BUKUREŠT: Druga rumunska revolucija

09 Nov 2015

Dok je trajao međunarodni skup o internet novinarstvu, u Bukureštu su započeli i veliki protesti protiv Vlade i korupcije. Za „Autonomiju“ izveštava Petar Petrović, učesnik, novinar i svedok

Kompletnu politi?ku i medijsku scenu Rumunije treba resetovati – u medijima, kao i u državi vladaju haos i korupcija. Ovo bi, najsažetije re?eno, bila ocena stanja u Rumuniji, izneta za govornicom sastanka novinara i medijskih poslenika proteklog vikenda u Bukureštvu. Skup – o internetskom medijskom prostoru, mogu?nostima njegovog kakvog takvog ure?enja, socijalnim mrežama, borbi za prevlast u svetu e-novinarstva – pod pokroviteljstvom SEEMO, novinarske organizacije Jugoisto?ne Evrope, pokušao je da pruži odgovore na mnoga pitanja u ovoj sferi. Me?utim, kako je, nažalost, korupcija usko povezana sa stanjem u medijima, razumljivo je da je nad konferencijom, koja je održana samo nekoliko dana nakon što je tragi?an požar 30. oktobra u bukureštanskom no?nom klubu “Kolektiv” odneo više desetina života (do danas se broj žrtava popeo na 44) – lebdela senka tragedije. Tragedija je prelila ?ašu dugotinjaju?eg nezadovoljstva i pokrenula masovne proteste protiv Vlade, kao i kritike mnogih zbog nepoštovanja sigurnosnih standarda u no?nom klubu, ali kao primera šireg problema Rumunije sa korupcijom, pa i onom u medijima.

Sve se nekako spojilo i povezalo – skup novinara jugoisto?ne Evrope odvijao se u isto vreme kad i antivladini protesti na Studentskom trgu u centru glavnog grada Rumunije, gde se svako ve?e okupljalo više hiljada ljudi, koji su tražili promene u društvu. Istraga je pokazala da su uzrok nesre?e loši bezbednosni standardima, nedostatak izlaza u slu?aju opasnosti, zapaljivi materijali za zvu?nu izolaciju… Ali, po re?ima demonstranata, uglavnom studenata, mla?ih ljudi i intelektualaca, gra?ani, posredno, kao glavnog “krivca” za užasan požar, kao i mnoge druge nevolje u ovoj zemlji, vide u sve raširenijoj i tvr?oj korupciji u ?itavom društvu – zdravstvu, školstvu, policiji, medijima… Premijer Viktor Ponta, koji je bio nedeljama pod pritiskom zbog optužbi za korupciju, podneo je ostavku, uz obrazloženje da mora da preuzme odgovornost za tragediju.

Druga rumunska revolucija: Protesti protiv Vlade i korupcije (foto: autor)

Druga rumunska revolucija: Protesti protiv Vlade i korupcije (foto: autor)

Rumunski novinari, koji su u?estvovali na SEEMO forumu, kao ilustraciju stanja u medijima i pokazatelj kako su se medij nosili s izveštavanjem o tragediji, izneli su podatak da je tek nakon sedam sati prvi program rumunske državne televizija imao direktno uklju?enje sa mesta požara u no?nom klubu!

– Mnogi smatraju da je ovo druga rumunska revolucija. Danas protestuje generacija koja ne želi da emigrira, nego da nešto menja i ostane u sopstvenoj zemlji. Bojimo se manipulacije ?itavog doga?aja sa svih strana, zato smo skepti?ni i plašimo se da mladi ljudi ne?e uspeti, jer tajne službe kontrolišu sve, po?ev od medija i slobode izražavanja. Strah nas je da neko demonstracije ne okrene u lošem pravcu. Niko još nije stao na ?elo tih mladih ljudi da usmeri, zaštiti i sa?uva njihovu energiju . Oni su nezadovoljstvo po?eli da izražavaju prvo preko fejsbuka. Ali, ne sme se dozvoliti da demonstracije izgube snagu i sve se opet svede na društevene mreže, koje funkcionišu bez pravila i etike. Sve može da izmakne kontroli i da odgovor gra?ana, potom, bude vrlo kompleksan. Oni ne žele više iste ljude, od kojih su mnogi ve? više puta bili na vlasti. Ali, u isto vreme, ne vide ni nove lidere – kaže koordinatorka SEEMO organizacije u Rumuniji, novinarka Marina Konstantinolu, koja je u uvodnom delu skupa govorila o stanju medija u Rumuniji.

