Budućnost putovanja u svemir je svetla

30 Mar 2013

Evropska svemirska agencija (ESA) i Nemački svemirski centar (DLR) imaju velike planove za narednu godinu. Iz svemira naučnici mogu da saznaju mnogo toga o Zemlji, zato se istraživanja moraju nastaviti

Evropska svemirska agencija ESA planira lansiranje više satelita, kako bi mogla da prati razvoj biljnog sveta, ali i promene magnetnog polja planete Zemlje. Međunarodna svemirska stanica ISS i ubuduće ostaje važan istraživački centar. Na visini od 360-400 kilometara, ona leti iznad Zemlje i naučnicima omogućava, između ostalog, eksperimentisanje sa bestežinskim stanjem, kao i dragocen pogled na našu planetu. ISS-u su redovno potrebne nove zalihe. Krajem aprila transportovaće ih evropski svemirski transporter ATV.

ESA i NASA

Američka svemirska agencija NASA, pre tri godine je obustavila svoj Spejs-šatl program. Kada se 2014. godine lansira i poslednji evropski transporter, na raspolaganju za transport astronauta ostaju još samo ruske svemirske letelice Sojuz i privatne letilice. Za Evropsku svemirsku agenciju i Nemački svemirski centar, to je još jedan od razloga da se evropski svemirski transporter ATV razvije najbolje moguće i to u saradnji sa Amerikancima.

Bivši astronaut Tomas Rajter, sadašnji direktor za svemirske letove sa posadom Evropske svemirske agencije je oduševljen. Jer, nova letilica Orion neće transportovati samo robu, već i ljude: „Upravo ova saradnja sa Nasom je zaista nešto posebno, jer to će biti prvi put da zajedno sa Nasom radimo na tako važnoj stvari, razvoju transportnog sistema za ljude.“

Mogućnosti neograničene

Evropska svemirska agencija pravi glavni pogonski modul za letelicu ORION, kao i sisteme za opstanak života, kao što su kontrola vazduha i temperature. Ono što astronauta Rajtera posebno fascinira u toj saradnji jeste to što su mogućnosti neograničene: „Prva dva probna leta će biti oko Meseca. A za ciljeve budućih misija ima raznoraznih mogućnosti. Jedna od njih su Lagranžove tačke. To su tačke na kojima se potiru gravitacione sile Zemlje, Meseca i drugih zvezda.“

Te tačke nazvane po astronomu Žozefu Luju Lagranžu pogodne su da budu polazište nekih novih ekspedicija, dodaje Rajter: “To je od velikog značaja, jer tamo mogu da sastavljam svemirske letilice. Ili ako želim na Mesec, tamo bi mogao da postavim logistički centar.”

Ljudi i večna radoznalost

Za ekspedicije ljudi na Mesec i Mars još nema konkretnih planova ni u Evropi, ni u Americi, ali razvoj kapsule Orion je samo jedan od malih koraka čovečanstva u proučavanju svemira, ističe Johan Ditrih Verner, predsednik upravnog odbora Nemačkog svemirskog centra. “Ljudi i njihova večna radoznalost, koju barem u mlađim danima imaju i naučnici, koji tu radoznalost sačuvaju i u poznih godinama, neće odustati od zanimanja za dalekim svetovima. I zaista sa svakom misijom dolaze i iznenađujući rezultati.“

(Fabijan Šmit/Boris Rabrenović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!