BRANISLAVA OPRANOVIĆ: Rođendan Novog Sada bez istorije i njegovih građana

03 Feb 2013

Vlast koja se stidi istorije vlastitog Grada

Naprednjaci su, ipak, i ne?im što oni zovu sve?anom akademojom, obeležili 1. februar kao Dan Novog Sada. Valjda im je neko objasnio da se istorijski osvedo?ene dobre i važne stvari ne menjaju u skladu sa dnevnim i kratkotrajnim politi?kim promenama. A, piše i u Statutu Grada. Taj deo su nekako progutali. No, na?in na koji su proslavili bio je nevešt, siromašan, kus i sakat, kao da se ne?ega trebalo stideti pa nije baš bilo zgodno artikulisano i glasno pominjati. Migoljili su se i dovijali kako proslaviti nešto što nije u skladu sa njihovim idejama i poimanjem istorije, kako se podsetiti šta se to ovom gradu dogodilo u mrskoj im Carevini, spomenuti doga?aj, govoriti o istoriji, a opet ne re?i preko mere… Ne izgovarati patriotski neprikladne re?i… Ne spominjati nacionalnosti i vere gra?ana ondašnjih… ali i sadašnjih. Zabašurili su, nekako i imena Neoplante – Neusatz, Ujvidek – i preveli latinsko ime samo na jedan od jezika njegovih gra?ana – Novi Sad… Nisu spomenuli ni godinu kada nam je Grad postao slobodan, po tome bi se valjda moglo zaklju?iti o kom se istorijskom periodu radi pa tako ni koji mu je ovo ro?endan po redu… Ni ko ga je, kako i bez krvi “otkupio”… Ni da je to bilo na osnovu molbi, kako je zapisano, “rimokatolika i Rascijana gr?kog obreda”… Ni šta je Grad time sebi, novcima svojih gra?ana razli?ite vere i nacije, omogu?io… Nije ni spomenuta Elibertaciona povelja, niti su, ne daj bože, izgovorene re?i “Slobodna kraljevska varoš”… Štedljivo, svedeno i skromno, jer nije baš svaki doga?aj iz istorije vredan velikih re?i! To, ?ini se, ne spada u tradiciju i istoriju Novog Sada i srpske Atine, u koju se naprednjaci tako kunu!

Program je otvorila i najavila – kako je stajalo u programu ispisanom na srpskom i engleskom jeziku, moderator i prezenter Dragana Tepavac – samo na srpskom jeziku. Ne rekavši, makar samo na engleskom, jer bilo je gostiju i iz inostranstva, ni “Dobro ve?e”, a kamoli šta ?e se pred njima i povodom ?ega dešavati. Negostoljubivo i nepristojno. I prema gostima i prema Novosa?anima.

Potom je sadašnji, politi?kom silom a ne voljom ve?ine Novosa?ana, ustoli?eni gradona?elnik, Miloš Vu?evi? izgovorio nekoliko re?enica na po?etku priredbe, uglavnom se drže?i opštih mesta i “?uvaju?i” se za naprednjake “opasnih” istorijskih podataka. Kao da se svega što je bilo i što jeste, a do dolaska sadašnje vlasti, imamo stideti pa je bolje i ne pominjati.

Tako su gosti mogli ?uti da je “razvoj Novog Sada tesno povezan sa Petrovaradinskom tvr?avom i Fruškom gorom”… Potom je rekao da ima, na ovim prostorima, tragova života još od paleolita, da bi sko?io na modernu istoriju pomenivšu Veliki be?ki rat i Petrovaradinski Šanac, racki, tj srpski grad… Mislili su, tadašnji žitelji da ?e ako otkupe od Austrougarske svoj grad, time obezbediti preduslove za dalji razvoj… Marija Terezija je to i potvrdila…Tako se “rodila” Neoplanta, ili Novi Sad…”Retko se sre?e na ovim prostorima takav nacionalni sklad, koji je doprineo napretku grada… U poslednja tri veka, Novi Sad je bio svedok, (a ponekad i u?esnik), svih važnijih istorijskih dešavanja na ovim prostorima. Me?utim, najve?e bogatstvo ovog grada uvek su bili njegovi gra?ani”, rekao je gradona?elnik Vu?evi?.

