Dinkić je pozvao sve „razočarane“ članove Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije da priđu Ujedinjenim regionima Srbije koji su prerasli u političku stranku.

Na prvoj izbornoj skupštini URS u beogradskom Sava centru, Dinkić, ministar finansija, rekao je danas da Beograd i Vojvodina više nisu „motor razvoja“ zemlje kao nekada, zbog čega je neophodno raspisati prevremene izbore u pokrajini i Beogradu.

Dinkić, ministar finansija i privrede, rekao je da Srbija mora da promeni Ustav i smanji broj poslanika u Skupštini, kojih sada ima 250.

Predložio je i uvođenje Veća regiona u Skupštinu Srbije čije bi članove direktno birali građani. Založio se da građani direktno biraju i gradonačelnike i predsednike opština u Srbiji.

„To je jedini način da se čuje glas svih gradova, opština i regiona“, rekao je on.

Dinkić je rekao da che URS do juna izaći sa razvojnim planovima za svaki region u Srbiji.

„U Vojvodini umesto da se pokreću krupni regionalni projekti, započinju se sitni, kao što je krečenje zgrada, što je posao lokalne vlasti“, rekao je on i dodao da će razvojni plan za Vojvodinu obuhvatiti izgradnju regionalnog autoputa od Sombora do „Evropskog koridora 10″ – autoputa E-75.

Po njegovim rečima, sličan regionalni autoput treba da „dobije“ i Zrenjanin.

Govoreći o situaciji u Beogradu, Dinkić je rekao da su mnogi projketi, poput izgradnje mosta na Savi kod Ade ciganlije, dogovoreni u vreme mandata Nenada Bogdanovića.

„U Beogradu nema organizovanog saobraćaja, nema razvijene informacione tehnologije, a nisu rešeni ni komunalni problemi i to sve treba menjati“, rekao je on.

Govoreći o planovima URS, Dinkić je rekao da je na jugu Srbije potrebno razvijati „laku i automobilsku industriju“, i da je potrebno ulagati u povrtarstvo i voćarstvo.

„FIAT je preporodio Kragujevac i niko ne može da me ubedi da tako nešto ne može da se dogodi i u ostalim regionima“, rekao je Dinkić.

Za istočnu Srbiju Dinkić je predložio razvoj turizma, a za zapadnu Srbiju predvideo je posebne planove za Mačvu, Sandžak, Podrinje i Zlatibor.

Dinkić je rekao da i u Zapadnoj Srbiji treba izgraditi autoput.

Kao najvažniji cilj svoje stranke naveo je zapošljavanje mladih i otvaranje radnih mesta.

„Uveli smo ‘nultu toleranciju’ u borbi protiv kriminala i korupcije. Planiram da predložim i ‘nultu toleranciju’ za finansijsku nedisciplinu, ali moramo uvesti ‘nultu toleranciju’ i za birokratiju. Ako se čeka više od stotinu dana za dobijanje dozvola, mi ne možemo da iskoristimo potencijalne investitore“, rekao je Dinkić.

Na izbornoj skupštini Ujedinjenih regiona Srbije koji su postali politička stranka, danas se biraju predsednik, zamenik predsednika i drugi organi.

Pokret URS formiran je pre tri godine.

(Beta)

Ovogodišnja tema, koju je odredio Međunarodni savet muzeja (ICOM), ukazuje na bogatstvo istorijskog nasleđa koje čuvaju i prezentuju muzeji, ali i na inventivnost i vitalnost muzejskog sektora poslednjih godina. Ovogodišnja tema ukazuje na neophodnost pomirenja tradicionalne misije muzeja sa neophodnom kreativnošću kojom će oživeti publiku i razviti novu. Evolucija koju muzeji širom sveta teže da ostvare zasnovana je na uverenju da njihovo postojanje i akcije koje preduzimaju mogu konstruktivno da doprinesu transformaciji društva.

ICOM je 2011. godine uspostavio partnerstvo s manifestacijom Evropska noć muzeja, a ove godine se muzejski dan i noć poklapaju.

Evropsku noć muzeja ustanovilo je 2005. francusko Ministarstvo kulture i komunikacija, a osnovna ideja je produžen rad muzeja i besplatan ulaz.

Muzeji za tu priliku predstavljaju dela iz svojih kolekcijna na nesvakidašnji i atraktivan način, posebno obraćajući pažnju na mladu publiku i porodične posete.

