BUKUREŠT: Druga rumunska revolucija

09 Nov 2015

Dok je trajao međunarodni skup o internet novinarstvu, u Bukureštu su započeli i veliki protesti protiv Vlade i korupcije. Za „Autonomiju“ izveštava Petar Petrović, učesnik, novinar i svedok

Kompletnu političku i medijsku scenu Rumunije treba resetovati – u medijima, kao i u državi vladaju haos i korupcija. Ovo bi, najsažetije rečeno, bila ocena stanja u Rumuniji, izneta za govornicom sastanka novinara i medijskih poslenika proteklog vikenda u Bukureštvu. Skup – o internetskom medijskom prostoru, mogućnostima njegovog kakvog takvog uređenja, socijalnim mrežama, borbi za prevlast u svetu e-novinarstva – pod pokroviteljstvom SEEMO, novinarske organizacije Jugoistočne Evrope, pokušao je da pruži odgovore na mnoga pitanja u ovoj sferi. Međutim, kako je, nažalost, korupcija usko povezana sa stanjem u medijima, razumljivo je da je nad konferencijom, koja je održana samo nekoliko dana nakon što je tragičan požar 30. oktobra u bukureštanskom noćnom klubu “Kolektiv” odneo više desetina života (do danas se broj žrtava popeo na 44) – lebdela senka tragedije. Tragedija je prelila čašu dugotinjajućeg nezadovoljstva i pokrenula masovne proteste protiv Vlade, kao i kritike mnogih zbog nepoštovanja sigurnosnih standarda u noćnom klubu, ali kao primera šireg problema Rumunije sa korupcijom, pa i onom u medijima.

Sve se nekako spojilo i povezalo – skup novinara jugoistočne Evrope odvijao se u isto vreme kad i antivladini protesti na Studentskom trgu u centru glavnog grada Rumunije, gde se svako veče okupljalo više hiljada ljudi, koji su tražili promene u društvu. Istraga je pokazala da su uzrok nesreće loši bezbednosni standardima, nedostatak izlaza u slučaju opasnosti, zapaljivi materijali za zvučnu izolaciju… Ali, po rečima demonstranata, uglavnom studenata, mlađih ljudi i intelektualaca, građani, posredno, kao glavnog “krivca” za užasan požar, kao i mnoge druge nevolje u ovoj zemlji, vide u sve raširenijoj i tvrđoj korupciji u čitavom društvu – zdravstvu, školstvu, policiji, medijima… Premijer Viktor Ponta, koji je bio nedeljama pod pritiskom zbog optužbi za korupciju, podneo je ostavku, uz obrazloženje da mora da preuzme odgovornost za tragediju.

Druga rumunska revolucija: Protesti protiv Vlade i korupcije (foto: autor)

Druga rumunska revolucija: Protesti protiv Vlade i korupcije (foto: autor)

Rumunski novinari, koji su učestvovali na SEEMO forumu, kao ilustraciju stanja u medijima i pokazatelj kako su se medij nosili s izveštavanjem o tragediji, izneli su podatak da je tek nakon sedam sati prvi program rumunske državne televizija imao direktno uključenje sa mesta požara u noćnom klubu!

– Mnogi smatraju da je ovo druga rumunska revolucija. Danas protestuje generacija koja ne želi da emigrira, nego da nešto menja i ostane u sopstvenoj zemlji. Bojimo se manipulacije čitavog događaja sa svih strana, zato smo skeptični i plašimo se da mladi ljudi neće uspeti, jer tajne službe kontrolišu sve, počev od medija i slobode izražavanja. Strah nas je da neko demonstracije ne okrene u lošem pravcu. Niko još nije stao na čelo tih mladih ljudi da usmeri, zaštiti i sačuva njihovu energiju . Oni su nezadovoljstvo počeli da izražavaju prvo preko fejsbuka. Ali, ne sme se dozvoliti da demonstracije izgube snagu i sve se opet svede na društevene mreže, koje funkcionišu bez pravila i etike. Sve može da izmakne kontroli i da odgovor građana, potom, bude vrlo kompleksan. Oni ne žele više iste ljude, od kojih su mnogi već više puta bili na vlasti. Ali, u isto vreme, ne vide ni nove lidere – kaže koordinatorka SEEMO organizacije u Rumuniji, novinarka Marina Konstantinolu, koja je u uvodnom delu skupa govorila o stanju medija u Rumuniji.

