Autonomija kontra secesija

Slušam juče u večernjem dnevniku Radio Beograda da, uprkos srpskim očekivanjima i dubokopromišljenim predviđanjima, prema savetodavnom mišljenju haškog Međunarodnog suda pravde, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova 2008. godine, ipak nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Silazim potom u grad, uvek bučni kafići su prepuni. Ni u ponoćnim vestima nema izveštaja ni o kakvim masovnim demonstracijama, ili pak o nekim drugim vidovima ispoljavanja građanske neposlušnosti. Današnje novine pišu da je odluka međunarodnog suda izazvala ogromno ogorčenje građana širom Srbije. U svim pravoslavnim crkvama oglasila su se zvona, sveštenstvo i monaštvo organizovalo je molitveno popodne na kojem su se, zajedno s vernicima, molili za pravdu. Predsednik Republike Boris Tadić je priznao da se u istoriji dešavaju nepravedne odluke, ali da će Srbija nastaviti s odlučnom borbom za Kosovo. Prema pisanju beogradske Politike nepravedna odluka je delovala šokantno među kosovskim Srbima. Ministar za inostrane poslove Vuk Jeremić je upozorio da je sud otvorio Pandorinu kutiju, što može da ima nesagledive posledice: svetu preti talas otcepljenja. Novi bauk kruži svetom: bauk secesionizma. Vlada je održala vanrednu sednicu. Štampa piše o hladnom tušu, pošto su uoči donošenja odluke i političari i analitičari bili optimisti. Bili si uvereni da će odluka biti povoljna po Srbiju. Oni nešto oprezniji predviđali su dvosmislenu odluku koja će pozvati na novi dijalog između Beograda i Prištine. Posle optimističkih izjava političara niko nije računao na ovakav razvoj događaja. I većina stručnjaka kritikuje odluku haškog Međunarodnog suda pravde. Prema mišljenju Predraga Simića, profesora međunarodnog prava beogradskog Fakulteta političkih nauka, nije pobedila pravda, nego Brisel i Vašington. Tibor Varadi je u izjavi za Politku naglasio da sud nije odgovorio na postavljeno pitanje i da je pribegao manipulaciji. Slično Jeremiću, i on ističe da ovakvom odlukom sud podstiče secesionističke pokrete. Dopisnik Politike iz Rumunije oštrim tonom izveštava o „rumunskom Kosovu”, odnosno o Erdelju, prenoseći i izjavu rumunskog ministra za inostrane poslove koji je episkopa Lasla Tekeša bez uvijaja nazvao secesionistom, upozoravajući indirketno na „mađarsku opasnost”. Procene Vojina Dimitrijevića su dakako staloženije: prema njegovom mišljenju, deo odluke međunarodnog suda, onaj koji se odnosi na telo koje je proglasilo nezavisnost Kosova, jeste sporan, ali da je veliki hendikep Srbije u tome što je i danas prinuđena da brani baštinu Miloševićeve pustolovne politike. Jedno je, međutim, izvesno: druga etapa kosovskog pitanja ovim savetodavnim mišljenjem je okončana. Sad sledi treća, i sa strepnjom pomišljam koliko nas još etapa vreba. Šta će biti, kad ljudi u kafićima iznenada ućute, i kad se oglasi jedna sasvim drugačija muzika. Ne potcenjujem secesionističke pretnje, ali – posve nezavisno od Srbije i od Kosova – ova odluka ukazuje i na jedan drugi, nadasve važan kontekst: na pitanje manjina. Sud o tome nije izustio ni slova, ali na jedan posredan način, ipak je reč o tome. Odluku suda mnogi odbacuju s argumentom da će ona ubrzati secesionističke procese širom sveta. Ova pretpostavka nije isključena, ali postoji i za to lek, a to je manjinska autonomija. Posle ovakve odluke možda bi trebalo uspostaviti nove, pravičnije norme zaštite manjina i u Evropskoj uniji, i u Ujedinjenim nacijama. A možda ću, slično Oskaru Jasiju, istaknutoj figuri mađarske levice, ostati usamljen s mišljenjem da je najbolji lek protiv secesije neka forma manjinske autonomije.

