Ipak, mnogi prebacuju pokrajinskom rukovdstvu da je lako popustilo pred mitinzima?
- Pokrajinsko rukvodstvo bilo je jedinstveno u borbi protiv tih napada, ali i sve više svesno toga da je odnos snaga takav da mora pasti. Bilo je, naravno, i zamora i podleganja atmosferi koja se pravila i toj gebelsovskoj propagandi kojom smo bili najstaršnije satanizovani. No, pred sam kraj, pokazalo se da su neki ljudi bili zavrbovani, ali to nisu smeli da pokažu ranije. Ali, ne bih sad o njima, time će se baviti istoričari. Mi smo bilo osuđeni da budemo moneta za potkusurivanje, da se Srbija namiri tako što bi pristali na ustavne promene koje bi potpuno promenile koncepciju položaja pokrajina.
Vojvodina je oborena, ali ljudi tada nisu razumeli da je zapravo oborena Jugoslavija. Svi pokušaji međunarodne zajednice da spase Jugoslaviju nailizali su na robustan otpor iz Srbije, u ime teze “Srbislavije”, što je izazvalo reakciju buđenja nacionalizma u drugim republikama i konačno njihov izlazak iz zajedničke države.

Kako danas vidite te događaje i šta im je prethodilo?
- Projekat rušenja vojvođanske autonomije dešavao se kroz tri faze i po tipičnim standardima velikih građevinskih poduhvata. Faza idejnog projekta odvija se u periodu od 1972. godine, odnosno od obračuna s tzv. liberalima u Srbiji do Titove smrti, druga faza sledi nakon pobune na Kosovu. Već tada, 1981. godine, bilo je najavljeno otvaranje vojvođanskog pitanja, paralelno s kosovskim pitanjem. Tada je vojvođanskom rukovodstvu preneta jasna poruka: ako brzo ne pristanete na promenu Ustava, mi idemo pred narod. To je bila faza glavnog projekta, kojem su bezrezervno pomagali ključni beogradski mediji.
Vojvođansko rukvodstvo upozoravalo je još tada da će to za posledicu imati jačanje nacionalizma u Srbiji. Mislim da je u toj fazi najvažniji trenutak sednica državnog i partijskog vrha krajem 1981. godine, gde se jasno videlo da je platforma Dobrice Ćosića i disidentskih krugova iz Francuske 7 i Akademije nauka prihvaćena i u vrhu srbijanske političke elite. Tada je izgovoreno da je Srbija neravnopravna u jugoslovenskoj federaciji, da je srpski narod zato ugrožen, a da je glavni dokaz te naravnopravnosti to što Srbija ima dve pokrajine koje je cepaju i drobe, pri čemu autonomaško-separatističke tendencije imaju svoju idejnu kolevku u Novom Sadu, a udarnu pesnicu na Kosovu. Sve što se posle dešavalo imalo je za osnovu tu platformu.
I konačno, treća faza je izvođačka, i ona praktično kreće od Osme sednice CK SK Srbije, do tog “događanja naroda” i 6. oktobra 1988. godine. Vojvođansko rukovodstvo je zapravo obarano od novembra 1981. godine do 6. oktobra 1988. godine. A pokazalo se da suština tog sukoba nisu bili ustavni odnosi u Srbiji, već ogromne razlike između političkog vrha u Vojvodini i političkog vrha u Srbiji oko pitanja kako dalje razvijati odnose u jugoslovenskoj federaciji.

Da li ste bili zatečeni mitinzima?
- Ima puno dokaza i svedočenja da je dolazak miitngaša u Novi Sad 9. juna praktično organizivao CK SK Srbije. Postojao je odbor za dolazak kosovskih Srba u druge delove Jugoslavije, pre svega u Vojvodinu. Uostalom, Milošević je imao sastanak s grupom organizatora prvog mitinga u Novom Sadu. Lično sam pre tih događaja od jednog novinara iz beogradskih medija čuo kompletan “scenario” mitinga Kosovara po Vojvodini: koliko će ih biti, koliko će biti TV ekipa, sa kojim merama policije računaju… Stvar je bila potpuno organizovana.

Kako ocenjujete predloženi novi statut APV koji simbolično dolazi na dnevni red dvadeset godina nakon “jogurt revolucije”?
- Postjogurtska faza “razvoja” pokazala je da su snage koje su obarale Miloševićev režim, uz pogrešne poteze i lidera vojvođanskih partija, praktično produžile miloševićevizam bez Miloševića. U međuvremenu je donet antivojvođanski Ustav, tako da se ne može ni napraviti statut APV koji će omogućiti prosperitet Vojvodine. Partija kojoj pripadam je zato odbacila taj predloženi statut, ali lično cenim napor vladajuće koalicije u pokrajini da pokuša da iz suve drenovine tog Ustava iscedi koliko god može više. Bojim se da je taj napor jalov, jer poslednju reč ima republički parlament.
Dobro je ipak što se na velika vrata ponovo otvara vojvođansko pitanje i pitanje ustavnih promena. Uveren sam da se mora postići novi istorijski dogovor između dva entiteta preostala iz druge Jugoslavije – Srbije i Vojvodine – o budućoj zajedničkoj složenoj državi Srbiji.

