Bundestag odabran prema neustavnom zakonu

26 Jul 2012

Novi izbori u Nemačkoj trebalo bi da se održe na jesen iduće godine, ali Savezni ustavni sud je trenutni izborni zakon proglasio protivustavnim. Problem je složena regulativa koja stvara apsurdne rezultate

To zna?i da poslanici moraju hitno da se dogovore o novom zakonu i to u vreme kada su u svim strankama ve? po?ela razmišljanja i ra?unice kako da se osvoji što više poslani?kih mesta na jesen 2013. Po pravilu, teži se da o izbornom zakonu postoji konsenzus svih parlamentarnih politi?kih stranaka, ali i zbog potpuno razli?itih interesa i zbog finesa nema?kog izbornog zakona – to zaista izgleda kao nemogu?a misija.

Teško razumljivo i Nemcima

Izborni zakon je toliko složen da ga zapravo ne razumeju ni mnogi Nemci. Strancima je bolje da to i ne pokušaju: neki klju?ni termini su ?ak i na Vikipediji opisani dugim tekstom, ali samo na nema?kom. Me?utim, u osnovi, to nije tako komplikovano ako imate u vidu nameru onih koji su pisali zakonske propise.

Na?elno, postoje dva izborna sistema. Prvi je razmerni ili proporcionalni u kojem se broje svi glasovi koje je dobila neka stranka i onda, prema strana?kim listama, sve stranke koje su prešle izborni cenzus, šalju u parlament onoliko predstavnika koliko su osvojile glasova. Problem je da to ?esto stvara (pre)veliko šarenilo u parlamentu gde je, kao što trenutno vidimo u Holandiji, gotovo nemogu?e stvoriti stabilnu vladu.

Drugi sistem je ve?inski koji se ?esto zove i „Winner takes all“ odnosno „Pobednik nosi sve“. Izraz nije slu?ajno na engleskom, jer se tako bira u Velikoj Britaniji. On pak stvara drugi problem: male stranke jedva da ikada pobe?uju u nekom okrugu, tako da se u parlamentu ne ?uju glasovi i drugih politi?kih mišljenja osim „velikih“ stranaka.

Nema?ka zapravo ima – dvostruke izbore!

Nema?ka je odlu?ila da krene tre?im putem i kao što je još jednom utvrdio Ustavni sud, opet se okliznula na složenosti sopstvenog sistema. Naime, ovde se kombinuju oba sistema najjednostavnijim na?inom, a zapravo se u Nema?koj istovremeno održavaju dvojni izbori za isti parlament i bira?i daju dva glasa. Bira?i jednim listi?em biraju po ve?inskom sistemu kandidata koji ?e, po njihovom mišljenju, najbolje zastupati njegovu izbornu jedinicu; a onda ispunjavaju još jedan listi? gde svojim „drugim glasom“ biraju stranku. Prema procentu osvojenih drugih glasova stranke šalju u parlament svoje poslanike po proporcionalnom sistemu – me?u tim poslanicima moraju se na?i oni koji su dobili izbore prema ve?inskom sistemu.

I sad po?inje prava komplikacija: jer tim „dvostrukim“ glasanjem može biti i mnogo više pobednika i poslanika u parlamentu. Jer ako se gra?anima svi?a neki kandidat – ali njegova stranka ne dobije dovoljnu podršku, onda ?e u Bundestag u?i pobednik izbornih jedinica uz onoliko zastupnika koliko je stranka osvojila glasova. Taj „višak“ se pak zove „prekobrojni mandat“ i ve? to stvara dovoljno problema.

Dva glasa – i dvostruko ve?i parlament?

Jednostavnom ra?unicom da svaki gra?anin bira dva puta zna?i i da se tim „prekobrojnim mandatima“ i broj poslanika u parlamentu teoretski mogao dvostruko da se pove?a. To bi onda stvorilo lepu gužvu u dvorani Bundestaga u Berlinu (u tamošnjem restoranu i toaletima), ali to bi i moglo nekako da se podnese jer nije politi?ki problem.

Politi?ki problem mogao bi da nastane na drugi na?in i to ?injenicom da je Nema?ka federalna država, sastavljena od šesnaest saveznih pokrajina. Izbori se naravno održavaju na pokrajinskom nivou i zamislimo da na primer samo svi bira?i Bavarske biraju samo socijaldemokratske kandidate prvim glasom, ali konzervativnu stranku drugim glasom. Na taj na?in bi i u Berlinu odjednom bilo dvostruko više poslanika iz Bavarske nego što joj to pripada po broju stanovništva.

Više glasova – manje zastupnika

Zato postoji „ukupni saldo“ koji se ne može pre?i, a koji onda stvara pravi politi?ki problem zbog kojeg se uklju?io i Ustavni sud. Stranka koja je na taj na?in („prekobrojnim mandatima“) osvojila višak mesta u parlamentu, to mora da „plati“ u nekoj drugoj saveznoj pokrajini gde ?e onda izgubiti odre?eni broj poslani?kih mesta. U odre?enim okolnostima, tako se stvara apsurd: da bi neke stranke dobile više poslanika da su osvojile manje glasova bira?a (tako je na primer bilo na ponovljenim izborima u Drezdenu 2009. godine).

To nije tek prosta izborna ra?unica, nego i jasna strategija pre svega velikih stranaka. Upravo su hriš?anske demokrate Angele Merkel na izborima 2009. osvojile 24 dodatna zastupni?ka mesta takvim „prekobrojnim mandatima“ i zato stranka nema?ke kancelarke nije želela da menja izborni zakon. Zapravo, ni socijaldemokrate ne žure sa promenama: prošli put je CDU „zaradio“ više mandata, ali u delu izbora gde „pobednik nosi sve“ i SPD ?esto profitira na taj na?in.

Vru?a tema za malo vremena

Naravno da se ve? u svim strankama uveliko razmišlja o predstoje?im izborima i o modelu kojim bi osvojile najviše mandata. Manje stranke – zeleni, stranka levice, ali i liberali – skloni su modelu da se izjedna?e rezultati oba na?ina glasanja, dakle da ako neka stranka „zaradi“ prekobrojni mandat, da to onda „plati“ tako da u parlament u?e pobednik izborne jedinice umesto poslanika sa strana?ke liste.

Ustavni sud zapravo ne misli da je to rešenje: on dopušta odre?enu razliku u broju poslanika osvojenih prema procentu popularnosti stranke, ali smatra kako ne bi trebalo biti više od ukupno 15 „prekobrojnih“ u parlamentu. U svakom slu?aju, to je problem koji treba hitno rešiti i koji podgreva vru?u politi?ku jesen godinu dana pred izbore u ovoj zemlji.

(An?elko Šubi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!