Čanak: Neonacisti ni posle osam godina nisu procesuirani

07 Oct 2015

Sve je tako kretalo i tridesetih godina 20. veka u Nemačkoj, ali je posle bilo kasno

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je danas da ni osam godina od napada neonacista na mirnu antifašistickcu kolonu građana proces protiv počinilaca tog napada nije ni počeo.

“Do danas današnjeg nije ni počet proces protiv fašista koji su nas napali”, rekao je Čanak novinarima nakon što je položio venac na Spomenik žrtvama racije u Novom Sadu.

Skup “Stop fašizmu” pre osam godina organizovale su nevladine organizacije predvođene Građanskom Vojvodinom, zbog pojave neonacizma i fašizma u Srbiji. Njima su se tada pridružile LSV, G17 plus, Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka.

Mirnu kolonu od nekoliko hiljada građana neonacisti su napali kamenicama iz dvorišta Doma vojske, u blizini Beogradskog keja. Nekoliko građana tada je povređeno, a neonacisti su pohapšeni.

Nenad Čanak je podsetio da su pre godinu dana, nakon fudbalske utakmice Srbija – Albanija paljene pekare po Vojvodini i dodao da ni za to niko nije odgovarao.

“Pre samo godinu dana zbog jedne fudbalske utakmice su gorele pekare, a fašisti su divljali širom Vojvodine. Ni tu ništa nije učinjeno, niko nije izveden pred lice pravde, a ta kristalna noć paljenja pekara po Vojvodini je pala u zaborav”, naveo je Čanak.

Prema njegovim rečima, sve je tako kretalo i tridesetih godina 20. veka u Nemačkoj, ali je posle bilo kasno.

“LSV neće dozvoliti da se ovakve stvari guraju pod tepih, neće dozvoliti da se zaborave mrtvi gardisti od pre 11 godina, niti razbijanje Novog Sada iz 2004. godine”, poručio je Čanak.

CanakOn je rekao da je “Jogurt revolucija” od pre 27 godina, kada je Miloševićev režim nasilno ugušio autonomiju Vojvodine, dokaz da ako se ne stane totalitaristima na put na vreme, onda se sve to pretvori u krvoproliće.

“Da je Jugoslavija tada imala snage da se suprotstavi Miloševiću na pitanju Vojvodine, ta zemlja se ne bi raspala, a Milošević bi već tada bio u zatvoru, pre nego što je pod zemlju gurnuo stotine hiljada ljudi i iz zemlje isterao milione”, kazao je Čanak.

On je ocenio da 5. oktobar 2000. godine nije bio revolucija, već odbrana izbornih rezultata od 24. septembra te godine.

“Nažalost, pošto to nije bila revolucija, nije bilo ni lustracije, a pošto nije bilo lustracije, pokazalo se da nekih velikih promena u društvu nije ni bilo. A naročito u pravosuđu koje godinama ne može da procesuira otvoreno fašističke nasrtaje”, rekao je Čanak.

(Autonomija)