(Dnevnik)

- Problem Srbije je sklonost ka centralizaciji, tako da se o gotovo svemu odlučuje iz Beograda - kaže Gligorov. Mnogo toga zavisi od ministara, od njihovih interesovanja i lokalnih veza koje imaju. U ovom trenutku to, možda, i nije najvažnije, zato što su potencijali zemlje dobri, pogotovo kada govorimo o reindustrijalizaciji. Međutim, Srbija je, posebno njeni centralni i južni delovi, infrastrukturno strašno zapuštena. Ne samo na planu fizičke infrastrukture (saobraćajnice i telekomunikacije), već i na polju institucionalne i svake druge infrastrukture. Mi imamo problem ljudskog kapitala, sposobnosti i znanja. Nedostaju nam kadrovi, jer ljudi odlaze u inostranstvo, ili u Beograd. Država bi mogla mnogo toga da uradi, ali kod nas se ne vodi bitka oko toga kako da se nešto uradi, već oko toga ko će da kontroliše ulaganja. Sve je centralizovano i sve je politizovano.

Rekli ste da Vojvodina ima adute za ubrzan razvoj: svoje komparativne prednosti, politički subjetivitet da odlučuje i razvojne potrebe koje se dobro uklapaju u glavne pravce evropskih podsticajnih fondova. Da li se te prednosti dobro koriste?
- Ako se imaju u vidu raspoloživi resursi, rezultati nisu najbolji. Poljoprivreda stagnira već deset godina, a i neki potezi vezani za naftnu industriju i ranije industriju šećera, takođe, nisu bili dobri. Uz to koncentracija vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem i kontrola tog važnog resursa urađena je mimo ekonomske racionalnosti. Vojvodina bolje prolazi od ostatka Srbije, jer je njen položaj bolji i zato što je bolja njena infrastrukturna povezanost sa zapadnom Evropom. Uz to, ovde imate i bolji ljudski kapital. Primećujem da su se i neke lokalne zajednice pokazale veoma dobro u privlačenju stranih investitora. To jesu plusevi, ali mislim da su potencijali Vojvodine mnogo veći i da se mogu pametno iskoristiti. Tim pre što je pokrajina, u smislu ekonomske konfiguracije, jako zanimljiv region za Evropsku uniju (EU). Morali bi se usredsrediti na na razvoj tzv. tercijalnog i tzv. fah obrazovanja, jer će to biti jako važno za konkurentnost u budućnosti. Tu prednost neće biti jeftina radna snaga, već samo jeftinija stručna radna snaga.

Svedoci smo globalne finansijske krize. Nazirete li njen kraj?
- Kraj nije blizu, jer su problemi takvi da se ne mogu rešiti preko noći. U Americi mora da dođe, ne samo do restrukturiranja finansijskog sektora, već i do značajnog prestrukturiranja privrede. Korekcija u realnoj privredi će biti značajna i potrajaće, zato što će se morati voditi računa o sve skupljem finansiranju. Štediće se na mnogim stvarima i neke industrije to neće preživeti. To je uvek bilo problem, jer je vodilo u recesiju. Uobičajeno je da takvi zastoji traju osam kvartala, odnosno oko dve godine, mada je u japanskom slučaju trajalo punu deceniju. Sve zavisi od toga kako će se odvijati prosec restrukturiranja privrede i od toga da li će američka politika biti u stanju da kontinuirano čini prave poteze da bi to podržala.

Šta je sa Evropom? Da li u Briselu imaju spreman odgovor?
- Videćemo da li će doći do centralizovane reakcije EU na sva ova događanja? To je jako teška tema za EU, jer zemlje članice žele što manju uniju, bar u smislu ovlašćenja, a kriza pritiska u drugom pravcu i zahteva centralizovan odgovor. Ima predloga da se stvori fond sličan onom u SAD da bi se sanirali evropski finansijski problemi. Ne baš 700 milijardi dolara, verovatno bi u igri bila duplo manja svota, ali potrebu ne treba isključivati. Vidite da imamo banke koje su prevelike za pojedine zemlje. Fortis banku nije mogla da sanira samo Belgija, već je to urađeno zajedno sa Holandijom i Luksemburgom. Kad bi se javila potreba da se sanira Dojče banka, u šta ja ne verujem, tu ne bi bila dovoljna cela EU, već bi se morao tražiti širi kišobran. U finansijskom pogledu EU jeste jedan prostor, ali u fiskalnom, za razliku od SAD, nije. To jeste veliki problem.

Gde je u toj priči Srbija. Da li nas finansijska periferija na kojoj se nalazimo štiti od tih potresa ili će plima stići i do nas? Kakve su moguće posledice?
- Već imamo rast cena kredita, jer je pristup slobodnim finansijskim sredstvima svuda otežan. To će se još pogoršavati. Uz to postoji potpuna nesposobnost da se uspostavi makroekonomska ravnoteža. Već duže vreme inflacija se obuzdava kursom, što je veoma rđavo, jer samo pogoršava spoljnu ravnotežu. Kad imate rastući deficit na tekućem računu, onda vam rastu i potrebe za kapitalom. Novac je sada poskupeo i to će biti sve veći problem za privredu. Pitanje je dokle se tako može nastaviti? Srbija ima populističku vlast praktično već osam godina i zato nema spremnosti za neku veću reformu markoekonomske politike. Za restriktivniji budžet, za štednju, za strožiju monetarnu politiku, bar do onog momenta kad inflacija bude dovedena na neki normalan nivo, i za kurs, koji će biti oslobođen uloge antiiflatornog sidra.

