura”.

“Lako je reći da mladima, posebno najmlađima, pripada budućnost. Ali, da li im ostavljamo dovoljno prostora danas, zaboravaljujući da se budućnost priprema danas i da sada svako treba da stekne znanje o sopstvnim sposobnostima? U tome je veliki značaj ovog festivala, jer Subotica nije samo mesto gde se susreću razne nacije i jezici, već i mesto sadašnjosti u kojoj se priprema bolja budućnost”, istakao je Petković.

Direktor i selektor Festivala Slobodan Marković je ocenio je da je u proteklih 20 godina festivala “možda moglo bolje, ali nije moglo više”.

„Za ono što mi nismo znali, okupljali smo najbolje i to je moralo doneti rezultat. Najveća potvrda priznanja koje smo dobili ja lično, festival i Otvoreni univerzitet, kao institucija koja organizuje festival na pravi način, jeste prisustvo svih vas koji ste došli sa različitih strana sveta da izmerite i potvrdite da se nešto ozbiljno, za dobro kulture i dece, radi u Subotici”, rekao je Marković kome je počasni predsednik UNIMA Slovenija Edi Majaron uručio Pengovljevu nagradu za veliki doprinos međunarodnoj kulturnoj saradnji i promociji slovenačkog lutkarstva.

Marković je dobio i priznanje “Zlatna Anima” za “veliki doprinos razvoju lutkarstva”, koje mu je uručio direktor Lut Festa iz Istočnog Sarajeva Vitomir Mitrić.

U ime osnivača Festivala, gradonačelnik Subotice uručio je plakete-priznanja pojedincima i institucijama za veliki doprinos razvoju i promociji subotičkog festivala u proteklih 20 godina.

Uručene su i ovogodišnji dobitnici prestižne nagrade za životno delo “Mali princ”, koju subotički festival dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.

Nagrade “Mali princ” uručio je predsednik Saveta Festivala Jovan Ćirilov banjalučkom pesniku, pripovedaču, dramskom piscu, prevodiocu i profesoru režije za lutkarski teatar Predragu Bjeloševiću, kao i slovačkoj scenografkinji, kostimografkinji i kreatorki lutaka Evi Farkašovoj.

Ćirilov je istakao da su nakon 20 godina rada i delovanja Festival i Subotica upisani “velikim slovima” na mapu evropskih i svetskih festivala.

Festival je zvanično proglasio otvorenim poljski akademik prof. dr Henrik Jurkovski, počasni predsednik Saveta Festivala, koji je naglasio da je vrlo srećan što festival ima pomoć od institucija koje “shvataju značaj Festivala u ovom gradu i ovoj zemlji”.

“Širom Evrope imamo festivale, gotovo u svakom većem gradu, a to je razumljivo jer mi na ovom kontinentu želimo da se zbližavamo, ali Subotica ide dalje u tom pravcu i nudi mogućnost da upoznate ljude sa svih kontinenata sveta. Festival je blago svih nas, blago čovečanstva”, rekao je Jurkovski.

Tokom ceremonije nastupili su Dečiji hor “Zvončići” iz Novog Sada, OKUD “Mladost” iz Subotice, Arsa sa Marsa i Kamčatsko pozorište lutaka, Petropavlovsk-Kamčatski iz Rusije.

Jubilarni Festival počeo je izložbom lutaka, kostima, scenografskih skica i pozorišnih fotografija “Svetovi i junaci” autorke Ljiljane Dinić u galeriji Otvorenog univerziteta. Izložba “Svetovi i junaci” već je prikazana u Ljubljani od 24. aprila do 14. maja, a nakon Subotice, biće postavljena i u Novom Sadu od 28. maja do 15. juna.

Predstave 20. Festivala pozorišta za decu i ove godine takmiče se za Gran pri za najbolju predstavu u celini, specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju, kao i nagrade za režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka i glumačko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada).