Tema Evropske noći muzeja ove godine fokusirana je na obrazovanje u umetnosti i kulturi. Škole i muzeji ohrabreni su tako da osmisle nove pristupe otkrivanju i interpretaciji kulturne i umetničke baštine i savremenog stvaralaštva.

Publika Evropske noći muzeja svake godine se povećava – samo u Francuskoj je 2012. godine bilo dva miliona posetilaca.

Međunarodni dan muzeja obeležava se od 1977. godine širom sveta u cilju unapređenja svesti o važnosti muzeja za razvoj društva.

Temu proslave svake godine određuje Komitet ICOM-a, ostavljajući muzejima da osmisle način obeležavanja svog dana, koji ponekad traje i čitavu nedelju.

Glavni moto Međunarodnog dana muzeja je da su oni važna sredstva kulturne razmene, obogaćivanja kultura i razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među ljudima.

Prošle, 2012. godine, Međunarodni dan muzeja okupio je 32.000 muzejskih institucija u 129 zemalja na pet kontinenata.

Povodom Međunarodnog dana muzeja, ICOM je uspostavio ove godine partnerstvo i sa programom Sećanje sveta UNESKO-a, koji je obeležio 2012. godine dve decenije postojanja. Takođe, Evropski muzejski forum dodeljuje 18. maja svoju godišnju nagradu u Gallo-Romeins muzeju u Tongerena, u okviru saradnje sa ICOM-om.

ICOM je osnovan 1946. godine kao svetska organizacija muzeja i muzejskih profesionalaca, posvećena promociji i zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa. Sa oko 30.000 članova u 137 zemalja, predstavlja jedinstvenu mrežu muzejskih profesionalaca na globalnom nivou.

(SEEcult)

Posle višemesečnih protesta na ulicama francuskih gradova, Ustavno veće tako je dalo zeleno svjetlo Zakonu kojim je Francuska postala 14. zemlja u svetu koja je legalizuje istopolne bračne zajednice. Prva je to još 2001. učinila Holandija. Spor oko homoseksualnih brakova u proteklim mesecima podelio je Francusku koja je sekularna država, ali sa dominantnim katoličkim stanovništvom. Konzervativna opozicija i Katolička crkva kategorično su odbijale usvajanje Zakona, i novi veliki protest zakazan je za 26. maj.

Preduzetnici trljaju ruke

Usvajanju Zakona o istopolnim bračnim zajednicama se pored homoseksualaca posebno raduju preduzetnici koji se bave organizovanjem svadbi. U Francuskoj se do sada u svrhe organizovanja venčanja trošilo oko tri milijarde evra godišnje, ali kriza je zahvatila i ovu branšu, tako da preduzetnici sada očekuju nove prihode od sklapanja homoseksualnih brakova.

Procenjuje se da u Francuskoj živi oko 100.000 istopolnih parova. Svadbena branša računa da će veliki broj njih sada i zvanično stupiti u bračnu zajednicu, te planira posebne ponude za gej populaciju koja važi za imućniju klijentelu.

(Deutsche Welle)

Dakle: Amfilohije Radović osjetio je potrebu da s bine odsluži molitvu za ‘upokojenje duše’ Skupštini i Vladi Srbije. Atanasije je podsjetio premijera Dačića da je i Zoran Đinđić, poput njega, ‘odabrao carstvo zemaljsko umjesto carstva nebeskog’ – pa kako je završio. Obojica su pritom izgledali veselo i zadovoljno, a mitingaši su bili oduševljeni.

Naravno da je nastalo opće zgražanje, pa je čak i patrijarh Irinej osjetio potrebu da se ogradi od te dvojice, na način, doduše, donekle mlak: da je to ‘njihov lični stav’ te da Crkva iza njega ne stoji, itd. Aleksandar Vučić, dopredsjednik Vlade, ministar obrane i sve ostalo, hladno je izjavio da ga s europskoga puta ništa neće skrenuti; Ivica Dačić naljutio se ljudski i normalno. Uostalom, on je Crkvi rekao što je spada odavno: da su 1690. otišli s Kosova, a sada dijele lekcije iz Beograda.