Postoji li opasnost da se i kod nas javi potreba za državnom intervencijom? Ko bi to uradio?
- Naš problem je što je, osim onih banaka koje su još uvek državne, bankarski sektor u stranom vlasništvu. Mi ne znamo kakva je solventnost stranih banaka koje ovde imaju svoje filijale. Za sada sve izgleda ružičasto, ali da li je stvarno tako? Ako bi se javili problemi, verovatno bi se očekivalo da u sanaciji tih banaka učestvuje i Srbija. Potencijala za to nema i onda bi se javila potreba da uvoz finansirate izvozom, što je ogromna poslovna preorijentacija. Srbija će ove godine napraviti deficit na tekućem računu veći od šest milijardi evra. Kad bi pokušali da to smanjimo bar upola, onda bi morali značajno da oborimo potrošnju. Sledio bi pad privrednih aktivnosti, pad fiskalnih prihoda i zemlja bi bila dovedena u jako rizičan položaj. Mnogo toga zavisi od zdravlja tih banaka, jer ako njihove centrale procene da nemaju dovoljno novca za poslove i u matičnoj zemlji i u Srbiji, onda smo u ozbiljnim problemima.

Već mesecima jedna od najaktuelnijih tema je prodaja NIS-a. Kakvo je Vaše mišljenju o tom poslu?
-Još u decembru prošle godine sam rekao da će to biti najveći skandal od početka tranzicije. Pred predsedničke izbore svi su se, naprosto, utrkivali da se što više dodvore Rusima, računajući na još neki politički poenčić. Zato nam se sada podmeću priče o istorijskom i strateškom poslu. Skandalozno je ovo što priča bivši ministar Velimir Ilić da smo cenu zamenili za investicije. Ako neko kupuje NIS za 400 miliona, a pola milijarde ulaže u obnovu tehnologije, onda tih 500 miliona ostaju njemu, jer je on vlasnik kompanije. Ali „sabiranje baba i žaba“ je kod nas tako uobičajeno. Najbolji posao je komercijalni posao. Oni imaju interes da nešto prodaju, a mi da to kupimo. Tim bolje za nas, ako je ovo najbolja trasa, jer je njihov glavni cilj da gasovod dovedu do Austrije. Tu je ta energetska sigurnost. Nije sigurnost u tome da mi njima damo ustupak, a onda će oni nama. Jer u nekom trenutku jedna od strana može da kaže dosta! Zato su Rusi u mnogo boljem položaju, jer oni ništa ne lažu. Potpuno ih razumem, dobili su nešto jeftino, u poziciji su da ucenjuju. Ako ste vi spremni nešto da prihvatite, zašto bi oni bili protiv toga?

(Dnevnik)

Finansiranje izrade planova za područje posebne namene Starog Begeja, Carske bare, Gornjeg Podunavlja, Koviljsko-petrovaradinskog rita, Letenke i drugih ranije započetih uz donošenje prostornih planova opština, biće okosnica rada Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo u naredne četiri godine, kaže u razgovoru za “Dnevnik” novoizabrani sekretar Dušanka Sremački.

 - Osnivanjem Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja stvorili su se uslovi da se pokrene veliki broj projekata. Analizirajući potrebe za izgradnjom objekata, konstatovano je da nema dovoljno pripremljenih projekata, nema dokumentacije, što je uslov za izgradnju. To je prava šteta u vreme kad imamo novac. Prioritet prioriteta je izgradnja saobraćajne infrastrukture i rešavanje problema oko upotrebljenih voda (komunalnih i industrijskih), gde sistemi za prečišćavanje godinama nisu održavani. I vodovodne instalacije su zastarele i traže zamenu.

Koji je značaj donošenja planova, kako onih posebne namene, tako i regulacionih i drugih koji su u nadležnosti opština?
- Ti planovi služe zbog posebnog značaja ovih područja, koja su, zapravo, prirodna bogatstva koja treba zaštititi, da bi se u slučaju bilo kakvog njihovog uređivanja mogli dobiti neophodni uslovi, a da se ne naruši priroda. Iz istog razloga donose se prostorni planovi na nivou opština, jer je to prva dimenzija šta je moguće u jednom prostoru graditi i definisati po namenama: da li je to poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište, prostor u kome je potrebno razvijati industrijske zone, kako ih treba infrastrukturno opremati… Bez planova nema mogućnosti za ulaganje i razvoj.

Strateški dokument je Prostorni plan razvoja infrastrukturnog Koridora 10 koji je donela Vlada Strbije još pre pet godina. Na osnovu tog dokumenta se može ulagati na veoma interesantnom potezu Horgoš - Beograd i dalje prema Požegi. Kako Koridor 10 zahvata delove opština, one prilikom izrade svojih planova moraju da prate planove višeg ranga. Zato je i osnovana Republička agencija za prostorno planiranje, koja se stara o tome da svi doneti planovi budu kompatibilni. Pokrajinski sekretarijat je od 2002. godine izdvajao sredstva za podsticaj opštinama da donose svoje planove. Određena sredstva su predviđena i za ovu i sledeću godinu, kako bi se posao završio. Izrada planova je započeta u svim opštinama, ali kako je zakonska procedura njihovog donošenja složena i duga, one su još uvek na putu da završe taj posao. Prednjači opština Bački Petrovac koja je ovaj posao završila prva.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavljuje izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, koji nije uspeo da zaživi u proteklih pet godina. Koji su najčešći problemi na terenu, s kojima ste se susretali u dosadašnjem poslu pokrajinskog građevinskog inspektora, posebno u oblasti nelegalne izgradnje?
- Brojni su problemi koji su se javili zbog nedorečenosti ovog propisa. Na osnovu činjeničnog stanja na terenu koje utvrđuje građevinski inspektor, za nelegalno izgrađen objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju, ili ona nije moguća, donosi se rešenje o rušenju. Međutim, po zakonu bi trebalo doneti i zaključke o dozvoli izvršenja. Bez toga građevinski inspektori su nemoćni da realizuju svoje rešenje o rušenju. Za njega su potrebna značajna materijalna sredstva koja bi morale da daju opštine, Pokrajina ili Republika, što nije rešeno. Najčešće, opštine tu stavku u svome budžetu nemaju, a ako je i imaju, to nije dovoljno. Osim toga, vrlo je nepopularno rušiti, posebno ako je reč o značajnim objektima i zato se čeka da se završi započeti proces legalizacije.

