Ministarstvo  unutarnjih poslova  saopćilo je da se dvojica političara  sumnjiče za pronevjeru  javnih fondova, posebnog onoga koji je trebao poticati zapošljavanje.

Istražni sud  treba odlučiti da li će biti zadržani u pritvoru ili mogu na slobodu uz kauciju.

Obojica su bliski suradnici predsjednika Mihaela Sakašvilija i članovi stranke Ujedinjenog nacionalnog pokreta, koja je  izgubila parlamentarne izbore u oktobru prošle godine.  Od tada je veliki broj bivše vladajuće stranke optužen za brojna kriminalna djela.

(Slobodna Evropa)

Dvije su zemlje na himalajskom graničnom području nedavno imale vojni okršaj, a sad je visoki kineski dužnosnik New Delhiju „pružio ruku preko Himalaja“ i rekao da dvije zemlje s najviše stanovnika na svijetu mogu postati novi pokretač globalne ekonomije izbjegnu li napetosti na granici.

‘Rješavanje problema’

„Obje strane vjeruju da moramo unaprijediti i učiniti djelotvornijima razne pogranične mehanizme koje smo uveli. Moramo se pametno odnositi prema međusobnim razlikama i rješavati probleme“, rekao je Li na zajedničkoj konferenciji za novinare s indijskim premijerom Manmohanom Singhom.

Dvojica čelnika pred novinare su izašla opuštena i nasmiješena.

Indijsko ministarstvo vanjskih poslova objavilo je kako su se dobro slagali, te da su ostvarili i mali napredak u vezi s trgovinom, ali da nikakav važniji ugovor nije potpisan.

Kina i Indija ne slažu se oko velikog dijela 4.000 kilometara dugačke granice, a prije 50 godina čak su i kratko ratovale.

(Al Jazeera)

Predstavnici EU su na sastanku, koji je u petak održan u Briselu iza zatvorenih vrata, gostima iz Moskve uputili niz primedbi na sadašnji položaj ruskih nevladinih organizacija, koje su odnedavno prinuđene da se javno deklarišu kao „strani agenti“ ukoliko primaju finansijsku pomoć iz inostranstva, navedeno je u saopštenju Evropske komisije.

Pored toga, na udaru kritike EU se našao i novi zakon o zabrani „homoseksualne propagande“, koji je već usvojen u nekim regionima, a uskoro treba da počne da važi u celoj Rusiji.

Od Rusije je traženo da ovaj zakon povuče zbog širokog tumačenja pojma homoseksualne propagande, što je već dovelo do zabrane niza pozorišnih predstava i drugih javnih manifestacija u nekoliko gradova.

Rusi su, sa svoje strane, izrazili zabrinutost zbog rastuće ksenofobije i diskriminacije državljana zemalja koje nisu članice EU, uključujući i Ruse.

Dogovoreno je da se sledeći sastanak o ljudskim pravima održi na jesen, navodi se u saopštenju.

(Slobodna Evropa)

Panajotis Iliopulos je najprije verbalno napao lidera Sirize, poslanika Aleksisa Ciprasa, a dok je izvođen iz sale, tri puta se začuo uzvik „Hajl Hitler!“ što je objavljeno i na televiziji.

Potpredsjednik Skupštine i poslanik ljevičarske stranke Siriza, Joanis Dragasakis, naredio je da se sa sjednice udalji poslanik „Zlatne zore“  Iliopulos.

Grčka novinska agencija Ana je javila da je „Hajl Hitler!“ uzviknuo Hristos Papas, jedan od lidera i poslanik „Zlatne zore“, ali je ta neonacistička stranka to demantovala.

Kako je javio atinski Radio Skaj, Iliopulos je tokom sjednice Skupštine rekao da Cipras „spava snom pravednika i sanja da postane premijer“, nakon čega ga je Dragasakis zamolio da se ponaša „dostojanstveno“ i upozorio ga da će u supotnom preduzeti mjere predviđene zakonom o parlamentu.

„Siriza je kriminalna grupa, bježite bijednici!“, odgovorio je Iliopulos, a poslanke koji su aplaudirali Dragasakisu nazvao „stadom ovaca“. Dragasakis je naredio da se Iliopulos udalji sa sednice, odakle su potom izašli i ostali poslanici „Zlatne zore“.