Moralnih i političkih skandala nagledali smo se u ovih tridesetak godina dovoljno, hvala lijepa. Teološki skandali nešto su rjeđi, ali idemo redom. Kao prvo, ne priliči crkvenim knezovima da prijete i da pakosno podsjećaju na sudbinu Zorana Đinđića ili bilo koje druge žrtve mučkog umorstva. Ne priliči to nikome, ako ćemo pravo, ali od vladika se ipak očekuje da se koliko-toliko drže Isusova nauka. Riječ je o moralnom skandalu koji se opravdati ne može; o nedostatku odgoja i dobrog ukusa, takta, kinderštube i to.

Miješanje Crkve u politiku nešto je na što smo se već navikli, ali nam od toga nije lakše. Ako je država riješila normalizirati tu blesavu i nepotrebnu kosovsku situaciju, učinila je to razmotrivši prethodno sve opcije na raspolaganju; savjetovala se tjednima s kosovskim Srbima s obje strane mutnoga Ibra. Neka, dakle, car radi carevo, a Bog božje; uostalom – nije li svaka vlast od Boga?

Tu dolazimo do najskandaloznijeg od ta tri skandala: teološkog. Molitva za upokojenje duše moli se isključivo za mrtve, nikada za žive i to zna svaki seoski svećenik. Mogao se Amfilohije (kojega u Crnoj Gori zovu ‘Risto sotona‘) pomoliti Bogu da urazumi Skupšinu i Vladu; da ih vrati na put krijeposti s puta grijeha, itd. Ne znamo je li ga ponijelo oduševljenje tih par tisuća pristaša i njihova dreka. Možda, jer sklon je širokom zamahu i velikoj gesti.

Tjedan dana kasnije Amfilohije će na nekoj Dodikovoj televiziji u Banjoj Luci izjaviti da ‘nije mogao odoljeti’; bilo je to jače od njega, eto mu je došlo, a sve zbog tog zlosretnog Kosova koje zemaljska vlast Srbije predaje i izdaje din-dušmanu. Uz stanovito razumijevanje za njegove osjećaje, ipak ne možemo razumjeti tako skandalozno kršenje kanonskih i liturgijskih pravila. Bila je to fetva dostojna rahmetli ajatolaha Homeinija, mada preuranjena. Na svu sreću Skupštine i Vlade, snaga te fetve srazmjerna je snazi Srpske pravoslavne crkve, pak će Amfilohije malo sačekati.

Atanasije Jevtić je, međutim, zagazio nešto dublje. On očito drži da je ‘carstvo nebesko’ vrijednost neupitna pred kojom je ‘carstvo zemaljsko’ tek neka vrsta budističkog privida, ‘maje’. I eto nas natrag u guslarskom univerzumu u kojemu se valja jednome ‘prikloniti carstvu’: izbor je apsolutan i neizbježan. Ostavimo li po strani antropološku činjenicu da je riječ o relativno novoj produkciji ‘kosovskog mita’ (slično je i s famoznim ‘svetosavljem’, koje je izum tridesetih godina XX. stoljeća), nitko nema pravo od nas, pukih grješnika, tražiti herojski ‘Lazarov izbor’, fenomen inače povijesno sumnjiv i nikada dokazan; ipak je prošlo preko šest stoljeća… Atanasije očito zamjera Srbljima (na čelu sa Skupštinom i Vladom koje su sami birali) to što bi oni, jadni, radije živjeli nego da mru. Ta je zamjerka teološki (i moralno) kriva i podla. Odabir ‘carstva nebeskoga’ u ovome kontekstu znači odabrati smrt umjesto života; nešto što svećenik ne smije ni savjetovati, a kamoli tražiti od pastve; ni po koju cijenu, jer je suprotno Isusovom nauku. Bog treba žive ljude, a oni će već naći svoj put do carstva nebeskoga ispravnim životom, milosrđem i ljubavlju prema bližnjem.

Kao da ti nesretni Srbi nisu do sada uludo ginuli u ciničnim i pokvarenim planovima svojih vođa, sve blagoslivljani i škropljeni svetom vodicom tih istih mrakobjesnih popova kojima smrti nikada nije dosta.

Na neki način nije ni čudno što sada podliježu panici: na suhom su ih ostavili bivši saveznici – Šešeljevi bivši radikali i Miloševićevi bivši socijalisti, sve sami euromanijaci sada. Praf im budi, rekli bi Zagorci: trebali ste misliti na vrijeme, dobri oci episkopi. Da ste tada, 1988-1989. digli svoj moćni glas u ime Isusova nauka, danas bi stvari bile drugačije.

