Bugarski pasoši sve traženiji na Kosovu

15 May 2012

Kod Bošnjaka i Goranaca u regionu Prizrena, poslednjih meseci vlada veliko interesovanje za bugarskim pasošima. Organizuju se udruženja Bugara, iako pripadnika bugarske zajednice zvanično nema na Kosovu

Fatima Redžović iz okoline Prizrena je pre tri godine završila medicinski fakultet u Sarajevu i ne može da se zaposli. Diploma joj još nije nostrifikovana pa i ne može da konkuriše iako se, kako tvrdi, prilikom zapošljavanja mladih lekara ne vodi računa o pripadnicima manjinskih zajednica. Pošto Bugarska, koja je i članica EU, po ubrzanoj proceduri nudi svoje pasoše, Redžovićeva u tome vidi rešenje svog problema.

„Imam srpski pasoš, ali ne mogu ništa sa njim. Raspitivala sam se i shvatila da su bugarski pasoši jedino rešenje i da mi jedino on može pomoći da nađem posao i obezbedim sebi život jer sam se toliko mučila, učila i trudila se za svoj život. Zato je najbolje da se potrudim i dobijem ono što svi sada traže. Kako sam čula, Nemačka traži dosta doktora i mislim da će mi tamo biti mnogo bolje. Ako uspem u tome što planiram, nikada se više ovde neću vratiti“ kaže dr Redžović.

Dalje cepanje bošnjačke zajednice

U prisustvu zvaničnika bugarske ambasade u Prištini i državne Agencije za pitanja Bugara van Bugarske, pre dva meseca formirano je Udruženje Bugara Kosova sa sedištem u Prizrenu. Iako se to zvanično negira, na ime učlanjanja u to udruženje, prikupljaju se dokumenta i zainteresovani, najviše iz prizrenske i opštine Dragaš, po skraćenoj proceduri i uz posrednike, za godinu dana dobijaju bugarski pasoš.

Bošnjački predstavnici različito gledaju na to pitanje. Neki to shvataju kao „dodatno cepanje njihove zajednice i formiranje nove – bugarske“. Zato apeluju na Evropsku uniju da „zaustavi taj proces na osnovu kojeg Bugarska, osim što dobija svoju zajednicu, za to biva bogato nagrađena iz fondova EU na ime dijaspore“.

Na drugoj strani, davanje bugarskih pasoša Sadik Idrizi, bivši ministar zdravlja u Vladi Kosova poreklom iz Dragaša, gleda kao na pokušaj „rešavanja ekonomskih problema“. „Ljudi više nisu zadovoljni srpskim ili makedonskim pasošima u ovoj fazi zato što je bugarski pasoš ‘teži’, zato što sa bugarskim pasošem mogu da dobiju posao u zemljama EU, mislim za šest meseci ili godinu dana. I to je njihova mogućnost da ekonomski prežive. Ja potpuno razumem te ljude. Mnogi od njih su izgubili svoju imovinu širom Jugoslavije, mnogi su ovde na Kosovu ostali bez imovine. Nisu u mogućnosti da opstanu i onda su upućeni na takve varijante“, ubeđen je Idrizi.

U skladu sa Ustavom i zakonima

I Petrit Selimi, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, ne smatra da je situacija alarmantna. Prema njemu „sve dok se to radi u u okviru Ustava i važećih zakona, to ne predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Kosova.“ „Svim pripadnicima manjina koji su i dvojni državljani, npr. Albanije i Kosova ili Srbije i Kosova, naravno da će biti omogućeno da iskoriste svoja prava, koja su ustavno i zakonski zagarantovana. Sve dalje od tih prava je, naravno, razlog za dijalog i analizu. Verujemo da će kosovski pasoš za par godina biti isti kao i svi drugi pasoši Šengen-zone. Ovo je situacija koja će možda u sledećih nekoliko godina ovako trajati, ali ne verujem da će tako biti kada građanima Kosova bude omogućeno da putuju sa kosovskim pasošima. To tada neće biti tema, to će za nas biti završena priča“, smatra Selimi.

I dok zvaničnici situaciju tumače na ovaj ili onaj način, autobusima ili na druge načine, kako tvrde upućeni, veliki broj stanovnika prizrenskog regiona, a u poslednje vreme i iz drugih krajeva Kosova, skoro svakodnevno odlazi u Sofiju kako bi podneli dokumenta za bugarske pasoše. Mnogi su ih već dobili. Procedura za njihovo dobijanje smanjena je sa pet na jednu godinu, a za pasoše treba izdvojiti oko hiljadu evra. Srpski i makedonski pasoši su tako dobili veliku konkurenciju.

(Refki Alija, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!