ČABA PRESBURGER: Mađar so i raščupana duša

15 Jul 2016

Kako se osloboditi nepoželjnih novinara

Dogodilo se: devetoro radnika Mađar so-a iz Subotice i Sente su preraspoređeni u Novi Sad. Praktično: dobili su otkaz. Jer ko bi bio spreman svakodnevno putovati po dvesta kilometara iz grada u kome živi do posla i nazad? Ko bi bio spreman prihvatiti da svakodnevno putuje decenijama? Naročito kada se radi o mladom bračnom paru sa detetom, ili o osobi koja je zbog oboljenja bubrega prinuđena nedeljno tri puta ići na dijalizu, ili čoveku o kojem svi znaju da skoro nikada ne napušta svoj rodni grad, jer mu je jednostavno takva priroda.

Ali pustimo sada argumente humanizma! Koncentrišimo se na dušu, kako bi rekla direktorica Ekres – na dušu Mađar so-a, koja je iščupana pre deset godina  razmeštanjem redakcije. Direktorica kaže da se ne dešava ništa drugo samo spajanje raščupane duše. I naravno, najpodlija je laž, ako bilo ko ovaj korak tumači kao politički obračun ili oslobađanje od novinara-buntovnika, a istovremeno ne primećuje da rukovodioci Mađar soa zapravo sve čine „srcem i dušom, i ponizno“ (kao što je to rečeno u emisiji Napjaink, emitovanoj na RTV2).

Pogledajmo činjenice!

– „Predlog“ za preraspodelu su dobili: Kornel Bajtai, Arpad Dioši, Atila Koso, Čaba Sikora, Zoltan Vigi, Žaklina Vigi Žoldoš iz Subotice, odnosno Žolt Horvat, Klara Mihajlović i Čaba Segi sa adresom stanovanja u Senti.

– Kornel Bajtai, Atila Koso, Zoltan Vigi, Žaklina Vigi Žoldoš, Žolt Horvat, Klara Mihajlović i Čaba Segi – znači sedmoro od devet zaposlenih – bili su potpisnici pisma u kojem se tvrdilo da Savez Vojvođanskih Mađara vrši pritisak na uređivačku politiku Mađar so-a.

– Kornel Bajtai, Atila Koso, Zoltan Vigi, Žaklina Vigi Žoldoš, Žolt Horvat i Klara Mihajlović – znači šestoro od devetoro zaposlenih – osnivači su Mađarskog pokreta.

Toliko o činjenicama. A sada malo da insinuiramo!

– „Kao posledica postavljanja Mađar soa na tri noge razrušen je do tada postojeći sistem deska, koji je funkcionisao i kao duhovna radionica. Suština lista, duša novina je iščupana tada i dokazalo se da desk ne može funkcionisati udaljen od sedišta, od rukovodstva“ – piše Rozalija Ekres u svom izveštaju za Nacionalni savet Mađara. Sve to potpisujem i ja (kasnije ću to i obrazložiti). Ali šta će se istinski promeniti ako se u buduće unutrašnja politika i naslovica budu uređivale u Novom Sadu, a ne u Subotici? Kakav „sistem deska“ će se povratiti ako od sada neko pokušava (čupajući kosu) ne iz Subotice nego iz Novog Sada koordinisati redakciju koja će i dalje ličiti na šamlicu sa tri noge, koja će na te tri noge stajati još nesigurnije? Kulturna-obrazovna rubrika će se i dalje pripremati u Subotici, sportska rubrika će se pisati i dalje u Senti, a „duša“ subotnjeg broja lista, vikend-dodatak će se takođe uređivati u Subotici. Kako će od ovoga na ovaj način postati integralna redakcija? Nikako. Ali plan savršeno odgovara da se rukovodstvo oslobodi skoro svake nepoželjne osobe.

magyar-szo-atvezenyles— Devetoro radnika o kojima je reč su dobili poziv (vidi priloženu sliku) u kojem se ni rečju ne pominje kakvu će imati sudbinu ako eventualno odbije premeštaj. To baš i nije najkorektnije, a pored toga mislim i da pravno ne pije vodu.

— Pretpostavimo da od devet zaposlenih o kojima je reč niko ne prihvati da svakodnevno putuje na radno mesto i nazad, ili da proda svoj stan, svoju kuću, pa da se odseli u Novi Sad. Odakle će umesto njih mudro rukovodstvo firme naći devetoro ozbiljnih, prekaljenih novinara/urednika, sa višegodišnjim ili čak i višedecenijskim iskustvom u ovom poslu? Unutar kuće možda? Ako izuzmem dva prsta, na jednoj ruci mogu izračunati koliko ovakvih osoba ima trenutno u novosadskoj redakciji Mađar soa. Ili možda eventualno žele uređivati desk i unutrašnju politiku sa početnicima-honorarcima? Ne zaboravimo, postoji zabrana zapošljavanja, niko se ne može primiti u radni odnos u budžetskim ustanovama. Možda postoji treća opcija? Možda planiraju neposredno iz sedišta stranke donositi ispisane, prelomljene stranice lista? To bi moglo i da funkcioniše: u stranci nema zabrane zapošljavanja, a da ne govorimo o tome koliko se tamo svako razume u unutrašnju politiku.

Dosta je međutim sumnjičenja!

Reorganizacija Mađar soa od pre deset godina je bila greška, delim to mišljenje i sam. Ubeđen sam da je mesto redakcije u fizički jednom prostoru, sve sa svim značajnim rubrikama, sa urednicima, šefom deska, glavnim urednikom, novinarima. Na taj način se može formirati život redakcije, tako je obezbeđen protok informacija, to je način da se adekvatno reaguje na neočekivane situacije. Naravno, podrazumeva se da se mora održavati jaka dopisnička mreža, da novinar smesta mora da bude na licu mesta, ako se nešto dešava, da se sa lokalnim i regionalnim temama mora baviti u lokalu, na regionalnim stranicama lista. Tehničko je pitanje gde će se smestiti integralna redakcija. Pre deset godina je ukinuta novosadska integralna redakcija. To je bila greška. Ali se ne može sve vratiti na staro, to ne pokušava ni sadašnje rukovodstvo Mađar soa. Nisu valjda ludi! Donelo bi gomilu problema, trebalo bi se pomeriti sa mesta suviše ljudi, suviše interesa bi bilo povređeno, a zbog zabrane zapošljavanja bi se list sigurno urušio, ako bi samo polovina novinara, koji bi se morali preseliti, odbilo ovu opciju.

A na ovaj način, sa novom sistematizacijom se ugrožavaju samo interesi političkog suparnika Saveza vojvođanskih Mađara. A da se time, kao kolateralna žrtva, ugrožava život, zdravlje i teškom mukom stečena egzistencija ljudi? Ma koga briga za to?!

Oni, tamo gore, samo rade svoj posao. Srcem i dušom.

(Autonomija)