„Takve mjere se veoma retku preduzimaju, poslednji put se tako nešto desilo prije 20 godina“, rekao je agenciji France press predstavnik skupštinske press-službe.

Pripadnici „Zlatne zore“ ušli su u grčki parlament poslije izbora juna 2012. godine, kada su osvojili sedam odsto glasova i dobili 18 među ukupno 300 poslaničkih mjesta.

(Slobodna Evropa)

Najpre su Republikanci optužili Obaminu administraciju da je prikrivala činjenice o terorističkom napadu na američki konzulat u Bengaziju u Libiji, prošle jeseni, kada je, između ostalog, ubijen ambasador.

Potom je Poreska uprava (IRS) obelodanila da je dodatno kontrolisala konzervativnu Čajanka partiju, koja je zatražila oslobađanje od poreza – pošto je registrovana kao nevladina organizaicja – uoči prošlogodišnjih izbora. Onda je Ministarstvo pravde priznalo da je zaplenilo snimke telefonskih poziva novinara Asošijeted Presa (AP) zbog istrage o curenju informacija od značaja za nacionalnu bezbednost.

Ova otkrića izazvala su oštre reakcije da Obamina administracija zloupotrebljava vlast i krši medijske slobode. To je “savršena oluja” kriza za Belu kuću, kaže politički strateg Demokrata Kris Lihejn (Chris Lehane).

“Nema sumnje da su ljudi u Vašingtonu mnogo više zaokupljeni ovim pitanjima – mnogo više nego u drugim delovima zemlje. Dakle, oni o tome razgovaraju, prate i na kraju žele da dobiju odgovore šta sve ovo znači”, ističe Lihejn.

Lihejn, koji je savetovao Bila Klintona (Bill Clinton) suočenog sa skandalima pri kraju drugog mandata a sada pomaže drugim političarima da prežive afere, jedan je od nekoliko Demokrata koji su javno kritikovali Belu kuću zbog serije skandala. On ističe da su američki zvaničnici prekršili prvo pravilo u kriznim situacijama svojom reakcijom na napad u Libiji.

“Ne utrkujete se sa medijima i ne objavljujete informacije dok niste hiljadu posto sigurni da su tačne. Ne mislim da je (Obamina) administracija objavila ove informacije sa ciljem da obmane javnost. Smatram da je bila pod velikim pritiskom zbog kampanje za predsedničke izbore, pa je nastojala da da neke odgovore, ali se, kao rezultat, još dublje ukopala”, ocenjuje Lihejn.

Tema za sledeće izbore

Mnogi postavljaju pitanje da li će ovi skandali biti pogubni po Obamin drugi mandat.

Stiven Hes (Stephen Hess), koji je savetovao četiri predsednika, a sada je analitičar na Institutu Brukings (Brookings), smatra da neće. Hes ističe da je Obama pretpreo političku štetu, ali ima još tri i po godine da popravi poljuljani ugled.

“Ovo nisu fatalni skandali. Nisu (Niksonov) Votergejt (Watergate), (Klintonov) Vajtvoter (Whitewater) – ne preti mu opasnot od opoziva. Međutim, mnogi postavljaju pitanja o radu njegove administracije, na koji način se kontroliše njen rad, u kojoj meri se uključuju politička pitanja u oblasti u kojima ne bi trebalo da figuriraju”, kaže Hes.

Hes ističe da se to negativno odražava na zamajac reformi koje je Obama planirao nakon reizbora.

“Problem je što sve to uzima mnogo vremena i smanjuje mogućnost da se fokusira na ona ozbiljna politička pitanja koja su visoko na njegovoj agenda”.

Tako je Kongres ove godine odbacio njegov predlog zakona za kontrolu naoružanja. Štrajk glađu zatvorenika u zalivu Gvantanamo poslužio je kao bolno podsećanje da Obama nije ispunio obećanje iz 2009. godine da će zatvoriti ovaj centar.

Obamini problemi mogu naneti štetu i Demokratama u Kongresu, koji ne kriju svoje razočarenje. Jedan senator je okvalifikovao situaciju kao “veoma, veoma tešku”, drugi čak smatra da to može “naneti štetu samim temeljima države”. Mnogi pozivaju Belu kuću da bude transparentna i preduzme hitne neophodne mere u cilju ispravljanja grešaka.