– Gotovo svaki medij kontroliše neka od politi?kih partija ili neko od tajkuna, koji ih finansijski ucenjuju. Javnu televiziju, na primer, kontrolišu liberali. Mnogi vlasnici medija su imali prljave dilove, medijski prostor je zaga?en, jer medije izdržavaju “crne pare” i sumnjivi izvori, materijalna beda ?ini novinare zavisnima, a profesionalnost ?esto stavlja u drugi plan. Mediji više ne slušaju glas svojih ?italaca i slušalaca. Ni me?u kolegama iz razli?itih medija više nema dijaloga. Neki mediji se možda bore protiv korupcije, ali ne i protiv onih politi?ara koji ih podupiru i izdržavaju – tvrdi Marina Konstantinolu.

Da su medii u velikoj krizi govori i podatak da samo 26 odsto gra?ana Rumunije smatra da mediji izveštavaju objektivno. Da su, uz to, pisani mediji u posebno lošem položaju i da ih “guta” onlajn novinarstvo kazuje i podatak, koji se mnogo ne razlikuje u zemljama Regiona, da u Rumuniji, zemlji sa 20 miliona stanovnika, ?etiri dnevna lista imaju ukupan tiraž od samo 50.000 primeraka! Zbog siromaštva, neobrazovanosti ?italaca, potrebe za brzom informacijom, i zadovoljavanjem, naj?eš?e, šturom i kusom veš?u s društvenim mreža, kao i poplave internet informisanja.

– Svi, na svim stranama i u svim sferama traže promene, ljudi su rezignirani, ali ne znaju u kom pravcu da se denu, kuda i kako dalje. Treba prona?i novi put. I novinarstvo tako?e pronalazi nove puteve – svedoci smo ofanzove onlajn novinarstva. Ljudi se sve više “oslanjaju” na informacije na društvenim mrežama. Medijska publika se više ne može lagati, izme?u ostalog, zahvaljuju?i i socijalnim mrežema – da vest krene dovoljan je samo jedan klik – podse?a Marina Konstantinolu.

Sa me?unarodne konferencije: Kako regulisati internet, a ne ugroziti internetske slobode?

Sa me?unarodne konferencije: Kako regulisati internet, a ne ugroziti internetske slobode? (foto: autor)

Dobre strane onlajn informisanja dakako imaju i svoju tamnu stranu. Deo konferencije bio je stoga posve?en regulaciji medijskog prostora na internetu, te ?injenici da današnje medijske poslenike nužno zaokupljaju teme kao što su: pravila ponašanja, pitanje da li ure?ivanje tog prostora zna?i istovremeno i njegovu (ne)dopustivu kontrolu, zatim govor mržnje, koji ?esto plavi internet, odgovornost za objavljeno, kao i ?injenica da zbog tog neure?enog atara neretko dolazi do velikih zloupotreba i mnogih žrtava (trefikinga, suicida…)

Zbog mnogih od nabrojanih pojava ?injenica je da je nekakava regulacija onlajn polja, pre svega u smislu postojanja odgovornosti – nužna, ali kakva, a da ne zadire u bit, u slobodu izražavanja? Dakle, regulacija – da, ali kontrola –ne! ?ini se da je ?ovek došao u situaciju da teško može da kontroliše tehniku koju je sam iznedrio. Ali, ako se stvar ne uzme u svoje ruke, tehnika ?e izma?i kontroli i pobediti, uz mogu?e ozbiljne posledice – ?ulo se na konferenciji.

Na skupu je iznet i podatak da su u regulaciji elektronskog informisanja najdalje otišli u Nema?koj i Španiji, gde postoje zakoni, ili bolje re?eno pravila, ali su ona teško primenljiva. U Evropskom parlamentu, najavljeno je na SEEMO skupu, uskoro se o?ekuje predlog regulacije internet prostora.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!