Bura oko mađarskog tepiha

16 Jan 2011

Tepih veličine 202 kvadratna metara, koji se od početka januara ove godine nalazi u predvorju zgrade Evropskog saveta u Briselu, uzburkao je duhove u većini evropskih zemalja. Tepih, naime, prikazuje kartu Mađarske iz 1848. godine, u vreme kada je Mađarska je krenula u ratni pohod širenja svojih granica

Tepih veličine 202 kvadratna metara, mađarske umetnice Livie Papai, koji se od početka januara ove godine nalazi u predvorju zgrade Evropskog saveta u Briselu, uzburkao je duhove u većini evropskih zemalja. Tepih, naime, prikazuje kartu Mađarske iz 1848. godine, u vreme kada je tom zemljom kao i njenim današnjim susedima vladala Habsburška monarhija. Iako, dakle, nije reč o karti iz vremena Austro-Ugarske monarhije, odnosno, takozvane, Velike Mađarske, (ona je proglašena tek 1867. godine), u Briselu ovih dana svi kritikuju simboliku odabira baš tog istorijskog trenutka. Naime, 1848. godine Mađarska je krenula u ratni pohod širenja svojih granica – prema Austriji, Rumuniji, Slovačkoj pa tako i Hrvatskoj.

Nepreboljene mađarske traume

„Ta karta simbolizuje i odslikava današnju političku atmosferu u toj zemlji u kojoj snovi o velikoj Mađarskoj, očigledno još uvek žive“, rekla je poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, Austrijanka Ulrike Lunaček. S njom se, između ostalih, složio i rumunski poslanik Mirčea Pasku izjavivši da „zemlje Evropske unije danas rade na nestajanju svih granica“ i da je samim tim „neumesno žaliti za onim (granicama) iz nekih starih vremena“.

Drugi pak u tome vide nepreboljenu traumu Mađarske kada je nakon Prvog svetskog rata 1920. godine mirovnim ugovorom morala svojim susedima da preda čak dve trećine „svoje“ teritorije, a sa njom i više od tri miliona nekadašnjih stanovnika. Ta nezaceljena rana se prema mnogima vidi i u zakonu koji je 1. januara ove godine stupio na snagu i koji svim Mađarima koji žive van granica domovine pruža mogućnost dobijanja pasoša, odnosno, državljanstva matične zemlje.

Mađari ne razumeju u čemu je problem

Drugim rečima, nakon spomenutog zakona o državljanstvu, novog zakona o (ne)slobodi medija (čiju ispravnost trenutno ispituje Evropska komisija) kao i najnovijeg pravila oko plaćanja poreza za strana preduzeća u Mađarskoj, ta zemlja očigledno nastavlja svoj, u najmanju ruku, provokativni pohod. Ali, dok ostatak Evrope polako više ne veruje svojim ušima i očima kao, kako, kažu neki, ni u diplomatske sposobnosti mađarskih poslanika, oni sami ni ovoga puta, u pogledu spomenutog tepiha, ne razumeju u čemu i zbog čega je nastao problem. „Tepih prikazuje samo niz slika kulturnih i istorijskih događaja“, rekao je portparol mađarskog predsedništva Evropskoj uniji, Marton Hajdu i dodao da se nipošto ne radi o nekim „nostalgičnim sećanjima na ’veliku Mađarsku’“.

Tepih izložen u atrijumu zgrade Evropskog saveta zaista prikazuje i kompozitora Franca Lista, svetog Stefana, kraljicu Elizabetu (Sisi), slikara Viktora Vazarelija kao i Erna Rubika (pronalazača slavne kocke za slaganje), ali prikaz karte iz 1848. godine sve njih baca u senku. Da li je Mađarska odabrala pravi način reklame za svoju kulturu i značenje za evropsku istoriju? S obzirom na to šta je u poslednje vreme ponudila, široka evropska javnost teško da će joj ovoga puta progledati kroz prste i „slučaj tepih“ pripisati isključivo umetničkoj slobodi.

(www.dw-world.de)

Podelite ovu stranicu!