Prvobitno donet zakon je predvideo da vlasnici bespravno izgrađenih objekata plaćaju stostruku naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, kako bi snosili posledice nelegalne izgradnje, međutim, to nikada nije zaživelo. Nije reagovala ni lokalna samouprava, ni ostali, iako bi novac dobro došao za komunalno opremanje građevinskih parcela. Takođe, bilo je definisano da se ne mogu bespravno izgrađeni objekti priključiti na energetsku mrežu, ali, kako propisi idu jednim putem a stvarni život drugim, vlasnici tako izgrađenih kuća su se “divlje” priključivali i na struju, vodu i gas, koje najčešće nisu plaćali. Izmenama propisa iz 2006. omogućen im je privremeni priključak na sve komunalije, što je u suprotnosti s osnovnim propisom.

Pokrajinski sekretarijat je do sada imao lošu saradnju sa Ministarstvom za infrastrukturu. Predlozi koji su stizali iz Vojvodine nisu dobijali zeleno svetlo u Republici. Od kako je osnovano posebno ministarstvo koje se bavi i planiranjem, da li sarađujete oko novog zakona o legalizaciji čiji prvi nacrt je najavljen već do kraja oktobra, a konačan tekst do kraja godine?
- Mislimo da predloge zakona treba da daju upravo oni koji direktno zakon primenjuju. Imali smo priliku da uspostavimo kontakt s novoosnovanim ministarstvom i očekujemo promenu na bolje. Kao što imamo dobru saradnju s opštinama zbog opštinskih projekata, tako nam treba i s Republikom jer se istim propisom definišu i ovlašćenja APV prilikom izgradnje objekata na njenoj teritoriji.

Mi izdajemo odobrenje za izgradnju i sva potrebna planska dokumenta za objekte koji su od začaja za Republiku, a u celosti se nalaze na našoj teritoriji. Skoro smo izdali odobrenje za sanaciju privremenog drumsko-železničkog mosta, tu je i obilaznica oko Novog Sada, izdali smo odobrenje za izgradnju magistralnog gasovoda od Gospođinaca do Banatskog Dvora, u našu nadležnost spada i beščanski most i drugi objekti. Verujemo da smo na dobrom putu zajedničkog rada i sa opštinama, i gradom, i Republikom.

Novi Žeželj za sedam godina

- Upotreba privremenog drumsko-železničkog mosta oročena je posle sanacije na sedam godina. Za to vreme trebalo bi da se izgradi novi most na mestu porušenog Žeželjevog, koji spada u kapitalna ulaganja i koji se nalazi na saobraćajnom Koridoru 10. Tuda prolazi železnički teret brojnih evropskih zemalja. Republika je ta koja mora da pronađe strateške partnere u finansijskom smislu. Do sada su jedino pokriveni troškovi izrade generalnog projekta, koju je Evropska agencija za rekonstrukciju poverila italijanskoj fiirmi “Italfer”.

Fruška gora pod kontrolom

- Iako i na Fruškoj gori postoji određeni broj bespravno podignutih objekata, među kojima su i neki od javnog značaja, to je još uvek gotovo beznačajno u odnosu na to šta se dešava u drugim nacionalnim parkovima. Građevinske inspekcije su pokušale da deluju, ali bez većih rezultata. Međutim, ubuduće će sve biti pod mnogo većom kontrolom.

(Dnevnik)

Predsednica vojvođanskog ogranka G17 plus i potpredsednica ove stranke Ivana Dulić-Marković odbacila je tezu bivšeg premijera Vojislava Koštunice da je novi pokrajinski statut „seme razdora”, ocenjujući da je najviši pravni akt APV, naprotiv, seme razvoja Srbije.

– Novi statut je objedinio one koji su dobronamerni prema Vojvodini i koji su voljni da naprave dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u razvoju Srbije. Uostalom, sve više građana i iz drugih regiona počinje da brine o svojoj kući, da čisti i uređuje svoje dvorište. Nije sporno da žitelji Srbije žele u Evropsku uniju, ali, s druge strane, oni žele i da jasno vide kako ćemo mi doći do te EU. A jedna od osnovnih evropskih vrednosti upravo je decentralizacija – kaže Ivana Dulić-Marković.

l Znači li to da će novi statut APV poslužiti i kao zamajac da konačno počne proces regionalizacije Srbije?
– Uverena sam u to. Na osnovu svih kontakata koje sam imala u poslednje vreme zaista stičem utisak da se najzad ukazuje šansa za otvaranje dijaloga o potrebi regionalizacije Srbije. I meni je čak iskreno žao što je i prilikom izrade novog statuta nekako propuštena prilika za naše aktivno učešće u procesu definisanja unutrašnje organizacije i Vojvodine i Srbije. Jer, mi smo sada imali izuzetnu priliku da, umesto što pravimo paralelnu strukturu – a ja tako vidim pokrajinske okruge – uskladimo unutrašnju organizaciju APV sa evropskim (NUTS) standardima, kao i istorijskom podelom na Srem, Bačku i Banat. No, možda će to biti nadoknađeno tokom javne rasprave o novom statutu.