Marks na crnoj listi

Nikad nisam bio marksista, niti levičar, bio sam oduvek liberal, piše Srđa Popović koji je u vreme jednopartijskog sistema imao više problema zbog svog slobodoumlja, nego koristi. Ali danas Srđa Popović, ne malo skandalizovan, prinuđen je da konstatuje da u Srbiji trenutno nema levice. I u pravu je. Marksizam se pojavljuje tek tu i tamo, uzgredno, kao nekakvo apokrifno učenje. Dobro se sećam šezdesetih godina kad je Niče bio na crnoj listi. Putevi Gospodnji su, zaista, nepredvidljivi! Sad je, eto, na crnu listu dospeo Marks. A nekadašnji marksisti i „marksisti” danas masovno padaju ničice pred crkvenim ikonama. U normalnim kapitalisitčkim društvima postoji levičarska kritika kapitalizma. Ona ne postoji samo u ovom srbijanskom divljem kapitalizmu. Ali bilo bi pogrešno da se nedostatak levice spočitava samo Srbiji, jer je reč o simptomu karakterističnom za čitav region. Zanimljivo je, međutim, da baš u onim istočno-evropskim društvima, koja raspolažu izvesnim građanskim tradicijama, levičarski sistem vrednosti nije iskorenjen u potpunosti. Ali tamo gde su prirodopis razvoja određivali feudalni odnosi, tamo gde je, dakle, socijalizam građen na feudalizmu, levica je propala u zemlju. Ili se povukla u katakombe, kao što su činili antički hrišćani za vreme velikih progona hrišćanstva.

Preobraženja

Stigao mi je poziv na jedan duži boravak u Budimpešti. Nisam baš raspoložen za nova putovanja. Ne želim izbliza da gledam politički preobražaj nekolicine svojih prijatelja i poznanika. Takvih kameleona ima i ovde baš dovoljno. Ovi ljudi se drugačije oglašavaju u srpskoj, a opet drugačije u mađarskoj štampi. Na jedan način kad je Fides na vlasti, na drugi kad su socijalisti. A one koji hodaju podjednako uspravne kičme – bez obzira na to, na kojoj se strani nalaze – poštujem i uvažavam i sa ove udaljenosti. A što se neutralnih tiče, moj odnos prema njima je sličan Danteovom.

Trebalo je blagovremeno protestovati

Pre nekoliko nedelja, na beogradskoj jubilarnoj sesiji Peščanika sam rekao: „Ako danas – pisao sam pre pet godina – beogradski centralni mediji bez reči gledaju kako u Vojvodini prebijaju manjine i Rome, onda će uskoro i na beogradskim ulicama da prebijaju liberalne demokrate i – strane turiste. Ako počinioci neće biti kažnjeni, uskoro će i političari biti prinuđeni da se po zemlji kreću s telohraniteljima i, po mogućnosti, u pancirkama.” Danas vidimo da političari hodaju tesno okruženi telohraniteljima, dok su u Zemunu publicistu Teofila Pančića (novinara nedeljnika Vreme) u prepunom autobusu, dvojica huligana pretukla gvozdenim šipkama. Protestuju političari, centralni mediji. Možda je trebalo blagovremeno da izraze svoje negodovanje. Onaj ko danas kaže „B”, morao je svojevremeno da kaže i „A”. Zar ne? Pančića su pretukli, jer je on rekao i „A”.

jul 2010.
(preveo Arpad Vicko)

“Iako nema razloga za sumnju da policija čini sve ne bi li bio rasvetljen ovaj događaj, u izjavi ministra Ivice Dačića ima previše pravdanja i opštih mesta koja su do sada, po pravilu, predstavljala alibi za nesposobnost policije da otkrije nasilnike koji su nasrtali na novinare”, izjavio je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Obradović je podsetio da su do sada napadači na novinare uglavnom ostajali neidentifikovani i naveo da NUNS “s punim pravom strahuje da se to ne ponovi i u ovom slučaju”.

