BRANISLAVA OPRANOVIĆ: Logor i Trg slobode

12 Jan 2015

O Ceci i muzičko-ratničkom ukusu

Ko se setio i ko je odlučio da pevačica Svetlana Ceca Ražnatović 13. januara, po drugi put za manje od godinu, zapeva u Novom Sadu – jedno je od pitanja postavljeno ovih dana na društvenim mrežama, zakrčenim protestima zbog tog koncerta. Ima sijaset razloga zbog kojih je onima koji su na vlasti u glavnom gradu Vojvodine nije bilo teško da se sete da bi bilo idealno da s Cecom počne nova godina po julijanskom kalendaru.

Evo samo nekih od mogućih razloga zašto oni žele, a Novosađani koji potpisuju peticiju ne žele ni da je vide, a kamoli ugoste na Trgu slobode u glavnom gradu Vojvodine! U gradu koji pretenduje da 2021. bude evropska prestonica kulture. Ako je suditi po nekim dosadašnjim obeležjima ličnog muzičkog ukusa i umetničkih afiniteta nekadašnjih Šešeljevih sledbenika, a bogami i mnogih saboraca, nije čudno što će Svetlana pokazati svoje čari na Trgu tik uz skute Svetozara Miletića.

Prvi čovek grada –gradonačelnik Miloš Vučević, naprednjak (radi lakšeg razumevanja: naprednjak=lečeni radikal), uvaženi član partije sadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, a nekadašnjeg ministra informisanja (u ratno vreme), pokazivao je još od ranije šta mu je na srcu ili bolje rečeno, kakva i čija muzika mu ne greje dušu.

Naime, na završnoj večeri Novosadskog muzičkog leta poslednjeg dana avgusta u novosadskoj Sinagogi održan je koncert “Orkestra 100 mladih” pod nazivom “Za Evropu sutrašnjice”. Pred novosadskom publikom našli su se nasmejani, raspoloženi, vredni, ambiciozni, najtalentovaniji mladi ljudi od 12 do 20 godina iz Srbije, Slovenije, Makedonije i Austrije. Gromoglasni aplauzi u prepunoj koncertnoj dvorani jevrejskog hrama pokazali su oduševljenu dobrodošlicu Novosađana ovakvom sastavu evropskog muzičkog krema. To su, te večeri, pokazali građani, ali ne i uprava Grada Novog Sada!

Mesta u prvim redovima, predviđena za njih, ostala su prazna. Ni gradonačelnik Novog Sada ni gradski ministar kulture, niti bilo ko od tzv. koalicionih partnera iz tzv. gradske vlasti nije bio na koncertu! U pozdravnom govoru upućenog domaćinu, organizatori koncerta, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, predvideli su, razume se, i ljubazne reči za novosadskog gradonačelnika. Prevodilac je, neposredno pred početak koncerta, imao mnogo muka da objasni da ta osoba ne sedi u publici, te je (na očigled potpisnika ovih redova) ime Miloša Vučevića u pozdravnom govoru bilo preškrabano!

Ni do danas nije razrešena misterija zašto naprednjačko-socijalistička-dverovsko-trećesrbijansko vlast nije bila na koncertu! Da li zbog toga što je trajao skoro dva sata, a to je za tvrde, naročito tradicionalno-patriotsko-ratničke uši ipak predugo, ili zbog toga što su devojke i mladići svirali dela Betovena, Vivaldija, Griga, Marikonea, Pjacole… I, da, koncert je počeo Betovenovom “Odom radosti”, himnom Evropske unije, a i prvobitno predloženom vojvođanskom himnom. Možda je i tu bilo falinke. Mislim u repertoaru. Evropskom? Autonomaškom? Vrag će ga znati!

Za one Novosađane koji ne mogu i neće da zaborave užase ex-yu rata, udova Ražnatović nije dobrodošla, pre svega, zbog svojih „ordenja” koje je svesrdno zaradila u tom ratu:

Ismet Svraka, logoraš iz Prijedora tvrdi da je suprug udove Ražnatović, Željko Ražnatović Arkana – prvobitno sitni kriminalac, koji je kasnije dogurao do osumnjičenog za ratne zločine – dovodio Cecu u logor Šukrijina kuća u Banja Luci, gdje je bilo dosta zarobljenih Bošnjaka. Ona je gledala, smejala se dok je on njih provocirao, tukao… Ismet je izjavio kako se seća da je početkom oktobra 1995. godine Arkan došao u logor s Cecom. Deset muškaraca bili su vezani jedan za drugog. Svetlana je bila na vratima i slušala dok Arkan pita Ismeta Svraku „da li bi on Cecu”? Kada je odgovorio da ne bi, dobio je batine, a dok ga je udarao, Arkan ga je pitao: „Zašto ne bi Cecu, šta joj to fali, zašto su balinkure bolje od nje?!” Onda je Svraka ponovo odgovorio na Arkanovo pitanje, rekavši „da bi on Cecu”, pa je i zbog tog odgovora dobio batine uz obrazloženje odakle mu hrabrost da tako govori o njoj?!