l Da li će novi statut zaista omogućiti pokrajinskoj administraciji da ubrza tempo razvoja Vojvodine?
– Nadležnosti jesu važne, ali je još važnija naša sposobnost da one ne ostanu pusto slovo na papiru. Nesporno je da statut pruža veliki prostor, ali je pitanje da li ćemo znati da ga iskoristimo. U tom kontekstu G17 plus je i predložio neke dopune radne verzije teksta, od kojih je polovina prihvaćena i uvrštena u Nacrt. Mi smo, naime, insistirali na tome da se u statut ugrade institucije koje će podići kapacitete Vojvodine za sprovođenje evropskih programa i projekata. Deo toga je ugrađen u član 29 koji definiše nadležnosti APV u oblasti regionalnog razvoja, ali nije postignuta saglasnost o potrebi definisanja Agencija za razvoj Vojvodine. No, smislenost te ideje, od koje nismo odustali, pokušaćemo da kroz javnu raspravu objasnimo i građanima i koalicionim partnerima.

l Iako se u načelu složila sa predloženim tekstom, Liga socijaldemokrata Vojvodine i dalje insistira na promeni Ustava?
– Politička energija je ograničen resurs i svaka partija ima pravo da troši taj reurs kako misli da je najcelishodnije. Promena Ustava će se sigurno dogoditi u budućnosti, jer se pokazalo da ima prostora za velike promene, što smo, uostalom, znali i kada je on donošen. Nažalost, trenutno o tim promenama ne postoji dovoljan politički konsenzus, i zato je, po meni, uzaludno trošiti energiju u tom pravcu. Bolje je usmeriti snagu ka aktivnom učešću u onome što može da se promeni i čemu može da se doprinese.

l S druge strane, DSS optužuje vladajuću vojvođansku koaliciju da je statut pisala u potaji?
– Opozicija u nedostatku argumenata napada ono što misli da najbolje može politički da proda. Stoga nema smisla ni da komentarišem sve te napade iz DSS-a. Jedino što moram da primetim to je da će, za razliku od Ustava, gde je izostala javna rasprava, i stručna javnost i građani ipak imati priliku da se izjasne o tekstu novog statuta Vojvodine. Dakle, javna rasprava je u toku i svi koji misle da imaju nešto da kažu treba sada da se uključe a ne da posle kukaju.

(Dnevnik)

– Pošto je to bio naum SRS-a koji se i ostvario kroz novi Ustav Srbije, sam statut APV je dosta bledunjav i, samim tim, neće moći da pomakne stvari napred kad je reč o statusu Vojvodine. Tim pre što se pitanje vlasništva sad intenzivira pošto je u toku predaja, a ne prodaja “Naftagasa” koji su stvarale generacije Vojvođana. Zato je pitanje vojvođanske imovine ono što najviše bode oči, jer kad bi se Vojvodini morala vratiti imovina, onda bi joj se morao vratiti i “Naftagas”, ali i sve drugo što su stvorili građani Vojvodine. Zato je svaka debata o ovom statutu odvraćanje pažnje građana sa suštinske teme koja glasi: imaju li Vojvođani pravo da upravljaju svojom sudbinom u domenu onog što su sami stvarali, ili nemaju? Odgovor koji daje i ovaj statut je da nemaju – istakao je Čanak.

Da li to znači da je novim statutom pitanje pokrajinske imovine moglo biti preciznije definisano s obzirom na to da je u Ustavu to pitanje samo načelno formulisano?
– Naravno da je moglo da se učini više, da se htelo da se učini više! Ovo rešenje da pokrajinsku imovinu čini ono čime sad upravljaju pokrajinski organi, ustanove i službe je hermetizacija stanja. I tu se ide čak ispod onog što je Vojvodina imala i za vreme Miloševića, a za vreme Miloševića je imala tek trunke od onog što jer imala pre puča iz 1988. godine. Ovde Pokrajinsko izvršno veće ide ispod i ovakvih ustavnih mogućnosti jer neće da se konfrotira s Beogradom. A kad je u pitanju imovina, naš ligaški problem s Beogradom je uvek isti: mi hoćemo naše pare, a i oni hoće naše pare. Kompromis tu uglavnom nije moguć.

Zašto je Liga onda ipak podržala ovaj prednacrt statuta APV?
– Zato što podržavamo sve što uopšte pominje Vojvodinu kao teritorijalno-politički subjektivitet. Ali, to ne znači da se slažemo s predloženim rešenjima. I ne znači da je ovaj statut put kojim Vojvodina treba u budućnosti da ide. Ako ne bismo podržali predloženi statut, to bi se moglo tumačiti da smo protiv. A ako bismo bili protiv, onda bismo morali da iznesemo predlog koji bi bio realan u dnevnopolitičkim okvirima. Ovo je jedino što smo mogli da uradimo u ovom trenutku, da podržimo ovaj predlog uz sve primedbe koje smo izneli.

Zašto je LSV najviše insistirao na rešenjima statuta o organizaciji pokrajinskih upravnih okruga i uključivanju Pančeva kao jednog od centra tih novih okruga?
– Zato što je odsustvo Pančeva u toj organizaciji upravnih okruga nešto što “para uši”. To je jasno govorilo o mogućnosti da se Pančevo pripoji Beogradu, što je stari plan Miloševićevog režima s početka devedesetih godina prošlog veka. To je, međutim, kasnije ispravljeno i prikazano kao tehnička greška. Ali, takve greške se ne prave. Ko god zaboravi Pančevo, to nije greška nego namera!