(Tportal)

Mirko Klarin, glavni urednik agencije Sense koja se specijalizovala za izveštavanje sa suđenja u Hagu, naveo je da je reč o “hiljadama i hiljadama” presuđenih činjenica.

On je naveo da transkripti sa suđenja sadrže pravo bogatstvo činjenica i svedočenja, ali je dodao da ih “nažalost malo ko čita, sem naučnika”.

“Ta priča nije stigla do javnosti u zemljama bivše Jugoslavije. Ali, doći će nove generacije koje će se pitati šta se stvarno dogodilo u tim ratovima”, kazao je Klarin.

On se založio za suočavanje sa prošlošću i rekao das u narodi bivše Jugoslavije jednom već pokušali da “u ime svete budućnosti zaboravimo na prošlost iz Drugog svetskog rata pa nam se to osvetilo”.

Klarin je rekao da pre Haškog tribunala niko nikada nije odgovarao za počinjene ratne zločine iz ugla međunarodne pravde.

“Tribunal je taj princip primenio na relativno malom uzorku, na 161 optuženom, ali je vrlo uspešno pokrio i utvrdio šta se dogodilo u ratovima”, ocenio je Klarin.

Najavio je da će u Srebrenici biti otvoren dokumentacioni centar, sa bazom podataka i sa audio-vizuelnom prezentacijom.

“Bavićemo se samo time na koji način je to prikazano u Tribunalu. Da pružimo mogućnost da ljudi dođu, vide i istražuju sami. Želja nam je da slične centre otvorimo u Sarajevu, Prijedoru, na Kosovu, u Vukovaru… Dakle, u onim zajednicama koje su najviše bile pogođene ratnim zločinima”, rekao je Klarin.

Zoran Pusić iz Građanskog odbora za ljudska prava iz Hrvatske rekao je da je arhiva Tribunala impresivna i predstavlja “neprocenjivu vrednost i za istoriju i za istoričare”.

“Vrednost Tribunala je i u tome što je promovisao ideju da se stane na kraj neodgovaranju političara za ratne zločine. I da se rat tretira kao kriminalna delatnost. Na pragu smo toga, pre svega zahvaljujući Haškom tribunalu”, kazao je Pusić.

Glavna urednica magazine “BH Dani” Dženana Karup-Druško kazala je da mediji treba nasleđe Haškog tribunala da prezentuju na pravi način javnosti.

Forum je organizovala Inicijativa nevladinih organizacija iz regiona, koja se zalaže za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM).

(Autonomija)

“Srbija je velika bašta u Evropi, po svojim predispozicijama, lokaciji, kvalitetu zemljišta, klimatskim uslovima, a rekao bih i visokom kvalitetu stručnjaka, ali je daleko da bude gigant u oblasti poljprivrede. To je velika razvojna šansa i prilika da se takvo stanje preokrene”, rekao je Dačić na otvaranju 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

Najavio je da je u toku priprema Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, koja sadrži plan razvoja poljoprivrede u periodu od narednih deset godina usklađenog sa politikom Evropske unije, a koja bi trebala da bude usvojena do kraja godine.

“Naš cilj je stavaranje konkurentne poljoprivrede, jačanje ruralnog razvoja, intenziviranje proizvodnje i proizvodnja hrane visokog kvaliteta, uz visok stepen očuvanja životne sredine”, kazao je Dačić.

Ponovio je da poljoprivreda čini 11 odsto BDP-a Srbije i zapošljava značajan broj ljudi, a da sa druge strane čini 23 odsto ukupnog izvoza i svega sedam odsto uvoza naše zemlje, što stvara godišnji trgovinski suficit od 1,2 milijarde dolara.

“Naša poljoprivreda i prehrambena industrija u potpunosti mogu da zadovolje domaće trzište. Međutim, specifičnost ove privredne grane je da mnogo zavisi od klimatskih uslova i zato je važno da što pre osavremenimo proizvodnju”, rekao je Dačić.

Ministar poljoprivrede Goran Knežević rekao je da je Međunarodni poljoprivredni sajam prilika da se na njemu predstave nova znanja i tehnologije i da svi koji dođu sa njega odu mnogo bogatiji i zadovoljniji.

