ČARLS SIMIĆ: Doba neznanja

23 Mar 2012

Ako je ovo neznanje rezultat dugogodišnjeg zatupljivanja dece školskim planom i programom, i činjenice da porodice sa svojom decom ne razgovaraju o prošlosti, onda imamo posla sa veoma opasnim oblikom neznanja. Reč je o proizvodu višegodišnje ideološke i političke polarizacije, i svesnog truda najfanatičnijih i najnetolerantnijih strana u tom sukobu da proizvedu što veće neznalice lažima o mnogim aspektima naše istorije, pa čak i naše nedavne prošlosti

Opšte neznanje koje se grani?i sa idiotizmom je naš novi nacionalni cilj. Nema smisla pretvarati se da nije tako i govoriti nam, kao što je pre nekoliko dana uradio Tomas Fridman u New York Timesu, da su obrazovani ljudi naš najvredniji nacionalni resurs. Naravno da jesu, ali da li su nam još uvek potrebni? Meni se ?ini da ne. Idealni gra?anin politi?ki korumpirane države, kakva je naša država sada, jeste lakoverni tupadžija koji ne pravi razliku izme?u istine i lupetanja.

Obrazovano, dobro obavešteno stanovništvo, kakvo je neophodno za funkcionalnu demokratsku državu, teško naseda na prevaru, i ne mogu ga vu?i za nos razne interesne grupe koje divljaju po ovoj zemlji. Ve?ina naših politi?ara i njihovih savetnika ostali bi bez posla, kao i laprdala koja glume analiti?are. Sre?om po njih, šanse da se u doglednoj budu?nosti desi nešto toliko katastrofalno, ali sasvim zasluženo, prakti?no su nikakve. Za po?etak, od neznalica se može mnogo više zaraditi nego od prosve?enih, a obmanjivanje Amerikanaca je jedna od naših malobrojnih uspešnih industrijskih grana. Istinski obrazovano stanovništvo bilo bi loše, i za politi?are i za posao.

Da postanemo ovakve neznalice bile su potrebne godine ravnodušnosti i gluposti. Svako ko je, poput mene, predavao na fakultetu u poslednjih ?etrdeset godina, može vam re?i kako svake godine svršeni srednjoškolci sve manje znaju. U po?etku je ovo bilo šokantno, ali nijedan predava? više nije iznena?en kada shvati da ti prijatni i revnosni mladi ljudi nisu sposobni da shvate ve?i deo njegovog predavanja. Predavati ameri?ku književnost, što sam ja radio, poslednjih godina bilo je sve teže i teže, budu?i da studenti malo šta ?itaju pre fakulteta i da ?esto ne znaju ni najosnovnije istorijske podatke o periodu kada su odre?eni roman ili pesma napisani, uklju?uju?i i to kakvim su se važnim idejama i pitanjima bavili misle?i ljudi toga vremena.

?ak je i regionalna istorija zapostavljena. Studenti iz mlinarskih gradova u Novoj Engleskoj, kako sam shvatio, nikada nisu ?uli za ?uvene štrajkove u njihovom kraju, gde su radnici hladnokrvno ubijani, a zlo?inci ostali nekažnjeni. Nije me ?udilo to što su njihove škole zaobilazile tu temu, ali sam bio zapanjen time da njihovi roditelji, babe i dede ili neko drugi sa kim su dolazili u kontakt u detinjstvu, nikada nisu spomenuli ove primere strahovite nepravde. Ili te porodice nikada nisu govorile o prošlosti ili ta deca na to nisu obra?ala pažnju. Kako god bilo, postavlja se pitanje kako da se nadoknadi ovo ogromno neznanje, sa kojim prethodne generacije studenata nisu imale problem.

Ako je ovo neznanje rezultat dugogodišnjeg zatupljivanja dece školskim planom i programom, i ?injenice da porodice sa svojom decom ne razgovaraju o prošlosti, onda imamo posla sa veoma opasnim oblikom neznanja. Re? je o proizvodu višegodišnje ideološke i politi?ke polarizacije, i svesnog truda najfanati?nijih i najnetolerantnijih strana u tom sukobu da proizvedu što ve?e neznalice lažima o mnogim aspektima naše istorije, pa ?ak i naše nedavne prošlosti. Se?am se da sam pre nekoliko godina bio zgranut kada sam pro?itao da ve?ina Amerikanaca misli da je Sadam Husein odgovoran za teroristi?ke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. To mi je li?ilo na propagandni trik najgorih autoritarnih režima iz pošlosti – od kojih su mnogi morali da pribegnu radnim logorima i strelja?kim vodovima, da bi svoj narod naterali da poveruje u neku neistinu, i to bez ovolikog uspeha.

Nema sumnje da su internet i kablovska televizija omogu?ili raznim politi?kim i korporativnim interesnim grupama da šire dezinformacije u dosad nevi?enom obimu, ali da se u njih poveruje potrebno je neobrazovano stanovništvo, naviknuto da prima zdravo za gotovo ono što mu se govori. Gde bi drugde na kugli zemaljskoj jednog predsednika, koji je novcem poreskih obveznika spasavao velike banke od bankrotstva, dozvoljavaju?i da svi mi ostali izgubimo 12 triliona dolara u investicijama, penzijama i vrednosti nekretnina – mogli da nazovu socijalistom?

Nekada je važilo pravilo da, ukoliko neko ne zna ništa i pri?a gluposti, svi ga ignorišu. Ta?no tako. Sada se takvim ljudima udvaraju konzervativni politi?ari i ideolozi, laskaju?i im da su oni „pravi Amerikanci“ koji brane svoju zemlju od velikog državnog aparata i obrazovane liberalne elite. Novinari ih intervjuišu i ozbiljno prenose njihove stavove, ne ukazuju?i na imbecilnost njihovih ube?enja. Prevaranti koji manipulišu ovim ljudima, štite?i mo?ne finansijske interese, znaju da ih mogu ubediti u bilo šta, jer neukima i zatucanima laži uvek zvu?e uverljivije nego istina:

Hriš?ane u ovoj zemlji proganjaju.
Država ho?e da vam otme oružje.
Obama je musliman.
Globalno zagrevanje je laž.
Predsednik name?e vojsci otvorenu homoseksualnost.
Škole imaju levi?arske programe.
Socijalno osiguranje je nezasluženo pravo, kao i socijalna pomo?.
Obama mrzi belce.
Život na Zemlji nastao je pre 10.000 godina, kao i svemir.
Programi socijalne zaštite podsti?u siromaštvo.
Država od vas uzima novac i daje ga seksom opsednutim studentkinjama za kontraceptivna sredstva.

Lako se mogu navesti brojni drugi primeri opšteprihva?enih zabluda u koje Amerikanci veruju. Njih u prometu održavaju stotine desni?arskih politi?kih i verskih medija, ?ija je funkcija da proizvode alternativnu stvarnost za svoje gledaoce i slušaoce. „Glupost je ponekad najsnažnija istorijska sila“, rekao je jednom Sidni Huk. To je nesporno. U ovoj zemlji sada je na delu pobuna tupavih glava protiv inteligencije. Zbog toga neki ljudi vole politi?are koji buncaju o tome da nastavnici indoktriniraju decu protiv vrednosti njihovih roditelja, a preziru one koji pokazuju sposobnost da razmišljaju ozbiljno i samostalno. Uprkos silnom busanju u grudi, uvek se može ra?unati na to da ?e ove budale glasati u korist svoje štete. I zato se, po mom mišljenju, milioni dolara troše samo na to da moji zemljaci ostanu neznalice.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!