Čanak: Otvaranje ruske baze u Nišu ugrozilo bi evropski put Srbije

18 Jul 2016

"Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije sa EU je uvod u velike i dugo očekivane reforme našeg društva"

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak pozdravio je večeras činjenicu da je Srbija otvorila pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa EU, ali je ocenio da će snage lojalne režimu u Rusiji sada uložiti dodatne napore da zaustave evropski put Srbije, između ostalog i zahtevima da takozvani humanitarni centar u Nišu preraste u rusku vojnu bazu.

“Svako ko iskreno voli ovu zemlju i želi da se u njoj bolje živi, danas se raduje. Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije sa EU nije samo veliko ohrabrenje i snažan podsticaj evropskim integracijama naše zemlje, nego i uvod u velike i dugo očekivane reforme našeg društva”, naveo je Čanak u saopštenju za javnost.

Dodao je da Srbija nikako ne sme dozvoliti otvaranje ruske vojne baze, ukoliko želi jasan evropski put i bolji život njenih građanki i građana, uprkos činjenici da tu bazu pođednako sanjaju pojedini političari u vlasti i opoziciji poput Tomislava Nikolića, Ivice Dačića i Sande Rašković Ivić.

“Činjenica da EU otvara velika vrata Srbiji u trenutku velikog bola zbog tragedije usled užasnog terorističkog napada u Nici, a sa druge strane i niza krupnih političkih događaja u poslednje vreme, počev od ‘bregzita’, do pokušaja prevrata u Turskoj, samo dokazuje koliko je naša zemlja važna evropskoj porodici i koliko je u EU naših iskrenih prijatelja”, ocenio je Čanak.

Dodao je da je put do vrata EU bio dug i u njega je uloženo mnogo snage i rada svih vlada od 2000. godine.

“Reforma pravosuđa, izgradnja pravne države, borba protiv korupcije, borba protiv diskriminacije, zaštita prava žene, dece, osoba sa invaliditetom i brojne druge oblasti obuhvaćene ovim poglavljima, pred Srbiju postavljaju konkretne zadatke u kojima se očekuju konkretni rezultati, a sve to vodi ka izgradnji uređenog društva i moderne, evropske države”, naveo je Čanak.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu zajednička bezbednosna politika EU i zemalja Zapadnog Balkana jedina može da odgovori akutnim problemima migrantske krize i borbe protiv terorizma, u kojima se Srbija, iako još nije članica EU, pokazala kao pravi partner i pouzdan saradnik u zajedničkim rešenjima.

(Autonomija)