Bela kuća je povukla oba poteza u sredu, napre objavljivanjem 100 stranica imejlova administracije u vezi sa napadom u Bengaziju a onda javnim Obaminim obraćanjem tokom kojeg je saopštio da je vršilac dužnosti direktora Poreske uprave podneo ostavku.

“Pregledao sam izveštaj Ministarstva finansija i propusti koji su otkriveni su neoprostivi i Amerikanci su s pravom ljuti, a i ja sam ljut. Neću tolerisati takvo ponašanje u bilo kojoj agenciji, a pre svega u Poreskoj upravi, imajući u vidu moć kojom raspolaže da zadire u sve naše živote”.

Bela kuća je ove sedmice takođe zatražila od Kongresa da usvoji zakon o medijma koji štiti novinare od pritisaka da otkriju poverljive izvore (press shield law).

Međutim, možda je prekasno za kontrolu štete. Politički analitičari već predviđaju da će Demokrate pretrpeti neuspeh na izborima za Kongres sledeće godine, pre svega zbog zloupotreba u Poreskoj upravi – koju Republikanci i desničarske grupe vide kao oličenje svega lošeg u radu vlade.

“To je savršeno. To će pomoći svima onima koji su protiv širenja nadležnosti vlade, koji kažu da vlada na kraju sve uprska, tako da smo sada dobili temu za sledeće izbore”, rekao je liberalni komentator Kris Metjus (Chris Matthews).

Slučaj Poreske uprave najpogubniji

Hes i Lihejn se slažu da će od ova tri skandala, po Demokrate najpogubniji biti slučaj Poreske uprave.

Hes smatra da se zaplena snimaka telefonskih razgovora novinara može u najmanju ruku objasniti javnosti – ako ne i gnevnim novinarima – kao pitanje nacionalne bezbednosti, a Amerikanci su već izgubili interesovanje za kontroverze oko atentata u Bengaziju.

Međutim, Republikanci su i dalje uporni u otkrivanju propusta Obamine administracije u ovom slučaju, pa su u kongresnim komitetima u kojima imaju većinu pokrenuli detaljnu istragu.

Hes predviđa da će to potrajati sve do izbora sledeće godine.

“Problem sa ovakvom vrstom skandala je što može da dugo traje rasparava o njima. Biće saslušanja u Senatu, Predstavničkom domu, i svako će ličiti kao izvlačenje jednog po jednog konca iz džempera – svaki put se dobije poneka informacija koja se posle razvlači po medijima”.

Obama nije jedini predsednik koji se suočava sa skandalima u drugom mandatu.

Ronald Regan (Reagan) je imao problem sa aferom oko slanja oružja u Iran uprkos sankcijama; Ričard Nikson (Richard Nixon) sa Votergejtom; administracija Džordža Buša (George W. Bush) sa otkrivanjem identiteta agenta CIA-e, a Klinton je bio umešan u nekoliko skandala, uključujući i vezu sa mladom stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski (Monica Lewinsky).

Lihejn ističe da u poređenju sa pomenutim predsednicima, Obamini problem su manji.

“U svim prethodnim slučajevima bili su involvirani predsednici ili njima bliski saradnici. Ovo je prilično drugačija situacija, jer na osnovu onoga što znamo, predsednik i njegovi saradnici nisu direktno umešani”.

Lihejn, međutim, dodaje da je Klinton politički opstao bez obzira na sve skandale, pre svega što SAD nisu bile angažovane u ratovima u svetu a ekonomija je doživela procvat u njegovom mandatu.

Mereno ovim kriterijumom, Obama se suočava sa mnogo neizvesnijom situacijom.

(Heather Maher/priredio Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

U saopštenju, u kome se ne navode imena kompanija, ističe se da sam pretres ne znači da su podignute optužnice.

Kompanije „Britiš petroleum“, „Rojal dač šel“ i norveški „Stat oil“ potvrdile su da sarađuju sa vlastima u vezi sa ovom istragom.

Istraga se odnosi se na cene nafte, naftnih derivata i biogoriva, prenosi BBC.

EU je saopštila da je reč o „nenajavljenim inspekcijama“, koje predstavljaju preliminarni korak u istrazi o nedozvoljenim aktivnostima firmi u borbi protiv konkurencije.