“Zato zahtevamo hapšenje i procesuiranje ne samo dvojice napadača u najkraćem mogućem roku, već i otkrivanje njihovih nalogodavaca”, dodao je predsednik NUNS-a.

Pančića su u nedelju uveče u Zemunu u gradskom autobusu napala dvojica maskiranih muškaraca i tukla metalnom šipkom naočigled putnika koji su se razbežali.

Policija je pozvala očevice da se jave.

Napad na Pančića osudila su domaća novinarska udruženja, nevladin sektor, većina političkih stranaka, kao i međunarodne institucije za pomoć medijima.

(Beta)

“Uvođenje crnogorskog jezika smatram opravdanim jer je crnogorska nacionalna zajednica po svojoj brojnosti druga po veličini dok u naselju Lovćenac Crnogorci čine apsolutnu većinu”, naveo je Karolj u saopštenju za javnost.

Udruženje Crnogoraca Srbije “Krstaš” tražilo je ranije da se u Vojvodini uvede crnogorski jezik u opštinama Vrbas, Kula i Mali Iđoš.

Pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Andor Deli je ranije kazao medijima da uvođenje jezika nacionalnih manjina propisuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i da su lokalne samouprave u obavezi da uvedu jezik određene nacionalne manjine kao službeni, ako broj pripadnika te manjine na teritoriji određene opštine čini najmanje 15 odsto ukupnog broja stanovnika. Deli je kazao da je odluka u uvođenju crnogorskog jezika na opštinama, koje to pitanje treba da regulišu svojim statitima.

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava je saopšteno da nije nužno da neka nacionalna manjina koja želi da koristi svoj jezik ima formiran Nacionalni savet.
Crnogorci u Srbiji nisu uspeli da formiraju svoj nacionalni savet jer nisu sakupili dovoljan broj potpisa, tako da nisu učestvovali na izborima za Nacionalne savete.

Predsednik Udruženja Krstaš Nenad Stevović je kazao da su imali neformalne sastanke sa nadležnima u Srbiji oko uvođenja crnogorskog jezika i da očekuju da u tom smislu neće biti nikakvih problema.

To Uduženje je od Ministarstvu prosvete Crne Gore tražilo da se uključe u taj posao, kako bi im pomogli po pitanju kodifikacije jezika i sličnih tehničkih stvari.

(Beta)

Centar “Simon Vizental”, sa sedištem u Los Anđelesu, čiji je zadatak da čuva uspomenu na holokaust, Stounovu izjavu da je “pažnja koju svet poklanja holokaustu posledica dominacije Jevreja u medijima”, nazvao “antisemitskom”.

“Pokušavajući da dam širu istorijsku viziju strahota koje su Nemci počinili mnogim ljudima, napravio sam nespretan amalgam o holokaustu i zbog toga žalim”, navodi se u saopštenju režisera. “Naravno da Jevreji ne kontrolišu medije niti bilo koju drugu industriju”, dodao je.

“Za to što je holokaust danas veoma važna i uvek aktuelna tema zaslužni su mnogi ljudi koji neumorno rade na tome da se sačuva sećanje na taj užas – jer, to jeste bio užas”, dodao je režiser filmova “Vod”, “Rođen 4. jula”, “Vol Strit” i JFK.

(Beta)

U saopštenju se navodi da su svi logistički aspekti festivala, kao što su čistoća, ponuda hrane, pića i bezbednost, zabeležili porast ocena, što je, ukazuje se, posledica dobre organizacije ali i odsustva gužve.

Najpozitivniji utisak za publiku iz inostranstva je ambijent tvrđave u kojem se održava Egzit, a potom i atmosfera Dens (Dance) arene, najveće elektronske bine na festivalu, koju procenjuju kao “najbolju u Evropi”.

Kao i prethodnih godina, posetioci koji su prvi put na Egzitu davali su bolje ocene nego oni koji su više puta posetili festival, a domaća publika je tradicionalno davala značajno lošije ocene organizaciji nego publika iz inostranstva.

Ubedljivo najvišu ocenu zabeležio je festivalski kamp, u kome je boravilo oko 95 odsto inostranih posetilaca iz 50 država.