“Poljoprivreda Srbije ima šta da pokaže i čime da se ponosi. Naša želja je da na predstojećem sajmu usvojimo nova znanja i nove tehnologije koje ćemo kasnije moći uspešno da primenimo”, rekao je Knežević.

Ministar poljoprivrede Hrvatske Tihomir Jakovina rekao je da je ta zemlja ponosni partner ovogodišnjeg poljoprivrednog sajma i da se ove godine posebno pripremila za nastup kako bi predstavila najbolje iz oblasti poljoprivrede iz sve četiri županije.

“Saradnja dve države je odlična, a poznato je da trgovina i biznis uvek pronađu svoj put. Nadam se da će po pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula ta saradnja biti još bolja”, rekao je Jakovina.

Jubilarni Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu održava se do 25. maja, a na njemu učestvije više od 1.500 izlagača iz oko 60 zemalja.

(Autonomija)

S druge strane, vršilac dužnosti direktora Apotekarske ustanove „Beograd“ Dragana Simić rekla je danas da je do nestašice insulina u Beogradu došlo zbog striktnog poštovanja novog Zakona o javnim nabavkama, ali i nerazumevanja i nedovoljne saradnje sa nadležnim državnim organima.

„Od Grada Beograda, osnivača Apotekarske ustanove ‘Beograd’, tražiću da mi objasne kako je moguće da insulina ima svuda sem u njihovim apotekama, i šta preduzimaju po tom pitanju. Nisu poštovali Zakon o javnim nabavkama i tu ima elemenata krivične odgovornosti“, izjavila je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović za dnevnik „Danas“.

Ona je iznela ocenu i da nestašica insulina u državnim apotekama u Beogradu govori da se „one ne pridržavaju osnovnih zakonskih načela i da se ne bave delatnošću u skladu sa zakonom“.

„Apotekarska ustanova ‘Beograd’ očigledno ima otpor da primeni Zakon o javnim nabavkama. Ako su očekivali da će biti izuzeti iz procesa javnih nabavki, mogli su napraviti rezervu, da imaju lekove dok se ne donese eventualna odluka o njihovom izuzimanju iz zakona, ili pređe na centralnu nabavku koja počinje sledeće godine“, kazala je Đukić-Dejanović.

Ona smatra da u čitavom slučaju ima elemenata krivične odgovornosti, ne samo zbog kršenja zakona, već i zbog ugrožavanja prava pacijenata.

„Dodatno je problematično širenje dezinformacija da insulina u Srbiji nema. To je stvorilo paniku kod ljudi koji ga prekomerno kupuju iz straha da ga neće biti, pa može doći do veštačke nestašice“, kazala je Đukić-Dejanović.

Ona je najavila da će od osnivača Apotekarske ustanove „Beograd“ – Grada Beograda, zatražiti da objasni kako je moguće da insulina ima svuda sem u njihovim apotekama, i šta preduzimaju po tom pitanju.

Prema navodima ministarke, Apotekarska ustanova ‘Beograd’ je tokom prošle godine utrošila 128 miliona dinara za opremu za Gradski zavod za hitnu pomoć, za beogradski Bebi klub, za projektnu psihosocijalnu podršku u procesu vantelesne oplodnje, za plate lekara i medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta.

„Za njihove plate u ovoj godini izdvojeno je 37 miliona dinara i, uz druge troškove, Apotekarska ustanova ‘Beograd’ je tokom protekle i ove godine izdvojila ukupno 300 miliona dinara, a nije učinila ono što je njena primarna delatnost – izdvajanje novca za rezerve insulina i drugih lekova dok se ne raspiše tender za nabavku“, kazala je ministarka zdravlja.

O pojavi bakterije klostridija u Užicu, ministarka je rekla da nije tačno da nema sredstava za higijenu i sterilizaciju u bolnicama i da je reč o upornoj bakteriji svih bolničkih prostora.

Ona je napomenula da je bitno da se onog trenutka kada se uoči epidemija preduzmu odgovarajuće mere.

„U ovom slučaju epidemija je proglašena u užičkoj bolnici 24. aprila, i uočeno je da se nisu svi zaposleni pridržavali protivepidemijskih mera. U momentu proglašenja epidemije bilo je prijema novih bolesnika, što je kršenje mera. Zbog toga su podnete prekršajne prijave“, navela je ministarka.

