Buenos Ajres po rekordnoj vrućini bez struje zbog – cena

31 Dec 2013

Stanovnici se snalaze bez liftova, frižidera, ventilatora i klima-uređaja, a bez struje nemaju ni vode po zagušljivoj vrelini

Buenos Ajres se kupa u znoju zbog najveće vrućine još od 1970. godine: temperatura je već dve nedelje blizu 40 stepeni, ali zavladala je nestašica struje jer klima-uređaji rade punom snagom.

Izbila je politička svađa: opozicija optužuje Vladu zbog limitiranja cene električne energije, a Vlada ukazuje na odgovornost elektro-privrede za nestašicu.

U ponedeljak su delovi 13-milionskog Buenos Ajresa bez struje već više od nedelju dana. Stanovnici se snalaze bez liftova, frižidera, ventilatora i klima-uređaja, a bez struje nemaju ni vode po zagušljivoj vrelini.

Po Vladi, manje od tri odsto kuća i stanova u glavnom gradu nema struje, ali opozicija osporava tu procenu.

Dok elektrotehničari distributera struje pokušavaju da poprave linije, transformatore i zastarelu mrežu, stanje je toliko nepodnošljivo da se neki iseljavaju kod rodbine i prijatelja.

U nekim delovima grada, čitave porodice su postavile barikade na ulicama, putevima, čak i na auto-putu u znak protesta zbog nestašice električne energije i zahtevaju bolju uslugu.

U ponedeljak uveče “kacerolako” – “koncert” udaranja u šerpe, odjekuje u centru.

Konzervativni gradonačelnik Buenos Ajresa Mauricio Makri je u subotu proglasio “vanredno energetsko stanje”, a šef vlade levog centra Horhe Kapitanich je u ponedeljak optužio komercijalne distributere struje Edenor i Edesur za nastalu krizu.

Ali, opozicija kritikuje Vladu – tarifnu politiku države koja davi trgovinske kompanije koje više nemaju ekonomskog prostora da započnu skupu modernizaciju mreže.

Emilio Apud, bivši ministar energetike (2001), kaže da mada je Vlada odlučila da zamrzne cene električne energije 2002. godine, za deset godina od tada cena električne energije je porasla za 140 odsto, a troškovi proizvodnje i distribucije skočilii za 1.000 procenata, iako je potražnja za to vreme porasla za samo 65 odsto.

Jedna porodica srednje klase koja živi u stanu većem od 100 kvadratnih metara u predgrađu glavnog grada, plaća 440 pezosa (50 evra) za dva meseca potrošnje struje, ali na taj račun dodaje se državna subvencija od 303 pezosa (34 evra), tako da operater dobija ukupno 746 pesosa (84 evra).

“Imamo najnižu tarifu u svetu. Trebalo bi cene pomonožiti sa devet ili deset. Jeftina struja podstiče neodgovornu potrošnju i to dovodi do ove katastrofe”, tvrdi bivši ministar.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!