Bugarski: Energo Zelena i fruškogorski autoput čekaju Vladu Srbije

08 Dec 2014

Neophodna sednica Pokrajinske i Vlade Srbije

Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski pozvao je Republičku vladu da postigne kompromis sa investitorima oko fabrike Energo Zelena u Inđiji i upozorio da bi ignorisanje ovog problema moglo dovesti u pitanje opstanak mesne industrije u Srbiji. On je zapitao Vladu i šta se dešava sa fruškogroskim tunelom i zbog čega još uvek nije raspisan tender “za ovu strateški važnu deonicu za Vojvodinu”, uz ocenu su ovo samo neka od gorućih pitanja koja bi trebalo razmotriti na zajedničkoj sednici Pokrajinske i Vlade Srbije, čije sazivanje je već zatraženo iz Banovine.

“Zbog ignorisanja problema sa Energo Zelenom sve najave o ulaganjima u oblasti mesne industrije dovode se u pitanje, jer nema ko da upravlja otpadom koji oni imaju u svakodnevnoj proizvodnji. Uz to, možemo doći u problem da će morati da se ugasi i postojeća mesna industrija zato što dve kafilerije koje te poslove obavljaju imaju daleko manji kapacitet od realnih potreba tržišta. A bez sertifikata za adekvatno upravljanje otpadom, moraće da ugase proizvodnju”, istako je Bugarski u izjavi za portal Radio-televizije Vojvodine.

On je podsetio da je Pokrajina učestvovala u dovođenju Energo Zelene, u paketu sa Vetroparkom u Banatu. Kako kaže, obe investicije bile su od velikog značaja za Vojvodinu. “Fabrika Eenergo Zelena izgrađena je u rekordnom roku. Investotor je uložio 21 milion evra. A pošto je naš zakonski sistem u toj oblasti usklađen sa standardima i praksom Evropske unije, investitor je video svoju šansu”, naveo je on.

Međutim, on kaže da je, nakon što su počeli da rade, po pritužbama investitora, nastao problem zbog toga što se toleriše rad dve kafilerije na teritoriji Srbije iako nisu u potpunosti usklađeni sa zakonskim okvirom. “I očigledno sistem ne funkcioniše onako kako je to propisano zakonom. Procene životinjskog otpada na teritoriji Srbije nisu u saglasnosti sa onim što se prikupi kao animalni otpad, dok ni klasifikacija tog animalnog otpada nije adekvatno urađena”, naveo je Bugarski.

Dodaje da je u ingerenciji APV bilo samo izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, te da pokrajinska vlast ne može da utiče na pitanje zakonske regulative .

“Mi insistiramo na dijalogu i na kompromisu. To je važno, ne samo zbog troška arbitraže i tereta za budžet Srbije, već i zbog toga što bismo, u suprotnom, poslali loš signal za sve potencijalne investitore u Srbiji iz oblasti prehrambene industrije, a Vojvodina prevashodno tu vidi svoj interes. Naime, u oblastima poljoprivrede i i prehrambene industrije do sada smo imali preko 2,5 milijarde evra stranih ulaganja i verujemo da je to veliki zalog za budućnost”, istakao je on.

U slučaju Energo Zelene, kako je ocenio, radi se prvenstveno o bezbednosti hrane, uz opasku da se zbog ovih nesporazuma otvara i pitanje “da li ćemo doći u situaciju da nam se na tržište vraća kontaminirana hrana”.

“Očigledno da republička vlada smatra da, pošto već živimo u siromašnim uslovima, ne moramo da brinemo ni o zdravlju. To je pokazala i afera aflatoksin, a ovo je samo još jedan teg na istom tasu lošeg upravljanja pitanjem bezbednosti hrane”, kazao je Bugarski.

Energo zelena 2Belgijska kompanija Energo Zelena podnela je krajem novembra zahtev za arbitražu protiv Republike Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, a zbog, kako su naveli, “sistematskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada što je ugrozilo održivost poslovanja kompanije Energo Zelena u Srbiji”. Kompanija je, takođe, odlučila da obustavi sve aktivnosti postrojenja u Inđiji.

Komentarišući stavove Minsitarstva poljoprivrede po kojima je ovaj problem posledica pokušaja Energo Zelene da pribavi monopolski položaj, Bugarski je rekao da su takve poruke Ministarstva “sramotne”.

“To su sramotna objašnjenja, pogotovo ako se uzme u obzir koliki je kapacitet Energo Zelene i koliki je tržišni potencijal. Bilo bi fascinatno u takvim uslovima utvrditi monopolski položaj. Uostalom, nije pitanje za Ministarstvo poljoprivrede da utvrđuje postoji li monopolski položaj, već to čini Komisija za zaštitu konkurencije. Ali, pošto se Ministarstvo već upustilo u to, bilo bi zanimljivo čuti kako će prokomentarisati spajanje Merkatora i kompanije Idea”, kazao je on.

Bugarski smatra da nije ničiji interes da se Energo Zelena zatvori, niti da se problemi guraju pod tepih, odnosno “da se drugim kafilerijama dozvoljava da rade mimo propisa, te da se zbog toga praktično tera investitor koji radi po propisima”.

“Ako ne reaguje Vlada Srbije, reagovaće, nažalost, Mađunarodna arbitraža. I umesto da rešimo problem, mi ćemo doći u situaciju da ćemo morati da plaćemo štete, jer investitor traži da se nadoknadi investicija i gubici koje je imao u poslovanju zbog nedosledne primene propisa, kao i da mu se nadoknadi izgubljena dobit. To nije interes Srbije. Mora se razgovarati sa investitorima. Bez toga nema ekonomskog rasta i napretka”, zaključio je on.

Zašto kasni fruškogorski autoput ?

Bugarski je zapitao i da li će radna grupa Vlade Srbije “konačno uspeti da raspiše tender za fruškogorski autoput”, za šta je, kako je naveo, “izgubljeno već dve godine a da se nismo pomerili napred i to iskjlučivom kirivicom Republičke vlade”.

“Čekali smo najpre da se vlada formira, pa rekonstrukciju, pa vanredne izbore, pa menjanje resornih ministara… Ali, građani Iriga i dalje pate”, naglasio je.

Ocenio je da ova deonica, odnosno fruškogorski tunel, ima potencijal da bude dobar projekat za javno-privatno partnerstvo, ali da prethodno mora da se pripremi neophodna dokumentacija.

“Stvarno više ne razumem šta se dešava u resornom Ministarstvu. Ako već postoji tolika briga za Vojvodinu, koliko se to verbalno proklamuje, onda je valjda najmanji problem da se objavi tender za idejni projekat kako bismo mogli da uđemo u pregovore o daljim koracima, te da tražimo privatnog partnera za gradnju tunela ili da tražimo finansiranje od međunarodnih finansijskih instiutucija”, smatra Bugraski.

On je dodao da bi zbog ovih problema, kao i reševanje pitanja finansiranja nadležnosti Pokrajine, ali i drugih otvorenih pitanja, moralo doći do dijaloga između dva nivoa vlasti, odnosno zajedničke sednice dveju vlada.

“Ovo su zapravo očigledni primeri zašto je decentralizacija važna, kao i princip subsidijarnosti, koji uključuje jasnu podelu odgovornosti”, zaključio je on.

Branka Dragović Savić (RTV)

Podelite ovu stranicu!