O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri koji čine istaknuti svetski pozorišni umetnici i teatrolozi, a osim Predraga Bjeloševića, to su i ruski glumac-lutkar, reditelj i pozorišni producent David Burman, zatim kanadsik glumac, lutkar, plesač i generalni sekretar svetske Unime Žak Trido, profesor teatrologije i dramaturgije, filosof i književnik Siniša Jelušić iz Crne Gore, te teatrolog i pozorišni kritičar Miroslav Radonjić iz Srbije.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici osnovan je 1994. odlukom Skupštine opštine Subotica sa ciljem da se na njemu prikažu najvrednija i umetnički najrelevantnija scenska ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu, da doprinese promociji novih i afirmaciji ostvarenih kulturnih vrednosti na međunarodnom planu, kao i zbližavanju raznih naroda i očuvanju specifičnosti i različitosti svake kulture kao izvora našeg zajedničkog bogatstva.

Od osnivanja do danas, Festival je postigao najviše umetničke rezultate predstavljajući više od 400 pozorišnih produkcija iz zemlje, Evrope i sveta.

Mnoge predstave koje su viđene proteklih 19 godina na Lutka festu ostvarile su značajan estetski uticaj na razvoj teatra posvećenog deci i mladima uopšte, kao i na razvoj umetnosti lutkarstva posebno.

Gran pri 19. Međunarodnog festivala pozorišta za decu osvojio je 2012. godine slovenački Mini teatar predstavom “Snežana”, za koju je nagrađen i reditelj Marek Bečka, dok je specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena španskoj predstavi “Kamen po kamen” El Teatra de L´Home Dibuixat iz Kasteljon de la Plane.

Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult)

Evropska nagrada za muzej godine (EMYA) dodeljena je na Međunarodni dan muzeja, 18. maj, na ceremoniji u Tongerenu u Belgiji.

Slaveći inovativne i ka publici orijentisane muzejske prakse širom Evrope, EFM je dodelio još tri priznanja, kao i četiri specijalne pohvale.

U konkurenciji za ovogodišnju nagradu bilo je 40 muzeja, koji su se prijavili na konkurs, kao i još 29 koje je nominovao žiri EMYA.

Muzeji su ocenjivani na osnovu stepena zadovoljavanja potreba i želja posetilaca, a članovi žirija su proputovali Evropu kako bi se i neposredno uverili u kvalitet kandidata – od Azerbejdžana do Portugala, od Norveške do Turske.

Riversajd muzej, kako je istaknuto u obrazloženju nagrade, brilijantno demonstrira kako jedna specijalizovana zbirka može da obnovi svoju relevantnost aktivnim angažovanjem u kontekstu širih društvenih i univerzalnih pitanja. Nagrada je dodeljena tom škotskom muzeju, koji je projektovala Zaha Hadid, jednoglasnom odlukom žirija, uz ocenu da na najvišem nivou ispunjava kriterijum “javnog kvaliteta”.

Riversajd muzej otvoren je u junu 2011. godine, a koštao je više od 80 miliona evra i zamenio je stari Muzej transporta.

Nagradu “Kenet Hadson”, nazvanu imenom osnivača EMF-a, dobio je Gradski muzej zajednice u Batali u Portugalu, specijalizovan za slepe i slabovide.

Nagradu Sileto dobio je MAS gradski muzej u Antverpu zbog inovativnosti i posvećenosti gradu i njegovom stanovništvu. Žiri je istakao da je impresioniran raznolikim novim načinima na koji je taj muzej uspeo da angažuje posetioce u naporima da predstavi identitet Antverpa.

Posebne pohvale dobili su Nacionalni istorijski muzej Gobustan u Azerbejdžanu, Muzej umetnosti u Rigi u Letoniji, kao jedna od najimpresivnije renoviranih nacionalnih zgrada, te Nacionalni muzej nautike u Amsterdamu i San Telmo muzej u Španiji.