Oni su navodili da Egzitov kamp ima bolje logističke uslove od kampova na drugim evropskim festivalima, niže cene i bolje organizovanu recepciju.

Pored toga, kamperi su isticali i odličnu atmosferu, kojoj su najviše doprinele dve muzičke bine u kampu.

Istraživanje je pokazalo da 99 odsto posetilaca ovogodišnjeg Egzita  planira da ponovo dođe na festival, što je pozitivan pokazatelj u evaluaciji.

Muzički program je jedini aspekt koji je ocenjen slabije u odnosu na prethodne godine, prvenstveno od strane ljubitelja gitarske muzike.

Negativni utisak kod posetilaca iz Evrope je ostavila domaća policija, koju su okarakterisali kao neljubaznu, a komentari su se odnosili i na to da je bilo previše uniformisanih policajaca na festivalu i da je kontrola od strane obezbeđenja i policije strožija nego na drugim festivalima.

Posetioci iz Zapadne Evrope su se žalili na nedostatak jeftinih letova do Srbije, a najveći problem imaju posetioci iz Britanije, koji usled nedostatka jeftinih letova često odustaju od dolaska u Srbiju.

Evaluaciju organizacije festivala putem anketnog istraživanja sprovela je Agencija TIM iz Novog Sada, koja je tokom četiri dana trajanja festivala Egzit ispitala 1.400 posetilaca.

(Beta)

“Ne treba praviti problem kad problem ne postoji”, rekao je Egereši na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje povodom izjave visokog funkcionera Srpske radikalne stranke Milorada Mirčića da “sada treba braniti Vojvodinu”, odnosno sprečiti da se ta pokrajina “otcepi” od Srbije.

Egereši je rekao da nema nikakvog političkog osnova da Vojvodina postane “međunarodno pitanje”.

On je ponovio da se zalaže za decentralizaciju i demokratizaciju Srbije i ocenio da je to dobro ne samo za Vojvodinu, već i za celu Srbiju, jer će bez tih procesa put Srbije ka EU biti dodatno usporen.

Egereši je ranije danas primio oko 200 učesnika Kampa tolerancije mladih iz zemalja podunavskog regiona i tom prilikom rekao da se nada će Srbija ući u EU “za deset godina”. “Nadam se da ćemo za 10 godina ući u EU. Nisam siguran, ali se nadam”, kazao je Egereši.

On je mladima poručio da je tolerancija “od životnog značaja” za Vojvodinu, koja je višenacionalna, višekonfesionalna, višejezična i multikulturalna regija. “Bez jačanja tolerancije, nema nam budućnosti. Najveće blago Vojvodine i ono stso možemo da ponudio EU su naša višejezičnost i multietničnost”, rekao je Egereši.

Prema njegovim rečima, Kampom tolerancije Vojvodina želi da ojača evropski imidž i da doprinese jačanju poverenja među mladima iz podunavskog regiona. On je naveo da je Kamp tolerancije kao manifestacija ušao i u Dunavsku strategiju nemačke vlade, kao jedini strani projekat, što je još jedna garancija da će ova manifestacija trajati.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš pozdravio je učesnike kampa “u ime 240.000 učenika iz Vojvodine” i rekao da u Vojvodini postoji jedinstven sistem obrazovanja koji se odvija na sedam jezika. Jegeš je naveo da je istraživanje pokazalo da je najmanje nasilja među učenicima onih škola u kojima se nastava odvija na više jezika, odnosno u onim školama u kojima se neguje tolerancija.

Kamp tolerancije mladih iz podunavskog regiona traje od 25. do 31. jula u Bačkoj Topoli.

(Autonomija)

Prema poverljivom dokumentu koji je evropska šefica za spoljnu politiku izložila ove nedelje, predlaže se formiranje položaja moćnog izaslanika Evropske unije ove jeseni, čije bi sedište bilo u Sarajevu i čiji bi zadatak bio da progura ustavne reforme u zemlji.

Ketrin Ešton predlaže da novi bosanski izaslanik, koji bi bio deo novoformirane diplomatske službe EU, dobije nova ovlašćenja od Saveta ministara EU kojim će moći da uvede zabrane putovanja i zamrzne sredstva svih osoba za koje se smatra da opstruiraju reforme.