(Danas, RTV)

Dulić je na pres konferenciji najavio da će Skupština grada na sledećoj sednici podržati kandidaturu Subotice za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, a nakon što takva odluka bude doneta, biće formiran tim za realizaciju kandidature.

„Na prvi pogled možda deluje da smo se na ovakav potez odlučili kasno u odnosu na ranije objavljene kandidature Beograda i Novog Sada, ali mi smo u međuvremenu razmatrali komparativne prednosti našeg grada u odnosu na protivkandidate i realne mogućnosti da se upustimo u jedan ovako ozbiljan projekat“, rekao je Dulić.

Dulić je kazao da prednost Subotice predstavlja to što su „ključne dimenzije programa usklađene sa kriterijumima koje je postavila Evropska komisija“, ali da je negativna strana to što Subotica nema infrastrukturu kakvom se mogu pohvaliti Beograd i Novi Sad.

„Važno je istaći da je praksa Evropske komisije da se titula Evropska prestonica kulture ne dodeli glavnim gradovima, a najbolji primeri u okruženju su Maribor, koji je bio Evropska prestonica kulture prošle godine, i Pečuj, koji je 2010. godine zahvaljujući ovom prestižnom naslovu potpuno izmenio svoj izgled“, rekao je Dulić.

On je dodao da sama kandidatura ne znači da će Subotica i biti evropska prestonica kulture, ali da donosi niz koristi gradu.

„Gradovi koji uđu u proces kandidature za Evropsku prestonicu kulture ne gube ništa, a istovremeno u marketinškom, ekonomskom i kulturnom smislu dobijaju mnogo“, dodao je Dulić.

(Beta)

„Nivo vode u Tisi je za jedan metar viši u odnosu na nivo vode u Begeju, zbog čega je ustava kod Stajićeva zatvorena pa voda iz Begeja ne otiče u Tisu. Neprijatan miris koji se širi iz Begeja i boja koju je voda dobila nastali su zbog toga što je Begej tekao uzvodno i podigao mulj u Tomaševcu, a na sve to utiče i trenutni vazdušni pritisak i oblačno vreme“, rekao je novinarima načelnik srednjobanatskog okruga Dušan Šijan.

Na kraju je ostalo samo da sačekamo da priroda sve odradi sama, pa da nivo Tise konačno padne, a Begej konačno poteče nizvodno, a ne uzvodno kao što je to činio u ovim apokaliptičnim danima. Mada mi ovaj “tok uzvodno” zvuči neverovatno, gotovo proročki, kao da sam već negde čitao o tome – možda u Kremanskim proročanstvima ili pak u samom Starom Zavetu – Apokalipsi. Kada reka poteče uzvodno, tu mora doći do nekih promena, možda čak i tektonskih, a o političkim i da ne govorimo. No, bez obzira na sav smrad koji smo otrpeli, ipak nekih bučnih reakcija i nije bilo, jer građani su se izgleda pomirili sa činjenicom da su nas preuzele „prirodne sile“ od kojih nam nema spasa. Lokalne vlasti su nas zamolile da se strpimo nekoliko nedelja jer ničija nije do zore gorela, pa neće ni ovaj smrad večno trajati. Osim toga nije trenutna vlast kriva što prethodna nije ništa učinila da zaštiti Begej od zagađenja već je drsko i u potaji taj problem prebacila u budućnost, a ta budućnost nam je sada okrutno spopala SNS-ovsku vlast koja nema rešenje već samo nemoćno širi ruke i uzda se u milost prirode.

A bilo je i biće raznih smradova u našem gradu na Begeju… Na primer, smrad lokalne kafilerije koja leti naprosto „mami“ mirisima tek spaljenih leševa uginulih životinja – priceless. U Zrenjaninu niste nikada sigurni kada ćete naleteti na neki od smradova koji su ovde redovita pojava. Odete recimo na „Peskaru“, naše gradsko kupalište – u nedostatku drugog – i taman se opustite posle plivanja i uživate u hladnom pivu, kad najedanput do vas dopre miris paljevine i smrad od koga gubite dah; to neki „dušebrižnici“ spaljuju višak smeća na gradskoj deponiji, a efekat ovog dimo-smrada na razini je suzavca koji policija koristi za rasterivanje demonstracija, na primer, samo što u ovom slučaju, to jeste na Peskari, nema policije, ali se građani-kupačice&kupači spontano raziđu sami. Zasednem ja sa društvom letos u jednoj kafanici na plaži… Svi lepi, preplanuli od sunca, puni snage, ma milina nas videti… Elem, seli mi, izbacili stomake i taman popili po jedan špricer kada je na nas naleteo prvi smrdljivi udar. Imali smo još toliko vremena da zaskočimo svoje bicikle i pobegnemo glavom bez obzira jer smo znali da bi sledeći udar mogao biti fatalan za nas. Na ovakve situacije moraš biti uvek spreman ako živiš u Zrenjaninu jer život ovde je opasan i tvrd, a smrad mogu da podnesu samo najjači.