EMF deluje pod okriljem Saveta Evrope, a dobitnik godišnje muzejske nagrade SE bira se između kandidata EMYA. Prošle godine to je bio Muzej Liverpula, a nagrada je uručena na ceremoniji u sedištu SE u Strazburu u aprilu.

U toku je, inače, konkurs za EMYA za 2014. godinu, a detalji o načinu prijavljivanja nalaze se na sajtu EMF-a i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult)

Ovogodišnja tema, koju je odredio Međunarodni savet muzeja (ICOM), ukazuje na bogatstvo istorijskog nasleđa koje čuvaju i prezentuju muzeji, ali i na inventivnost i vitalnost muzejskog sektora poslednjih godina. Ovogodišnja tema ukazuje na neophodnost pomirenja tradicionalne misije muzeja sa neophodnom kreativnošću kojom će oživeti publiku i razviti novu. Evolucija koju muzeji širom sveta teže da ostvare zasnovana je na uverenju da njihovo postojanje i akcije koje preduzimaju mogu konstruktivno da doprinesu transformaciji društva.

ICOM je 2011. godine uspostavio partnerstvo s manifestacijom Evropska noć muzeja, a ove godine se muzejski dan i noć poklapaju.

Evropsku noć muzeja ustanovilo je 2005. francusko Ministarstvo kulture i komunikacija, a osnovna ideja je produžen rad muzeja i besplatan ulaz.

Muzeji za tu priliku predstavljaju dela iz svojih kolekcijna na nesvakidašnji i atraktivan način, posebno obraćajući pažnju na mladu publiku i porodične posete.

Tema Evropske noći muzeja ove godine fokusirana je na obrazovanje u umetnosti i kulturi. Škole i muzeji ohrabreni su tako da osmisle nove pristupe otkrivanju i interpretaciji kulturne i umetničke baštine i savremenog stvaralaštva.

Publika Evropske noći muzeja svake godine se povećava – samo u Francuskoj je 2012. godine bilo dva miliona posetilaca.

Međunarodni dan muzeja obeležava se od 1977. godine širom sveta u cilju unapređenja svesti o važnosti muzeja za razvoj društva.

Temu proslave svake godine određuje Komitet ICOM-a, ostavljajući muzejima da osmisle način obeležavanja svog dana, koji ponekad traje i čitavu nedelju.

Glavni moto Međunarodnog dana muzeja je da su oni važna sredstva kulturne razmene, obogaćivanja kultura i razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među ljudima.

Prošle, 2012. godine, Međunarodni dan muzeja okupio je 32.000 muzejskih institucija u 129 zemalja na pet kontinenata.

Povodom Međunarodnog dana muzeja, ICOM je uspostavio ove godine partnerstvo i sa programom Sećanje sveta UNESKO-a, koji je obeležio 2012. godine dve decenije postojanja. Takođe, Evropski muzejski forum dodeljuje 18. maja svoju godišnju nagradu u Gallo-Romeins muzeju u Tongerena, u okviru saradnje sa ICOM-om.

ICOM je osnovan 1946. godine kao svetska organizacija muzeja i muzejskih profesionalaca, posvećena promociji i zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa. Sa oko 30.000 članova u 137 zemalja, predstavlja jedinstvenu mrežu muzejskih profesionalaca na globalnom nivou.

(SEEcult)

Ceo koncert biće snimljen kao mogući predložak za njihov budući live album!

Pregrupa te večeri biće domaći rok veterani Distorzija motorne testere.

Ulaznice se mogu kupiti u pretprodaji po ceni od 1.100 dinara na Gigstix prodajnim mestima i u novosadskim kafima Graffiti i Dublin. Na dan koncerta će koštati 1.300 dinara i mogu se kupiti na ulazu u klub.

Postojala je bojazan da jubilarno izdanje Festivala bude otkazano svega desetak dana pre početka, jer od Ministarstva kulture i informisanja do kraja prošle sedmice nije stigla potvrda da će biti uplaćeno dogovorenih šest miliona dinara, rekao je 13. maja na konferenciji za novinare direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Blažo Perović, u ime organizatora jubilarnog festivala koji će ugostiti neke od najznačajnijih pozorišnih stvaralaca za decu iz celog sveta.

