Buden-Žilnik: Uvod u prošlost

26 Nov 2013

Buden je napisao tekstove za knjigu “Uvod u prošlost” oslanjajući se na delove razgovora koje je vodio sa Žilnikom krajem 2009. u Novom Sadu

Nesvakidašnja knjiga o kulturnoj proizvodnji na prostoru bivše Jugoslavije – svojevrsni kolaž tekstova koje je napisao filozof Boris Buden iz Berlina na osnovu delova razgovora sa filmskim režiserom Želimirom Žilnikom, biće predstavljena 26. novembra u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, uz učešće Budena i Žilnika, kao i članova Centra za nove medije kuda.org koji je objavio to izdanje.

Kako je Buden napisao u predgovoru, u knjizi “Uvod u prošlost” govori se o “kulturnoj proizvodnji bivše Jugoslavije, o filmovima, odnosno o takozvanom filmskom jeziku redatelja Želimira Žilnika, kada se u njoj raspravlja o sukobima u kulturi, njihovim akterima, odnosu politike i umetnosti, o ekonomskim pretpostavkama filmske produkcije i njenim društvenim efektima, onda se o tome ne govori u disciplinarnom smislu jedne, recimo, povesti jugoslovenskog filma, odnosno, individualnog filmskog dela određenog redatelja, pri čemu kategorije društva, politike i ekonomije služe kontekstualizaciji jednog po sebi čisto kulturnog narativa”.

“Kultura se ne zbiva u nekakvom unapred zadanom ekonomskom, političkom i društvenom kontekstu; ona je kao takva uvek već i ekonomska činjenica i politički faktor i društveni proizvod. Ona nam ne govori o tome kakva je prošlost doista bila, nego jeste ta prošlost u njenoj prisutnosti, aktuelnosti, neizvesnosti, otvorenosti. Ona je prošlost sa one strane njene razlike spram sadašnjosti i budućnosti”, naveo je Buden, koji je gost kuda.org i povodom izložbe “Was Ist Arkzin” koja će biti otvorena od 25. novembra do 6. decembra u Galeriji SULUV u Novom Sadu.

Buden je napisao tekstove za knjigu “Uvod u prošlost” oslanjajući se na delove razgovora koje je vodio sa Žilnikom krajem 2009. u Novom Sadu.

Prema navodima Budena, knjiga “Uvod u prošlost” polazi od sumnje u disciplinarnu kompetentnost profesionalnih istoričara, odnosno, u današnju relevantnost njihovog predmeta, istorije same.

“Ono što je za njih neupitna pretpostavka pouzdanog razumevanja prošlosti, takozvano jedinstvo istorijskog vremena, za ovu knjigu više ne postoji. Ona, naprotiv, polazi upravo od raspada tog jedinstva i nestanka tog istorijskog vremena. Za nju je prošlost postistorijska kategorija”, naveo je Buden, koji smatra da mera u kojoj smo svesni prošlosti predstavlja i meru njene svesti kao kulture.

Jedna od od glavnih intencija knjige “Uvod u prošlost” jeste pružiti otpor autoritarnoj kanonizaciji kao bogomdanom pravu institucionalizovane kulturne prakse, sabotirati projekt nacionalne baštine, ukazati na njegova imanentna protivurečja, falsifikacije i manipulacije kulturnim i društvenim vrednostima, na njegovu ideološku funkciju i političku zloupotrebu.

“Ne samo filmsko delo Želimira Žilnika, nego upravo socijalna, politička i moralna dimenzija tog dela, navlastito se opiru svakoj kanonizaciji, posebno onoj nacionalne kulture…”, naveo je Buden.

Stenograf ključnih mesta iz predgovora knjige:
[…] pružiti otpor autoritarnoj kanonizaciji kao bogomdanom pravu institucionalizirane kulturne prakse […]
[…] dovodi u pitanje autorstvo ove knjige […]
[…] sabotirati projekt nacionalne baštine […]
[…] ovo nije knjiga o filmskom redatelju Želimiru Žilniku […]
[…] Svi mi smo započeli kao amateri. Samo najbolji među nama to su i ostali. […]
[…] Čije javnosti? Javnosti ove ili one nacionalne državice?[…]
[…] Kanonizacija ne pita za dozvolu, nacionalna, kulturna baština još manje […]
[…] Ovo nije knjiga o prošlosti. Ona je uvod u problem zvan prošlost. […]

Knjiga “Uvod u prošlost” deo je istraživanja kuda.org i saradnika kroz koje se vrši analiza društvenog, kulturnog i intelektualnog nasleđa bivše Jugoslavije, Vojvodine i Novog Sada, kroz projekte “Trajni čas umetnosti”, “Medijska ontologija” i “Političke prakse (post-) jugoslovenske umetnosti” kojima se uspostavlja novo čitanje progresivnih praksi neoavangarde danas i otvara novi put komunikacije tih praksi i savremene umetničke produkcije.

Publikacija je objavljena u okviru projekta “Individualne utopije nekad i sad – Diskontinuitet generacijskog dijaloga ili šta nam je zajedničko?”. Projekat je podržao Švajcarski program na Zapadnom Balkanu, a objavljivanje knjige i Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine.

Knjiga je objavljena u izdavačkoj ediciji kuda.read, koja je posvećena istraživanju kritičkog pristupa novim medijima, politici, novim odnosima u kulturi i u umetničkoj teoriji i praksi.

Knjigu je u elektronskoj formi (pdf) moguće besplatno preuzeti sa sajta kuda.org, a u štampanom izdanju nalazi se u odabranim knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, kao i u CK13 i kuda.org.

(SEEcult)

Podelite ovu stranicu!