Da li će LSV insistirati na izjašnjavanju Skupštine Vojvodine o gasnom aranžamanu s Rusijom i povećanju rudne rente kao načinu obeštećenja Vojvodine u slučaju privatizacije NIS-a?
– Nemam saznanja o tome da bi taj predlog mogao da se nađe na dnevnom redu Skupštine Vojvodine, zato što DS kao većinska stranka u vladajućoj koaliciji, ali i u pokrajinskom parlamentu, vodi politiku iz Beograda. I niko iz Vojvodine ne sme ni da pita šta se događa u Beogradu, a kamoli da na to ozbiljnije utiče. A to je vidljivo odavno i obija nam se o glavu već dugi niz godina.

Da li je moguće da vojvođanski statut bude odbijen u republičkom parlamentu, ili, pak, da doživi preobražaj kao što je bio slučaj s takozvanim omnibus-zakonom pre šest godina?
– Omnibus-zakon je oktroisan na samoj sednici Skupštine Srbije, na najsramniji mogući način, jer je kao deo predloga usvojeno 16 amandmana o kojima Skupština Vojvodine uopšte nije ni raspravljala. A ti amandmani su se odnosili na rokove u kojima će se Vojvodini vraćati određene ingerencije. A kad nemate rokove – to znači nikada, kao što je posle i bilo. Isto važi i za ovaj statut, od kojeg Vojvodina nikakve koristi neće imati. Jedini put da se nešto promeni jeste promena Ustava Srbije koja mora da se desi u nekoj budućnosti jer stanje da na ustavnom papiru piše jedno, a da je život otišao negde sasvim drugo, ne može da traje zauvek. Neki kažu da će se Ustav Srbije menjati kad dođe do uključivanja Srbije u EU, ali ja se nadam da će to biti mnogo ranije.

Koliko je realno očekivati skore ustavne promene, s obzirom na to da je aktuelni Ustav donet pre dve godine?
– U Srbiji je uvek jedino realno tražiti nemoguće.

Pretnje lideru LSV-a

Lider LSV-a kazao nam je da do sad nije imao nikakav kontakt s nadležnim organima u vezi s učestalim pretnjama koje mu se upućuju ovih dana. Naime, juče su ponovo na Internet-sajtu “Youtube” postavljene pretnje predsedniku LSV-a Nenadu Čanku, saopštila je ta stranka.
I ovog puta, kako se navodi, Čankova glava je u centru mete, kao što je to bio slučaj i u video-klipu koji je postavljen na na ovaj sajt u nedelju, a koji je LSV već predao policiji. Iz te stranke podsećaju na to da je, u video-klipu pod nazivom “Javni poziv Srbima”, neko ko se krije pod pseudonimom “četniksrb”, uputio javni poziv na ubistvo Nenada Čanka, navodeći da bi njegov likvidator “dobio slavu velikog besmrtnog Gavrila Principa”. Snimak je propraćen narodnom pesmom u kojoj se veliča Gavrilo Princip i atentat kao sredstvo političke borbe, dok je glava Nenada Čanka bila u centru mete. Snimak je završen rečima: “Doći ćemo Čanku na vrata, zaklati ga kao Miloš Murata!”, navodi se u saopštenju. Ovog puta, pretnje su upućene i stranci LSV.
“LSV upozorava i policiju i sve nadležne da nas skorašnja istorija uči da se preko ovakvih pretnji ne sme olako prelaziti, tim pre što su one učestale, te da u svim civilizovanim zemljama ovakve pretnje nailaze na hitnu i efikasnu reakciju državnih organa”, navodi se u saopštenju.
Čanak očekuje da će u narednih nekoliko dana saznati nešto više o pozadini ovih pretnji i njihovim kreatorima.
– Ne znam šta je iniciralo ovaj talas pretnji, ali ako policija radi svoj posao, onda ne treba ni o čemu da brinem. A ako policija ne radi svoj posao, onda mi ništa ne pomaže ni da brinem – rekao je on.

(Dnevnik)

Šta znači: gledam šta traži Vojvodina, pa ću to tražiti i za Niš i region?
– Nisam rekao da ćemo to tražiti, ali naš uzor je politika koju promoviše Vojvodina i njeni građani, kao i političke stranke koje deluju u Pokrajini, dakle, i one koje imaju svoje odbore širom Srbije, a imaju posebne političke platforme koje se odnose na Vojvodinu. Želimo da kao građani Srbije ostvarimo pravo na autonomiju i lokalnu samoupravu, ali u svom mestu. Ne želimo da pravo na autonomiju ostvarimo u Novom Sadu. Nišlije žele da ga ostvare u svom gradu. Stepen centralizacije je veliki. Evo, i ugovori koji se sada potpisuju s međunarodnom zajednicom o finansiranju i kreditiranju nekih projekata pre svega su usmereni na Beograd i na sever, a sve manje jug i jugoistok. Smatramo da postoji šansa da koristimo pare za podsticaj razvoja lokalne samouprave, za regionalni razvoj, kao što je izgradnja regionalnih deponija, puteva, podizanje šuma, lov, ribolov i sve ostalo. Nema razloga da se tim pitanjima bavi država, već regionalne agencije, čiji će jedan od osnivača biti država, zajedno s nevladinim sektorom, s drugim institucijama, s lokalnom samoupravom i privrednim subjektima koji imaju interes da rade na planiranju, upravljanju fondovima i realizaciji tih projekata.

Kada ćete pokrenuti ovaj zahtev za novom pokrajinom?
– Očekujem da će se politički život u Srbiji odvijati u tom pravcu. S obzirom na to da je i platforma DS-a decentralizacija i regionalni razvoj, očekujem da će i politika DS-a bitno uticati na politiku države i da će se ostvarivanje puta evropskih integracija oslanjati na decentralizaciju Srbije po uzoru na sve evropske države. Evropa je, u suštini, zajednica regiona i oni imaju svoje institucije u okviru EU.