Ukupan budžet 20. Festivala je 15 miliona dinara, a u finansiranju učestvuju i Grad Subotica, kao i pokrajinske vlasti Vojvodine.

Prema rečima Perovića, dobijena su usmena obećanja da je komisija u Ministarstvu kulture ipak odobrila planiranih šest miliona dinara, pa ne bi trebalo da bude dodatnih smetnji.

Glavni festivalski program obuhvata 21 predstavu iz 14 zemalja – od Japana, preko Rusije, Francuske, Slovačke, Poljske, Belorusije do Hrvatske, Austrije, Bugarske, Mađarske, Italije, Makedonije, Slovenije do Srbije.

Predstave će biti igrane na tri lokacije – u Dečjem pozorištu u Subotici, na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta i u pozorištu “Deže Kostolanji”. Pošto su te tri scene dosta ograničene kada su mesta u pitanju, neke predstave će biti igrane i na centralnom gradskom trgu kako bi što više dece moglo da ih pogleda, najavio je direktor i selektor Festivala Slobodan Marković.

Kao posebno zanimljivu, organizatori su istakli japansku predstavu “PP☆Theatre” lutkarskog pozorišta ＵＫＩ iz Kamakure. To neobično umetničko ostvarenje zamišljeno je kao predstava za jednog gledaoca koji, virenjem kroz otvor na deblu, ima priliku da posmatra trominutnu lutkarsku igru. Posetioci će se smenjivati kako bi pogledali tu jedinstvenu predstavu.

Predstave iz Italije i Makedonije “Ona spava” i “Beskrajni snovi” povešće publiku u mističan svet snova, igrajući se sa zvukom, svetlom i senkama, i prikazujući šta se to zbiva sa našim razumom kad utone u san.

Pozorište Glej iz Ljubljane odigraće “Ludu šumu”, predstavu čija je osnovna ideja da se od prirodnih materijala napravi šumsko drvo sa rezonancijom. U tom teatru biljke oživljavaju u vidu muzičkih instrumenata ili scenografije, dajući nam priliku da oslušnemo zvuke šume. Autor predstave je Peter Kus, muzičar koji se u poslednje vreme posvetio proučavanju lutkarskih predstava, fokusirajući se pritom na eksperimentalnu stranu lutkarstva, naročito na njegovo približavanje muzici.

Tu su još i predstave rađene prema već poznatim dečjim bajkama, kao što su “Lepa mlinareva kći” (Belorusija), “Ružno pače” (Srbija), “Palčica” (Slovačka), ali i one koje mališani tek treba da otkriju, kao što je poljska predstava “Aladinove nepoznate avanture”.

Zanimljiva je i ruska predstava “Pod večnim svetlom Kumalana” Pozorišta lutaka Ulger iz Ulan-Udea, koja govori o tradiciji naroda Evenki koji naseljava udaljene predele Rusije i Kine i svedoči o povezanosti i ravnoteži čoveka i prirode, upoznajući nas sa egzotičnom kulturom tog zanimljivog naroda. Predstava se igra na ruskom i evenkskom jeziku.

Subotički festival tradicionalno svake godine posvećuje posebnu pažnju lutkarstvu određene zemlje, a u jubilarnom izdanju fokus je na srpskom lutkarskom i pozorišnom stvaralaštvu za decu koje će biti predstavljeno kroz izložbu lutaka, kostima, scenografskih skica i pozorišnih fotografija, i to najpre u Sloveniji, u saradnji sa Mini teatrom iz Ljubljane (od 24. aprila do 14. maja), a zatim i u Subotici (18-25. maj), Novom Sadu (28. maj-15. jun), te u drugim mestima Srbije.