– Gotovo svaki medij kontroliše neka od političkih partija ili neko od tajkuna, koji ih finansijski ucenjuju. Javnu televiziju, na primer, kontrolišu liberali. Mnogi vlasnici medija su imali prljave dilove, medijski prostor je zagađen, jer medije izdržavaju “crne pare” i sumnjivi izvori, materijalna beda čini novinare zavisnima, a profesionalnost često stavlja u drugi plan. Mediji više ne slušaju glas svojih čitalaca i slušalaca. Ni među kolegama iz različitih medija više nema dijaloga. Neki mediji se možda bore protiv korupcije, ali ne i protiv onih političara koji ih podupiru i izdržavaju – tvrdi Marina Konstantinolu.

Da su medii u velikoj krizi govori i podatak da samo 26 odsto građana Rumunije smatra da mediji izveštavaju objektivno. Da su, uz to, pisani mediji u posebno lošem položaju i da ih “guta” onlajn novinarstvo kazuje i podatak, koji se mnogo ne razlikuje u zemljama Regiona, da u Rumuniji, zemlji sa 20 miliona stanovnika, četiri dnevna lista imaju ukupan tiraž od samo 50.000 primeraka! Zbog siromaštva, neobrazovanosti čitalaca, potrebe za brzom informacijom, i zadovoljavanjem, najčešće, šturom i kusom vešću s društvenim mreža, kao i poplave internet informisanja.

– Svi, na svim stranama i u svim sferama traže promene, ljudi su rezignirani, ali ne znaju u kom pravcu da se denu, kuda i kako dalje. Treba pronaći novi put. I novinarstvo takođe pronalazi nove puteve – svedoci smo ofanzove onlajn novinarstva. Ljudi se sve više “oslanjaju” na informacije na društvenim mrežama. Medijska publika se više ne može lagati, između ostalog, zahvaljujući i socijalnim mrežema – da vest krene dovoljan je samo jedan klik – podseća Marina Konstantinolu.

Sa međunarodne konferencije: Kako regulisati internet, a ne ugroziti internetske slobode?

Sa međunarodne konferencije: Kako regulisati internet, a ne ugroziti internetske slobode? (foto: autor)

Dobre strane onlajn informisanja dakako imaju i svoju tamnu stranu. Deo konferencije bio je stoga posvećen regulaciji medijskog prostora na internetu, te činjenici da današnje medijske poslenike nužno zaokupljaju teme kao što su: pravila ponašanja, pitanje da li uređivanje tog prostora znači istovremeno i njegovu (ne)dopustivu kontrolu, zatim govor mržnje, koji često plavi internet, odgovornost za objavljeno, kao i činjenica da zbog tog neuređenog atara neretko dolazi do velikih zloupotreba i mnogih žrtava (trefikinga, suicida…)

Zbog mnogih od nabrojanih pojava činjenica je da je nekakava regulacija onlajn polja, pre svega u smislu postojanja odgovornosti – nužna, ali kakva, a da ne zadire u bit, u slobodu izražavanja? Dakle, regulacija – da, ali kontrola –ne! Čini se da je čovek došao u situaciju da teško može da kontroliše tehniku koju je sam iznedrio. Ali, ako se stvar ne uzme u svoje ruke, tehnika će izmaći kontroli i pobediti, uz moguće ozbiljne posledice – čulo se na konferenciji.

Na skupu je iznet i podatak da su u regulaciji elektronskog informisanja najdalje otišli u Nemačkoj i Španiji, gde postoje zakoni, ili bolje rečeno pravila, ali su ona teško primenljiva. U Evropskom parlamentu, najavljeno je na SEEMO skupu, uskoro se očekuje predlog regulacije internet prostora.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!