Dakle, čekali ste da se ratifikuje SSP da biste pokrenuli tu incijativu?
– Da bismo pojačali inicijativu, jer ona nikada nije zamrla, samo nije bilo dovoljno političkih aktivnosti za ostvarenje tog cilja. Ali, sada se stvaraju realni finansijski preduslovi za ostvarivanje ove ideje. Prvenstveno korišćenje novca iz pretpristupnih fondova EU, koji prepoznaju regionalne razlike i potrebe. U skladu sa Strategijom o regionalnom razvoju, koju je usvojila Vlada Srbije, treba da se prepoznaju regioni koji treba da imaju svoje institucije, prvenstveno u oblasti planiranja ili koje bi upravljale fondovima za ravnomeran regionalni razvoj. Tu prepoznajem nedostatak kapaciteta, prvenstveno u institucijama lokalnih samouprava na jugu i jugoistoku Srbije.

Zato je potrebno posebno ulagati u regije. Postoji i potreba da se stvara konkurencija regiona na osnovu njihovih komparativnih prednosti, da se koriste resursi u regijama i smanji disproporcija koja postoji između prirodnih bogatstava i privrednog razvoja. Nerazvijenost putne mreže, infrastrukture, pruga, takođe pokazuje da su jug i jugoistok Srbije u velikom zaostatku za Beogradom i Vojvodinom. I ne smemo da dozvolimo da Srbija bude sastavljena iz Beograda s okolinom i Vojvodinom.

I, po vama, rešenje je u regionalizaciji, odnosno novoj pokrajini?
– Kada neko kaže “vojvođanski interes”, svi građani Srbije prepoznaju da je to brendirani interes i prepoznaju ga i na političkom, ekonomskom, razvojnom, multietničkom, multikulturnom polju, na polju tradicije. Iste takve interese želimo da brendiramo na jugu i jugoistoku Srbije, i da se zna, kada neko kaže da dolazi iz Moravske regije, ili kako se ona ubuduće bude zvala, šta to nosi sa sobom, koliko stanovnika ima i kakve su im političke potrebe. I na jugu i jugoistoku Srbije postoje multietnički odnosi, jer tamo žive Vlasi, Bugari, Makedonci, Albanci, ali se o njima ne priča, i kada se kaže “nacionalne manjine”, obično se misli na one koje žive u Vojvodini. A uticaj nacionalnih manjina na život na jugu i jugoistoku Srbije postoji, ali ne i politička artikulacija njihovih potreba u odsnosu na potrebe većinskog naroda u Srbiji.

Vreme je da dođe neko s juga

Mediji su aktuelizovali pitanje dva upražnjena potpredsednička mesta u DS-u, a Niš je na protekle dve izborne skupštine ostao bez svog čoveka u najužem stranačkom vrhu. Hoćete li aplicirati na sledećim stranačkim izborima za tu funkciju?
– Skupština koja nam predstoji nije izborna, jer bi u suprotnom već bio otvoren kandidacioni postupak i sve pripremne radnje. Za dve godine treba razmišljati o kandidovanju, a lično smatram da nije dobro što jug i jugoistok Srbije nemaju svog predstavnika u užem Predsedništvu DS-a, jer je to deo stranačke organizacije koja pokriva veliku teritoriju, s različitim problemima, opterećenu siromaštvom, nerazvijenošću, disproporcijom u razvoju u odnosu na zapadnu Srbiju, Beograd i Vojvodinu. Trebalo bi da se odbori s juga Srbije na sledećim izborima organizuju da podrže nekog kandidata koji tu živi za potpredsednika DS-a. Lične ambicije su različite, a legitimno je samokandidovati se za to mesto.

(Dnevnik)

Lider vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović odbacio je kritike Demokratske stranke Srbije koja ga je prozvala zbog podrške novom statutu AP Vojvodine. Naime, poslanik DSS-a Željko Tomić osudio je Bajatovića što je „izrazio zadovoljstvo” predlogom novog pokrajinskog statuta, ocenivši da takav stav predstavlja „pristajanje SPS-a na fazno stvaranje nezavisne države Vojvodine”.

– Novi statut APV nije i ne može biti separatistički dokument – izjavio je Bajatović za „Dnevnik”. – Najpre, izrada tog akta je posledica novog Ustav i Ustavnog zakona, što znači da je, dakle, reč o obavezi Skupštine Vojvodine. Drugo, tekst ne predviđa nikakva državna obeležja, poput dvodomih skupština, predsednika, pune sudske vlasti… U njemu su naprosto opisane izvorne nadležnosti koje garantuje najviši pravni akt Srbije i ja ne vidim kako bi se to one mogle pretvoriti u nekakav institucionalizovani separatizam.

Demokratska stranka Srbije kao ključni argument u prilog svojoj tvrdnji o „stvaranju nezavisne Vojvodine” navodi preimenovanje Izvršnog veća u pokrajinsku vladu?
– To su gluposti. Ovde su bitne nadležnosti, a ne kako ćete nečemu tepati. Ukoliko nadležnosti pokrajinske vlade ničim ne narušavaju okvire definisane Ustavom i zakonskim aktima Republike Srbije – a to je činjenica – potpuno je besmisleno govoriti o „uznemiravanju javnosti” zbog toga što ćete pokrajinske sekretare ubuduće zvati pokrajinski ministri. Zapravo, ono što je ranije nedostajalo u toj priči o autonomiji Vojvodine bila je supervizija države, odnosno kako će država zaštititi svoje interese. Sada je, međutim, definisana i ta supervizija, koja se ogleda kako u pravima Skupštine Srbije, koja će, u krajnjem, odlučivati i o sudbini ovog predloga statuta, tako i u ulozi Ustavnog suda Srbije. Interesi Srbije su, dakle, dovoljno dobro zaštićeni i ovde, ponavljam, nema ni govora o nekakvom separatizmu.