Pevačica je sve gledala, ali ne samo dok je udarao Svraku već se iživljavao i na drugim logorašima. Osim toga, kako on tvrdi, logor u Banja Luci nije jedini koji je Ceca posećivala tokom agresije. Često je dolazila i u druge logore u BiH, održavala koncerte za Arkanove jedinice koje su ubijale Bošnjake širom BiH.

Koncerti su Cecina sudbina, idu joj od ruke! Organizatori, očigledno, nikada, ni u ratu, ni u miru, nisu pitali koliko košta. U ratu je folk diva pevala besplatno, iz ubeđenja i patriotizma. Posle je, ipak, izgleda sve naplaćeno – pričalo se da su opljačkani vlasnici nakita prepoznavali đerdane i grivne na Cecinom belom vratu i rukama. Koncerti su, dakle, finansirani javno. U miru, pak, “tajno”:

Novosadska vlast je za finansiranje Tamburica festa 2014. godine, kada je Ceca pevala među zidinama Petrovaradinske tvrđave, izdvojila 11 miliona dinara, što je skoro 10 odsto novca izdvojenog za finansiranje „projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi Grada Novog Sada”. Novac u iznosu od 11 miliona dinara je uplaćen preduzeću sa jednim zaposlenim, Tamburica fest media d.o.o. Novi Sad, koje je sada, tvrdi Nova stranka, “sponzor” i Novogodišnjeg koncerta.

Informacija za “sponzore”, ako preostane nešto para, ili, kojim slučajem udova Ražnatović odluči da časti novosadske i vojvođanske fanove:

U Vojvodini, najviše u Novom Sadu, trenutno 10.000 ljudi jede iz kazana. Jednom dnevno stanu u red i dobiju pola kilograma hleba i pola litra nečega. To su oni srećnici koji su uspeli da uđu na spisak. Još bar toliko njih, po podacima Crvenog krsta Vojvodine, čeka da im se posreći, da neko od “srećnika” odustane (čitaj: umre), pa da “uskoče” na njihovo mesto! I još jedna dodatna informacija: Od 45 vojvođanskih opština, samo u 23 ima narodnih kuhinja. U preostalima nema. Ali ima gladnih.

Tokom ovog meseca 1.500 vojvođanske dece iz takozvane “sive zone siromaštva” (to su deca čiji roditelji su izgubili posao, ali zbog posedovanja kuće ili stana ne mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć!), dobiće u novogodišnjim paketićima sredstva za higijenu u vrednosti od oko 2.000 dinara. Pa, šta i koliko stane u njih.

Prethodni redovi nisu napisani da bi, neko će reći, patetikom, izazvali sažaljenje. Napisani su zbog činjenice da je novac za socijalno ugrožene obezbedio Crveni krst u saradnji sa vlašću Pokrajine Vojvodine i države Srbije. Dakle, za onoliko novca koliko je vlast odlučila da da gladnima i onima bez posla, kao i pominjanjem izvora tog novca, javno, bez prikrivenih, stvarnih ili fiktivnih sponzora.

Ako, kojim slučajem, Novi Sad bude, iz nekog imaginarnog razloga, bar u užem izboru za prestonicu evropske kulture, hoće li na tu odluku uticati i činjenica da iz te varoši dolaze vesti da uprava grada nije uspela da pronađe i ubedi sponzore da obezbede milion dinara za projekat personalne asistencije osobama sa invaliditetom! Iz tog razloga će predstavka Organizacije “Živeti uspravno” Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu nositi pečat Pošte u Novom Sadu, gradu kandidatu za evropsku prestonicu kulture.

I čini se da je Slavko, frontmen novosadskog benda “Zbogom Brus Li” najbolje rekao – u ime Novosađana, potpisnika peticije protiv održavanja koncerta Svetlane Cece Ražnatović, Novosađana korisnika Narodne kuhinje, Novosađana dece iz sive zone siromaštva, komšija iz Slavonije i Bosne ratnih stradalnika i mnogih drugih građana: “Ona je meni simbol nekih vremena koja se vraćaju, a to su devedesete. Za Cecu, na Trgu za novu godinu, mi je prva, najblaža asocijacija – novi rat”.

Naprednjačka vlast je u jednom u pravu! U pravu je kada kaže da je “ovo vreme različitosti, vreme slobode izbora i vreme u kome je ponuda raznovrsna, a mogućnost izbora individualna”. Oni biraju Cecu! A dovedu li nju, neće morati da misle, uvereni su naprednjaci, na jedan broj glasova podrške na narednim izborima!

(Autonomija)