(Slobodna Evropa)

Tako su godinama nakon Drugog svetskog rata mnogi Britanci doživljavali Nemačku i Nemce, iako često samo uz ironične tonove. I Nemci i Britanci dobro znaju podrugljiv izraz „Don´t mention the war“ (Ne spominji rat) kao i karikirano Hitlerovo marširanje koje je smislio komičar Džon Kliz za BBC-jevu komediju u Srbiji prikazanu pod imenom „Hotel Falični“ (Fawlty Towers). Za mnoge je Britance izrugivanje sa prusko-nemačkom vojnom prošlošću čista tradicija, a da pri tome zapravo vrlo malo znaju o modernoj Nemačkoj.

„Tipično“, kaže Piter Votson, britanski autor i novinar koji je opširno pisao o nemačkoj kulturi i nemačkim društvenim naukama. „Nedavno je u jednom velikom britanskom tabloidu objavljen tekst jednog istoričara u kojem je pisalo: ‘Nemačka je konačno postigla ono što je želela: dominira Evropom pod carem Merkelom’. To je veoma žalosno gledište“, primećuje Votson.

Doba nacizma u centru pažnje nastave istorije

U svojoj knjizi „Nemački genij: Duhovna i kulturna istorija od Baha do Benedikta XVI“, Votson spominje jedan godišnji izveštaj britanskog „Ureda za kvalifikacije i nastavni program“ iz 2005. Taj Ured naručio je izveštaj o engleskim nastavnim planovima. Njegovi autori su sa zaprepašćenjem otkrili da nastavom istorije u Velikoj Britaniji „u velikoj meri dominira Hitlerovo doba“. U jednoj anketi sprovedenoj u Britaniji 1977. s pitanjem može li se „nacizam li nešto slično“ ponovno probuditi u Nemačkoj, 61 odsto upitanih je odgovorilo sa „ne“, a 23 odsto sa „da“. U istoj anketi sprovedenoj kasnije, 1992. godine, 53 odsto ispitanika je odgovorilo sa „da“, a 31 odsto sa „ne“.

Nažalost, negativno raspoloženje Britanaca zbog nemačke uloge u Prvom i Drugom svetskom ratu toliko je jako rašireno, kaže Votson, da samo mali broj njih zna nešto o kulturnom doprinosu Nemačke ili o nekoj dubljoj povezanosti tih dveju nacija.

Promena 2006.

No iako je to negativno raspoloženje i dalje prisutno, fudbal je tu negativnu sliku o Nemačkoj ipak veoma popravio. Za to je bilo ključno Svetsko fudbalsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj. „Ljudi su videli da i u Nemačkoj mogu da se zabavljaju i da se ne mora svaka fudbalska utakmica posmatrati kao da se vodi rat“, kaže Votson.

Sad su čak i tradicionalno kritički nastrojeni britanski mediji počeli da pišu i ponešto lepo o Nemačkoj. Na naslovnoj strani jednog od poslednjih brojeva „Nju Stejtsmena“, konzervativnog britanskog političkog časopisa sa tiražom od 250.000 primeraka, našlo se i pitanje: „Zašto ne možemo da budemo malo sličniji Nemačkoj?“

Profesor Martin Rot, Nemac, direktor je Muzeja „Viktoria i Albert“, institucije koja ne može biti više britanska. On smatra da postoji razlog zbog kojeg su Britanci tako dugo bili skeptični u odnosu na Nemce: „Mislim da Nemačka pati od određenog kompleksa i onda stalno trubi: ‘Mi smo najbolji, najveći i najbrži’. I mislim da je drugima često teško da prihvate takvo držanje“, kaže Rot.

Filip Damen, menadžer u Londonu, takođe Nemac, smatra da njegovi sunarodnici ne bi trebalo da britanske provokacije uzimaju previše ozbiljno: „Nemci su stvarno često veoma ozbiljni i često sami sebe shvataju preozbiljno“, kaže on. „Ali, znate, nismo samo mi na meti – i drugi su. Sigurno ste već čuli šta ljudi ovde govore o Francuzima.“

(Anja Kepers/Snježana Kobešćak, Deutsche Welle)

U subotu je zvanično bio dan predizborne ćutnje, ali su ga prekršile sve opozicione partije, osudivši oštro ovaj slučaj za koji veruju da je bio pokušaj lažiranja izbora. Neke od njih govore čak o pokušaju državnog udara. Vlasnik štamparije, koji je inače ranije dobio posao štampanja glasačkih listića, tvrdi da su u stvari zaplenjeni listići koji su odštampani s greškom. Stručnjaci ipak upozoravaju kako je i samo skladištenje takvih listića u štampariji bilo ilegalno.