Zapitao je DSS i “da li će ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić podržati ideju stvaranja nezavisne policije u Vojvodini”?
– Statutom APV nije predviđeno formiranje vojvođanske policije, tako da uopšte ne razumem šta su napali. Dakle, Vojvodina neće imati ni svoju policiju, ni svoju vojsku, ni inostrane poslove, ni centralnu banku, ni monetu… Ali autonomije nema bez imovine, određenih nadležnosti i nekih prihoda. Inače, autonomija nije tu da bi se tako zvala, a pojedinci imali sinekure, već je njen zadatak da doprinese opštem boljitku i efikasnijem rešavanju problema običnih građana. U tom kontekstu ne sme se smetnuti s uma ni da novac iz nekih veoma izdašnih fondova Evropske unije mogu da povlače samo ekonomski zaokružene regije.. Upravo zato mi i volimo da definišemo Vojvodinu kao zaokruženu evropsku regiju, što, naravno, nikako ne znači da je ona van Srbije. Niti će ikada biti

Mnogo je teških reči palo i na račun ideje da Vojvodina ima svoje predstavništvo u Briselu?
– Zaista sam umoran od svih tih besmislenih insinuacija. Pa valjda već i vrapci znaju da sve evropske regije imaju svoja predstavništva u sedištu EU, da ih imaju i svi veliki gradovi. I kamo sreće da, kada dođe vreme, odnosno kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, svoje lobiste, pa čak i svoja oficijelna predstavništva tamo gde se odlučuje o parama imaju i Beograd, i Novi Sad, i Niš, i Kragujevac… Ta predstavništva ni na koji način ne mogu da ugroze državu Srbiju, ali zato značajno mogu da doprinesu zastupanju naših ekonomskih interesa.

Da li će poslanici SPS-a podržati novi tekst statuta u Narodnoj skupštini?
– Naravno da onaj ko primarno stoji iza novog statuta – a to je DS – mora voditi računa o tome da je nužno obezbediti podršku i u republičkom parlamentu. Stoga je veoma dobro što se prethodno ide na javnu raspravu, kako bi svi zainteresovani na vreme dali svoj sud o predloženom tekstu. Ali, čak i ako govorimo o ponuđenoj verziji teksta, ne vidim problem da Socijalistička partija Srbije za njega glasa.

Liga nema snage da ugrozi državu

– Besmisleno je to spočitavanje aktuelnoj vojvođanskoj administraciji da vodi autonomašku politiku. Pa ko su autonomaši u Vojvodini? Ako gledamo dominantne stranke u pokrajinskoj vlasti, u tu kategoriju DS naprosto ne spada. Jer, pogledi DS-a i SPS-a na autonomiju Vojvodine poklapaju se u 95 procenata detalja. A mi sigurno nismo autonomaši. Ne može se reći ni da su to manjinske zajednice, jer one samo traže manjinska prava, čemu principijelno niko ne može ništa da zameri. Dakle, ostaje Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja u svom programu zagovara ideju Vojvodine republike, ali je LSV na prethodnim izborima pokazao koji su mu dometi, a to svakako nije snaga koja može da ugrozi državu Srbiju.

Prošlo je vreme busajućeg patriotizma

– Nemajući šta drugo da ponude, autori prozivki na račun teksta novog pokrajinskog statuta lansiraju smešne priče o izdaji i koječemu sličnom, zaboravljajući, izgleda, na to da je u Vojvodini nekakva izdaja moguća samo ako srpski narod izda sam sebe! Ako ćemo svaki postupak koji nije pod kontrolom određene političke opcije proglasiti za izdaju, ili ako ćemo svaku ostrašćenost proglasiti za politiku, onda nemamo realnu šansu da stignemo daleko. Ako cena vlasti treba da bude promocija primitivizma, da moj narod bude siromašan, nezaposlen, bedan, jadan i besperspektivan, onda u toj priči ne želim da učestvujem. Odbrana naših nacionalnih interesa ne može se više svesti na pušku i puke političke optužbe. Nama trebaju saveznici u svetu, kao i dobro osmišljena državna i nacionalna politika koja ima jasne ciljeve. Jedan od tih ciljeva mora da bude jačanje ekonomske snage države i povećanje standarda građana. A toga bez Vojvodine kao istinskog motora Srbije – nema.

(Dnevnik)

(Dnevnik)

Grb i zastava su jedina izvorna ovlašćenja

Popov je naveo da su nezavisni eksperti koje je angažovala ta NVO utvrdili da postoji niz nedostataka u aktuelnom Ustavu baš u kontekstu decentralizacije, kao i u pogledu pitanja položaja Vojvodine.
– Jedina izvorna ovlašćenja Vojvodine su da utvrđuje grb i zastavu, sve ostalo podleže zakonskoj regulativi republičkog parlamenta – napomenuo je on.
Popov je naveo da su slične i ocene Venecijanske komisije, koja je ukazala na to da je najsporniji onaj deo novog Ustava koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju. On je najavio da će Centar za regionalizam i u narednim mesecima organizovati niz akcija s ciljem ubrzavanja ustavnih promena kako bi se te oblasti uredile prema rešenjima ustavnog predloga koji je svojevremeno sačinio ekspertski tim predsednika Srbije Borisa Tadića.

(Dnevnik)

(Dnevnik)