Za potrebe izložbe, čija je autorka Ljiljana Dinić, korišćena je građa iz arhiva pozorišta predstavljenih na izložbi, privatnih kolekcija i fonda Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Najavljen je i naučni skup, uz učešće pozorišta iz Srbije u festivalskim programima predstavama “Bajka o vitezu bez konja” Pozorišta mladih iz Novog Sada, “Priča o konju” Dečijeg pozorišta iz Subotice, “Slike sa izložbe” Pozorišta lutaka iz Niša i “Ružno pače” Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” iz Zrenjanina.

O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa: pesnik, pripovedač, dramski pisac, prevodilac, profesor režije za lutkarski teatar Predrag Bjelošević iz Bosne i Hercegovine, glumac-lutkar, reditelj i pozorišni producent David Burman iz Rusije, kanadski glumac, lutkar, plesač i  generalni sekretar svetske Unime Žak Trido, prof. dr Siniša Jelušić, filosof, književnik, profesor teatrologije i dramaturgije iz Crne Gore i teatrolog i pozorišni kritičar Miroslav Radonjić iz Srbije.

Publika će moći da uživa i bogatom pratećem programu i predstavama van takmičarske selekcije.

U okviru pratećeg programa, naći će se i filmovi za decu, izložbe, radionica i muzičko-scenski program “Trgovi i ulice” koji promoviše dečje stvaralaštvo. Takođe, zakazan je i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, kao i promocija knjiga autora za decu i mlade iz zemlje i regiona.

Predstave će gostovati i u drugim gradovima Vojvodine i Srbije, a repriza festivalskog programa biće održana i u Segedinu od 21. do 25. maja.

Za učešće u takmičarskom programu ove godine bilo je prijavljeno čak 225 predstava iz 50 zemalja širom sveta, a kreiranje repertoara, kao i do sada, zasnovano je na visokim profesionalnim standardima, uz naglasak na raznovrsnosti formi i pristupa.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici osnovan je 1994. godine odlukom Skupštine opštine Subotica sa ciljem da se na njemu prikažu najvrednija i umetnički najrelevantnija scenska ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu, da doprinese promociji novih i afirmaciji ostvarenih kulturnih vrednosti na međunarodnom planu, kao i zbližavanju raznih naroda i očuvanju specifičnosti i različitosti svake kulture kao izvora našeg zajedničkog bogatstva.

Od osnivanja do danas, Festival je postigao najviše umetničke rezultate predstavljajući više od 400 pozorišnih produkcija iz zemlje, Evrope i sveta.

Mnoge predstave koje su viđene proteklih 19 godina na Lutka festu ostvarile su značajan estetski uticaj na razvoj teatra posvećenog deci i mladima uopšte, kao i na razvoj umetnosti lutkarstva posebno.

Za izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. nagrađen Vukovom nagradom, najvećim priznanjem u kulturi u Srbiji, a 2009. je dobio i nagradu Pro urbe za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja Grozdanin kikot za 2009. godinu, koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara. Takođe, ukazom predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva, direktor subotičkog festivala Slobodan Marković dobio je 2011. godine Orden prijateljstva za ogroman doprinos u razvoju rusko-srpske saradnje i rad na popularizaciji ruske kulture u inostranstvu.

Međunarodni festival pozorišta za decu je 2000. bio jedan od inicijatora osnivanja nacionalnog centra UNIMA-e (Međunarodnog udruženja lutkara), a od 2008. je i član ASSITEJ-a. Subotički festival se 2010. godine našao i među osnivačima Saveza međunarodnih festivala umetnosti Srbije – SEFA koji je 2011. postao član Evropske asocijacije festivala – EFA.

Gran pri 19. Međunarodnog festivala pozorišta za decu osvojio je 2012. godine slovenački Mini teatar predstavom “Snežana”, za koju je nagrađen i reditelj Marek Bečka, dok je specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena španskoj predstavi “Kamen po kamen” El Teatra de L´Home Dibuixat iz Kasteljon de la Plane.

Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i U PRILOGU.

(SEEcult)

Ovaj uticajni medijski servis se na taj način pridružio spisku vodećih svetskih medija na kojem se već nalaze BiBiSi, SiEnEn, „Gardijan“, EmTiVi i drugi, a koji su u proglasili „Exit“ za jedan od najboljih evropskih festivala.

Tekst u kome se „Exit“ našao na šestom mestu liste najboljih, kao njegove adute ističe raznovrsni muzički program i Petrovaradinsku tvrđavu, kao jedinstvenu festivalsku lokaciju, navodi se u saopštenju organizatora tog festivala.

(Slobodna Evropa)

Koordinatorka za programe „Noći muzeja“ u Novom Sadu Svetlana Mladenov rekla je na konferenciji za novinare da će ovogodišnji program sadržati izložbe koje govore o davnim vremenima, o tome kako se nekad živelo i kako su nastajale stvari koje su danas opšte poznate.

„Posetioci će moći da vide kako je na primer nastao prvi muzej u Srbiji, ali i neka najsavremenija dešavanja i umetnike koji stvaraju kulturni milje sadašnjice“, rekla je Svetlana Mladenov.

Program novosadske „Noći muzeja“ biće realizovan na 40 lokacija u Novom Sadu i Petrovaradinu, a u ponudi će biti više od 80 različitih sadržaja u muzejima, galerijama, kulturnim centrima, pozorištu, arhivu, kao i na nekim neobičnim lokacijama.

Među najzanimljivijim lokacijama izdvaja se simbol Novog Sada, sat na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će posetioci moći da zavire u njegovu unutrašnjost, vide kako ona izgleda i kakav je postupak navijanja sata.

Na brodu Rečne flotile Vojske Srbije „Šabac“ biće izloženi predmeti i oružja koja je na prekookeanskim putovanjima prikupio kapetan broda iz doba Kraljevine Jugoslavije Eugen Malinarić.

Najavljen je i muzički program u kojem će nastupiti umetnici, kao što su Ana Frlin i bend Džez propeleros (Jaž Propeleros), zatim Midnajt trio (Midnight) i čuvena pijanistkinja Rita Kinka.

Najmlađu publiku očekuje bogat program muzejskih radionica, zatim likovne radionice, foto-radionice, naučne radionice, izložbe lutaka, maketa brodova, kao i atraktivno pozorišno kostimiranje.

„Noć muzeja“ u Novom Sadu organizuje Asocijacija za vizuelnu umetnost i kulturu „Visart“, a organizatori su najavili i nagrade za posetioce.

(Beta) 

Deveti maj u svetu se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom od 9. maja 1945. godine kada je Nemačka potpisala bezuslovnu kapitaliciju u Berlinu koju je u ime poražene nacističke Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel a u ime članica antifašističke koalicije sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder.

Branislav Smuk, gitarista grupe „Zbogom Brus Li“, za internet portal Akuzativ.com napravio je ekskluzivni intervju sa jedinim preostalim živim članom Ramones-a uoči nastupa u Novom Sadu koji u nastavku prenosimo.

Ekskluzivni intervju: Marky Ramone

Ove godine punite 57 godina. Da li vam to otežava turneje kao što je ovogodišnja?

Marky Ramone: Nije teško da sviraš ako održavaš kondiciju, trudiš se da ostaneš čist i vežbaš svaki dan. Ljudi mojih godina rade na gradilištima ili u fabrikama. Turneje nisu toliko naporne, nema šanse!

Povod za koncert u Novom Sadu je Dan pobede nad fašizmom i dan koji obeležava početak stvaranja moderne Evrope. Da li vas to na neki način dotiče?

Marky Ramone: O da! Mrzim fašizam. Dobro je da obeležavate datum kao što je 9. maj, drago mi je da učestvujem u njegovoj proslavi. Demokratija je pravi put, nije savršena ali je bolja od diktature.