Bilo je tih smradova… Zrenjanin je industrijski grad, mada ovde malo još koja fabrika radi. Grad nam je ofucan, oronuo, ali šta da se radi, svetska kriza. Lep je naš Zrenjanin, pun istorijskih znamenitosti. Imamo najstarije pozorište u Srbiji, prelep muzej, divno jezero sa vodoskokom gde možete da pecate ribu, dok po vodi plivaju patke i plastične pivske flaše. Jezero se nalazi u samom centru grada što mami mnoge lokalne „izletnike“ da tu provode vreme pijuckajući pivo na obali; bilo je i klupa pored jezera, ali se izletnicima nisu dopale pa su ih izlomili kao i kante za đubre, tako da dobar deo smeća ostaje na obali ili pak završi u vodi; bilo je i labudova na našem jezeru, ali su jednog dana odleteli… U blizini jezera se nalazi jedna od najvećih gradskih atrakcija „Suvi most“ – kako ga ovde od milja zovemo. Ime je dobio po tome što se, nesrećnik, zaglavio na suvom jer je u međuvremnu ostao bez reke, pa sad tavori oronuo i besmislen kao i odavno napuštena „Špiritana“ u blizini.

Znam da ovo sve što sam napisao o Zrenjaninu nije baš nadahnuto lokalpatriotizmom, kao i da šteti turističkom potencijalu grada, ali eto, šta da radim kada ovde živim i uviđam neke pojave koje baš i ne služe na čast prestonici Banata. Ali biće bolje… Samo da se mi rešimo ovog sadašnjeg smrada i da nam Begej ponovo poteče nizvodno.

(Autonomija)

Situacija se pogoršava

Sudeći po studiji koja je na Međunarodni dan borbe protiv homofobije predstavljena u Hagu, diskriminacija protiv homoseksualaca u EU još uvek je široko rasprostranjena. Agencija EU za osnovna prava (FRA) je za tu, do sada najveću studiju po tom pitanju, intervjuisala 93-000 pripadnike gej, biseksualne i transrodne populacije.

„Strah, izolacija i diskriminacija su uobičajena pojava“, navodi se u izveštaju Agencije EU za osnovna prava. Oko četvrtina svih ispitanika izjavilo je da su u poslednjih pet godina bili žrtve fizičkih napada ili pretnji. Skoro svaki drugi je prošle godine bio žrtva diskriminacije i uvreda. Tri četvrtine gej muškaraca prijavilo je da se ne usuđuju da javno pokažu svoju homoseksualnost.

Neki od ispitanika su rekli da se situacija pogoršava, čak i u tradicionalno tolerantnim državama. „Situacija je gora nego što je bila pre oko četiri godine“, rekao je jedan Belgijanac.

U Holandiji, koja je 2001, kao prva zemlja u svetu legalizovala gej brakove, 20 odsto ispitanika se osetilo diskriminisanim u sportskim klubovima, bolnicama, bankama, u potrazi za stanom ili prilikom večernjeg izlaska. Mnogi se u slučaju napada ne usuđuju da odu u policiju.

Diskriminacija

U izveštaju FRA se ističe da diskriminacija često počinju u školi, tako da mnogi mladi kasno ili nikada ne pokaže svoju seksualnu orijentaciju. „Države članice moraju da obezbede da se LGBT učenici u školi osećaju bezbedno, jer je to mesto gde negativna iskustva, predrasude i socijalna marginalizacija LGBT osoba često počinju“, navodi se u Haškom izveštaju. Komesarka Reding zaključuje da bi ti podaci trebalo da prodrmaju članice Evropske unije.

(Dijana Roščić, Deutsche Welle)