Publici, u kojoj su uglavnom bili odbornici iz sadašnje ve?ine u Skupštini grada, kao i gosti iz nekih od bratskih gradova (koje su doma?ini doveli pred SNP da se, valjda, ne bi lomatali po autobusima za koje ne znaju pro?itati gde voze), predstavljen je, potom, dug i nedinami?an, amaterski skrojen film o ovogodišnjem dobitniku februarske nagrade, profesoru Medicinskog fakulteta dr ?or?u Petrovi?u.

stari novi sad 2Priredba je po?ela prelepom koreografijom banatskih folklornih igara “Banatski motivi”u profesinalnoj izvedbi KUD “Svetozar Markovi?”, koji je isto tako vrhunski odigrao srpske igre “Beogradska posavina”. Sre?om, potom je nastupio Slobodan Trkulja, pa su gosti od njega i na engleskom mogli ?uti šta to on peva i da ?e im se predstaviti srpskom etno muzikom. Osvetlao je obraz i malo izvadio stvar, rekavši ono što su trebali, a nisu rekli, doma?ini – “Dear friends from sisters cities, welcome to Novi Sad!” Usledio je “Garavi sokak”, i Bane Krsti? je pevao o Novom Sadu. Doveo je i simpati?ni de?iji hor “Zvoni?i?i”. Publika je tapšala i pevala šlagere i priredba je bila završena. Nastupi su na bilbordu postavljenom na bini bili “ilustrovani” sa svega nekoliko fotografija starih raglednica Novog Sada.

I nije ovde re? (i ne treba da bude) o tome kome se izvo?a?i i njihov repetoar dopadaju ili ne, oni su profesionalno odradili ono što je naprednja?ka koncepcija proslave Dana Grada, predvidela! Re? je o tome da se svaki, mlad i star, obrazovan i neobrazovan, Srbin, Ma?ar, Slovak, Rusin, Rom … iole pismen gra?anin Novog Sada, nakon ovogodišnjeg obeležavanja najvažnijeg datuma u istoriji ove varoši, njegovog 265 ro?endana, morao zapitati – a koga to i zašto naprednja?ka klika vre?a i omalovažava ovakvim kusim i tužnim konceptom bez koncepta, istorijom bez istorije, savremenoš?u bez savremenika, idejom bez ideje, sadržajem bez sadržaja, binom bez scenografije…?

Pa zar u ovom Gradu ne postoje ljudi koji su ga stvorili, ljudi koji ga danas ?ine i grade, zar ne postoji ni Univerzitet, ni najstariji teatar u Srba i još dva pozorišta, filharmonija, ni akademije umetnosti, ni muzi?ke škole, ni škole stranih jezika, ni horovi, ni nau?nici, ni sportisti… Ni mostovi, ni Dunav, ni arhitektura … Pa ni Kulturni centar, oko ?ije firme se podiglo toliko politi?ko-grafološke prašine. Sve to, ra?unaju?i i njegove i gra?ane, valjda ne postoji u Novom Sadu kad nije postojalo ni na bini, ni na bilbordu, ni u govoru gradona?elnika. Sumnjamo da im je to objašnjeno kasnije (ili pre) na prijemu.

“Teško je i nezahvalno (!) nabrajati sve pojedince koji su svojim radom pove?ali kvalitet života u Novom Sadu i doprineli da odiše mladoš?u, svežinom i vitalnoš?u…”, rekao je gradona?elnik. I to je bilo sve o Novom Sadu, o njegovoj prošlosti i sadašnjosti!

Odišemo, dakle, mladoš?u, svežinom i vitalnoš?u i to bi, valjda, trebalo da nas preporu?i za prestonicu evropske kulture! O dostignu?ima i onome što Novi Sad preporu?uje za takvo prestižno mesto – ni re?i. Ili, radikalski re?eno: jok bre!

Branislava Opranovi? (Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!