Zanima li vas uopše ideološki aspekt bavljenja muzikom?

Marky Ramone: Za mene je muzika samo muzika. Političari su plaćeni da se bave politikom a ne muzičari.

Nadam se da će set lista na novosadskom koncertu biti ista kao na solo nastupima, pošto je u pitanju vrsta manjeg festivala? Koje pesme ćete svirati?

Marky Ramone: Koncert u Novom Sadu je prvi na turneji. Neću vam reći koje ćemo pesme svirati, to će biti iznenađenje. Hitove sigurno nećemo izostaviti. Sa pevačem kao što je Andrew W.K. budite sigurni da ćemo rasturiti koncert.

Pretpostavljam da mlađi članovi benda prave žurke posle koncerata. Da li im se ponekad pridružite?

Marky Ramone: Ne znam šta rade ostali članovi benda. Ja posle koncerta obično idem u hotel da se istuširam i malo da odspavam. Mladi ljudi u tim godinama i treba da partijaju, zašto da ne?

Zbog čega su po vama Ramones-i prestali da sviraju? Prezasićenost, narušeni međuljudski odnosi ili nešto treće …

Marky Ramone: Jednostavno je došlo vreme da prekinemo. Bili smo dobri, imali smo puno odličnih koncerata, svirali smo i putovali skoro 30 godina. Zajedno smo odlučili da je vreme da stanemo. Dobro je znati kada treba da se zaustaviš. Sada je vreme da uživam u «novom» životu.

Puno se priča o odnosu Joey-a i Johnny-ja i njihovim nesuglasicama izazvanim različitim ideološkim ubeđenjima.

Marky Ramone: Zapravo njih dvojica nisu imali različite poglede na svet. Ne može svako da razmišlja na isti način. Povod njihovog sukoba bila je devojka a ne različita ubeđenja. Razgovarali su kao i svi drugi.

Da li ćete imati neke specijalne zahteve na bini i u bekstejdžu kao što to obično imaju veliki muzičari vašeg formata?

Marky Ramone: Ne znam šta drugi zahtevaju. Mi nemamo specijalne zahteve, samo one uobičajene: voda, peškiri, neka hrana, udoban hotel i to je to.

(AUTONOMIJA.INFO)

Zbog duge tradicije i slikovitog proslavljanja novog života, zdravlja i plodnosti, uskoro bi se mogao naći na listi UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.

Djelić atmosfere proslave u jednom beogradskom naselju prenosi nam Anne Marie Ćurčić, reporterka Al Jazeere.

Rađanje novog života

Praznik rađanja novog života, nove nade. Koji počinje simboličnim kupanjem, odnosno odlaskom na Rosu, branjem mladih vrbovih grančica, a završava pjesmom i igrom.

„Slava prolećna i mi, zahvalimo se najviše Bogu što smo dočekali da Đurđevdan dođe, znači, doživeli smo Đurđevdan, svako čeka da doživi neku slavu svoju koju pravi“, kaže Demčo, domaćin slave.

Na pitanje da li mladi poštuju tradiciju, Demčo je odgovori potvrdno: „Kako je Tito rekao, sve ostaje na omladini“, rekao je.

Tradicija obilježavanja Đurđevdana itekako se poštuje.

Želja starijih, osim sreće i zdravlja, podrazumijeva i očuvanje viševjekovne tradicije koja podrazumijeva i pripremu slavskog ručka.

Dobro veselje

„Pečemo jagnje, onda pravimo kolače pre, dan ili dva ranije, pravili smo torte, bombice, deca obično to vole, rolate neke i tako, veselje bude dobro“, kaže Mukadeza.

Ederlezi ili Đurđevdan, ovekovječen u kultnom filmu Dom za vješanje, na inicijativu Turske nominiran je za uvrštavanje na listu UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.

Svim zemljama regiona, upućen je poziv da podrže ovu nominaciju koja bi, kao zajedničko naslijeđe nekoliko država, dodatno ojačala kulturnu saradnju u regionu.

