BRANKICA STANKOVIĆ: Od cenzure je gora samo autocenzura

04 May 2014

Autorica Insajdera o aktuelnom trenutku u kojem se nalaze mediji i novinari te medijskim slobodama

Autorica emisije Insajder na televiziji B92 Brankica Stankovi? izabrana je me?u 100 heroja informiranja u svijetu. Za Al Jazeeru pri?a o tom priznaju, aktualnom trenutku u kojem se nalaze mediji i novinari te medijskim slobodama.

Reporteri bez granica prvi put su sastavili listu heroja informiranja, a na njoj se našlo i Vaše ime. Uz sve nagrade koje ste ve? dobili, koliko Vam laska jedno takvo priznanje?

S jedne strane ?ast mi je, naravno, da budem na jednoj takvoj listi, a s druge strane, mislim da je to poražavaju?e – ne samo za Srbiju nego i za ceo svet – da moraju da postoje nekakvi heroji informisanja. Sve to samo ukazuje da je situacija, što se novinara i medija ti?e, maltene ista svugde i nije bitno gde živite i radite.

Ipak, važno mi je i zbog toga što je posle knjige [‘Insajder, moja pri?a’], u kojoj se opisuje šta mi se sve desilo u poslednje ?etiri godine, ovde nastala jedna tišina. Zato je važna ta lista, iako se ne ose?am kao heroj. Takva vrsta priznanja važna je svakom novinaru, pa i meni.

Osim Vas, me?u svjetskim herojima informiranja su i dvoje kolega iz regije – Milka Tadi? Mijovi? iz crnogorskog Monitora i Blaž Zgaga, autor bestselera o trgovini oružjem na Balkanu. Govori li to da još postoji hrabrih novinara na prostorima koji se i ne mogu pohvaliti da su idealni za novinarski rad?

Nisu idealni. Mislim da je situacija, kad su mediji u pitanju, ista u celom regionu, posebno na podru?ju Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i da je tu, što se ti?e cenzure, autocenzure, pritiska na medije i novinare, sve apsolutno isto. Sa druge strane, isti je i organizovani kriminal koji ne poznaje granice i sad je samo pitanje da li se svi mediji bave takvim temama ili samo pojedinci. To je ono što je najve?i problem – kad bi se svi bavili odre?enim temama, onda ne bi postojale ni liste heroja.

U obrazloženju je i navedeno kako su 100 „odabranih“ pokazali hrabrost u promoviranju slobode govora, mišljenja i izražavanja, a svoje ideale stavili u službu op?eg dobra. Puno desetlje?e kroz Insajder ideale platili ste slobodom. Jeste li ponekad zažalili zbog te cijene?

Nisam nikada zažalila, a drugo – mislim da ta formulacija naprosto nije ta?na. Možda tako izgleda, ali samo sam radila svoj posao. Tvrdim da se ovaj posao ni ne može da radi na druga?iji na?in. Ne može istraživa?ko novinarstvo da se radi tako što ?emo da kažemo: „Jeste ta tema važna, ali možemo da imamo problem, pa ne?emo da radimo“. To je suludo i jedino ovako može da se radi – temeljno, detaljno i sa prikupljenim dokazima jer imate veliku odgovornost za sve što objavite.

Nisam sela i odlu?ila da ?u da stavim ideale u službu opšteg dobra, nego se to naprosto podrazumeva – ako se bavite tim poslom, ako se bavite na na?in koji je jedini ispravan, onda to tako ispadne. Samo mi je žao što se i novinari ostalih medija ne bave time i nemaju snage da se izbore sa svojim urednicima i politi?kim pritiscima.

Radite teške i zahtjevne novinarske zadatke. Koliko Vas frustrira kada odgovornima u policijskim i pravosudnim tijelima postavite slu?aj kao na dlanu, a oni ne reagiraju ili sporo reagiraju, pa se ne dogodi ništa, a oni koji krše zakone, ali i moralne i društvene norme, ostanu nekažnjeni?

Iskreno, to me ne zanima jer nismo ni policajci, ni tužioci, ni sudije. Naš posao je da objavimo sve ono do ?ega smo došli i dokaze do kojih smo došli. Da li ?e posle toga biti hapšenja ili optužnica nije naš deo posla. Ina?e me nerviraju komentari kad se posle nekog Insajdera kaže: „Dobro, sad smo to videli, i šta ?e sad da bude? Ne?e biti ništa. ?emu, uopšte, Insajder kad se ništa ne dešava?“. Mislim da su to glupi komentari jer zna se šta je posao medija.

Još gluplji komentar je pitanje: „Zašto se ovi iz Insajdera bave poslom kojim treba da se bavi policija?“. Sa takvim stavovima se ne slažem i postavljam pitanje – ”Šta je posao medija?” Da izveštavaju o estradi ili starletama ili da se bave ovakvim temama?

Sve je tu pomešano, ali ono što je nama najvažnije – postoji arhiva svih emisija, sve je to ostalo zapisano i to je nama najve?i uspeh. Svako i danas, i za 10, i za 20 godina može da vidi šta je tu ko radio i ko se kojim temama bavio. To da smo radili na ispravan, pošten i profesionalan na?in, pokazuje se i sada u vidu podizanja raznih optužnica na teme kojima smo se bavili pre pet, šest ili sedam godina.

Obilježava se Dan slobode medija. Jesu li mediji i novinari danas slobodni i tko naj?eš?e stoji na putu njihove slobode?

Ako žele da budu slobodni, mediji i novinari bi?e slobodni i niko ne može da me ubedi da je to nemogu?e. Takve razgovore vodim i sa svojim urednicima i vodila sam ih godinama zato što predstavnici vlasti i nadležnih institucija treba da se plaše novinara i medija, treba da umiru od straha šta ?e ti mediji i novinari da objave.

Mediji i novinari su kontrola vlasti, tako da kažemo, u ime javnosti, jer kako neki gra?anin može da kontroliše šta radi neko ko je na vlasti nego uz pomo? i putem medija. Mislim da je to stvar i urednika i novinara da se izbore za tako nešto, a ne da se povla?e na svaki telefonski poziv i da izlaze u susret onima koji ih pozivaju. Kad bi svi postupili isto i rekli: „Nemate vi mene šta da zovete. Je l’ to ta?no ili nije? Ako nije ta?no, tužite!“ niko se od tih mo?nika više ne bi ni usudio da zove.

Sa druge strane, mislim da su se svi umuljili u nekakvo blato i da tu više nema ni cenzure. Sve je to sad više pitanje autocenzure i sve ve?i broj novinara i urednika odlu?uje nešto da ne objavi bez obzira koliko je to u interesu javnosti. To je ono što je poražavaju?e i ?emu mora da se kaže – dosta! Ne trebaju mediji i novinari da zavise od politi?ara i politi?ke volje. Zaista je to suludo.

(Mladen Obrenovi?, Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!