Borba unutar državnog aparata

Bugarski mediji prenose kako je vlasnik štamparije osoba bliska Cvetanu Cvetanovu, bivšem ministru unutrašnjih poslova i šefu izborne kampanje stranke GERB. Cvetanov je nedavno bio umešan u skandal zbog masovnog prisluškivanja političara i novinara. Državni tužilac je zbog te afere na saslušanje svojevremeno pozvao tadašnjeg ministra, ali i bivšeg premijera Borisova.

Neki posmatrači tvrde kako Cvetanov i nakon odlaska s funkcije ministra ima pod kontrolom službenike policije koje zloupotrebljava za izbornu manipulaciju. U korist takvog zaključka govori i činjenica da su tužilaštvo i služba bezbednosti raciju u štampariji izveli bez dogovora s policijom.

Očito je na sceni konfrontacija unutar samog bezbednosnog aparata Bugarske. Državno tužilaštvo i DANS pokušavaju da razotkriju manipulacije članova bivše vlade Bojka Borisova, a policija još uvek sluša naloge bivšeg ministra i minira te pokušaje.

Incident bi mogao da ojača opoziciju

Skandal sa lažnim glasačkim listićima mogao bi da ima ozbiljne posledice po izborni rezultat. Atmosfera na političkoj sceni je usijana. Nakon izborne kampanje koja je bilo izuzetno prljava, sve opozicione stranke veruju kako su Borisov i njegova stranka spremni na prevare kako bi ostali na vlasti i zataškali afere u koje su umešani. Istraživači javnog mnjenja veruju kako bi incident s listićima mogao da ojača opozicione socijaliste i neke druge manje partije, te da dovede čak i do poraza vladajućeg GERB-a.

Najsiromašnija zemlja članica EU sa oko 6,9 miliona birača nalazi se pod budnim okom Evropske komisije. U Briselu tvrde kako Bugarska ima ogromne probleme s korupcijom, ali i u pravosuđu. U anketama pre izbora je vladajuća stranka GERB još uvek imala blagu prednost u odnosu na socijaliste. Pretpostavlja se da bi izborni prag mogla da pređe i stranka DPS, koja zastupa tursku manjinu, te krajnja nacionalistička desnica Ataka.

(Aleksander Andrejev/Azer Slanjankić, Deutsche Welle)

Novoizgrađena zgrada od 104 sprata nalazi se na severozapadnom uglu mesta gde su se nalazile kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, uništene u terorističkim napadima 11. septembra 2001. Još jedna zgrada Svetskog trgovinskog centra od 72 sprata u izgradnji je na jugoistočnom uglu te lokacije.

Planom rekonstrukcije, predvidjeno je da na mestu nekadašnjih kula bliznakinja budu četiri poslovna nebodera.

Današnjom instalacijom tornja, Svetski trgovinski centar postao je najviši neboder u SAD i treći na svetu.

Predvidjeno je da to zdanje bude otvoreno za firme 2014.

(Slobodna Evropa)

Berluskoni će moći da se žali na ovu odluku Kasacionom sudu. Niži sud je u oktobru osudio Berluskonija zbog naduvavanja cena koje je njegova medijska kompanija Mediaset plaćala za prava na distribuciju američkih filmova.

Tom presudom je Berluskoniju zabranjeno i da pet godina bude na javnoj funkciji, kao i da tri godine upravlja nekom kompanijom.

Bivši italijanski premijer je u drugom sudskom slučaju koji ga još čeka optužen da je plaćao seksualne usluge jednoj maloletenici marokanskog porekla, kao i da je zloupotrebio službeni položaj kako bi ona bila oslobođena posle hapšenja zbog krađe, podseća Beta.

Berluskoni odbacuje sve optužbe, tvrdeći da je proces protiv njega politički motivisan.

(Slobodna Evropa)