Nominaciju su za sada predale Turska, Srbija, Makedonija, Rumunija, Hrvatska i Moldavija. Sami rezultati nominacije, bit će poznati 2014. godine.

(Al Jazeera)

Postavke, koje čine 48 snimaka razgovora sa preživelima iz Mauthauzena, i takozvana „Soba imena“, smeštene su u originalne zgrade logora, i sadrže i desetine originalnih predmeta koji svedoče o životu i smrti u Mauthauzenu, prenosi agencija Frans pres.

Među izložbenim predmetima mogu se videti i bičevi koje su koristili čuvari, delovi vešala, identifikacione narukvice pronađene u masovnoj grobnici, kao i zarđala konzerva otrovnog gasa ciklon-B.

Posetioci će od sutra ipak moći da vide i malo lepše predmete, poput odeće za bebu Hanu Berger Moran koja je rođena u logoru, kao i bicikl koji je jedna opatica dala Stanislavu Kudlinskom da bi se iz Mauthauzena posle njegovog oslobođenja vratio u domovinu Poljsku.

Drugu postavku čini takozvana „Soba imena“, u kojoj se na horizontalnim staklenim panelima nalaze imena 81.007 ljudi za koje je dokumentovano da su umrli u Mauthauzenu.

„Želeli smo da ljudima vratimo identitet“, rekla je direktorka Barbara Glik, i dodala da je na panelima ostavljen prazan prostor za imena još 10.000 ljudi „čiji identitet nikada nećemo saznati“.

„Soba imena“ smeštena je u nekadašnju ledenu mrtvačnicu logora.

Novi vizitorski centar građen je osam godina, u procesu je učestvovalo više od 100 institucija širom sveta, a koštao je 1,7 miliona evra.

On će zameniti na neki način sirovu izložbenu postavku koju je napravio jedan od preživelih iz logora – Hans Marselek (1914-2011) 1970. i za koju organizatori tvrde da je prevaziđena.

„Ovaj prostor sada ima nekoliko funkcija – memorijalni centar, groblje, upozorenje budućim generacijama, dokumentacioni i obrazovni centar“, rekla je u Mauthauzenu austrijska ministarka unutrašnjih poslova, Johana Mikl-Lajter.

U Mauthauzenu je bilo zatvoreno više od 200.000 ljudi, od čega četvrtina Jevreja, a ubijeno je više od 90.000 ljudi. Logor je smešten na brdima blizu Dunava, nedaleko od grada Linca.

U logoru je 1939. držano 1.500 nemačkih i austrijskih zatvorenika, ali je do 1942. u njega nasilno dovedeno deset puta više ljudi, od sovjetskih civila do 7.000 španskih republikanaca, koji su pobegli iz Španije posle građanskog rata.

Današnjoj ceremoniji otvaranja novih izložbenih postavki, povodom 68. godina od oslobađanja Mauthauzena, prisustvovala je i izraelska ministarka pravde Cipi Livni, zajedno sa njenim svekrom Mošeom Spicerom, koji je jedan od preživelih iz Mauthauzena.

Prisutni su bili i predsednici Austrije, Mađarske i Poljske, Hajnc Fišer, Janoš Ader i Bronjislav Komorovski, kao i srpski premijer Ivica Dačić.

Dačić je rekao da je kroz taj logor prošlo i 12.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije od kojih je polovina bila iz Srbije.

Austrija je dugo posle završetka Drugog svetskog rata zabašurivala svoje saučesništvo u nacističkim zločinima protiv čovečnosti, i sebe, „anektiranu“ od Nemačke 1938, videla je kao „prvu žrtvu“ Adolfa Hitlera.

To se promenilo krajem 1980-tih, posle otkrića nacističkog „ratnog dosijea“ bivšeg generalnog sekretara UN i austrijskog predsednika Kurta Valdhajma, što je zemlju nateralo da preispita svoju prošlost.

(Beta)