Evropske diplomate, piše Dejli telegraf, potvrdile su da bi nove mere mogle da budu upotrebljene protiv “svakog za koga se smatra da opstsruira”, uključujući premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

Po planu Ketrin Ešton, koji je izrađen pod nazivom “Sledeći koraci u Bosni i Hercegovini kroz jače prisustvo EU i jačanje politike EU”, evropski zvaničnici treba da preuzmu upravljanje u Bosni “ubrzo posle” izbora u oktobru.

“Pristup koji se predlaže pripremio bi EU da preuzme vodeću međunarodnu ulogu u Bosni”, navodi se u dokumentu.

Po ovom predlogu, novi izaslanik EU preuzeo bi “mandat funkcija” visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni, ustanovljenog posle Dejtonskog sporazuma 1995. godine, i kao deo nove evropske diplomatske službe upravljao bi i mirovnim snagama i evropskom policijskom misijom u Bosni.

On bi bio zadužen da pomogne zemlji da postane “mirna i održiva demokratija na putu integracije u evroatlantske institucije”, navodi se u dokumentu.

Kako navodi list, za nadzornika bosanskog izaslanika EU pominje se Pedi Ešdoun, bivši vođa britanskih liberalnih demokrata i Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni između 2002. i 2006. godine.

List prenosi i komentar jednog britanskog stručnjaka da je, s obzirom na to koliko Unija insistira na demokratiji i ljudskim pravima, u najmanju ruku ironično da je pribegla ovako drakonskim merama koje sprečavaju slobodnu javnu debatu o putu napred za Bosnu.

(Beta)

Centar baziran u Los Anđelesu, čiji je zadatak da čuva uspomenu na holokaust, reagovao je na Stounovu izjavu londonskom Sandej tajmsu da je “pažnja koju svet poklanja holokaustu posledica dominacije Jevreja u medijima”.

Oliver Stoun je “samo još jedan papagaj više u horu antisemita”, ocenio je rabin Abraham Kuper, kopredsednik centra, i pozvao Holivud da se pobuni protiv režiserove izjave.

(Beta)

U saopštenju Instituta za nestale sobe BiH navodi se da su pucnji došli iz pravca sela Blace u opštini Višegrad, neposredno pošto su istražioci Instituta i osoblje Međunarodne komisije za nestala lica izašli iz čamca na obalu jezera Perućac.

O napadu koji se desio oko 13 časova, obaveštena je policija u Višegradu.

Tim Instituta za nestale osobe BiH, koji predvodi predsedavajući Kolegijuma direktora Instituta Amor Mašović, pretražuje dno jezera Perućac posle ispuštanja hidroakumulacije radi remonta turbina Hidroelektrane Bajina Bašta.

“Do sada su nađeni posmrtni ostaci najmanje deset žrtava”, saopštio je Institut.

Zbog remonta HE Bajina Bašta, nivo vode u jezeru Perućac, između Žepe i Višegrada, opao je za više od pet metara. Posle 18 godina na pojavili su se ostaci skeleta, najverovatnije ubijenih Bošnjaka iz Višegrada, Žepe i ostalih mesta smeštenih uz Drinu.

(Beta)

“Istražujemo sve načine kako da dođemo do saznanja o eventualnim počiniocima, a policija najozbiljnije shvata da napadi na novinare predstavljaju napade na službena lica”, rekao je Dačić novinarima.

Dačić je rekao da policija pokušava da dođe do novih saznanja na osnovu snimaka video kamere banke koja je u blizini mesta napada, ali nije želeo da navede detalje.

On je dodao da je slučaj napada na Pančića specifičan jer ima malo svedoka tog događaja, a policija na mestu incidenta nije zatekla osobe koje bi o tome mogle da svedoče. “Imajući u vidu da je malo neposrednih svedoka koji su bili na licu mesta, istražujemo sve načine kako da dođemo do saznanja o eventualnim počiniocima”, rekao je Dačić.

(Beta)