BRANISLAV BOGAROŠKI: Vojvodina gubi vreme i resurse

07 Oct 2010

Apsurdno je to što mi koji smo pozivali na bojkot ustavnog referenduma, sada branimo taj Ustav, odnosno ono što Vojvodini po njemu pripada

Donošenje odluke o formiranju pokrajinske statističke službe od presudnog je značaja za razvoj Vojvodine, ističu u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, koja ovih dana pokušava da za ovu inicijativu dobije podršku ostalih koalicionih partnera u Banovini, a, pre svega, Demokratske stranke. Šef poslaničke grupe LSV u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški veruje da će do tog konsenzusa doći, uprkos ne baš ohrabrujućim signalima koje, pak, javnost šalju predstavnici ostalih stranaka koalicije.
– Veoma je važno da Pokrajina dobije svoju statističku službu, jer su validni podaci preduslov planiranja i izrade strateških dokumenata razvoja Vojvodine. Republički Zavod za statistiku Vojvodinu ne tretira kao celinu, i metodologija koju primenjuje uopšte ne odgovara potrebama AP Vojvodine. Ako mi imamo sredstva koja treba da uložimo u razvoj Pokrajine, a nemamo kvalitetne i ažurne statističke podatke, onda nije moguće da se napravi ni kvalitetna strategija razvoja, niti plan ulaganja. Znači, gubićemo i resurse i vreme dok god naša strategija razvoja ne bude zasnovana na kvalitetnim statističkim podacima. Mi danas čak ne raspolažemo niti informacijom koliki je bruto društveni proizvod za Vojvodinu kao celinu. To nije prihvatljvo – ističe Bogaroški u intervjuu za portal autonomija.info.

Svi u Banovini slažu se da je vojvođanska statistika neophodna, ali, čini se ne i oko toga da li je inicijativa Lige realna?
–  Razgovori još nisu završeni tako da ne mogu da kažem da je to nešto što je sporno i oko čega nema konsenzusa. Spremni smo za razgovor i otvoreni za saradnju i predloge koji bi omogućili realizaciju ove inicijative.

Ipak, izjave koje su se mogle čuti od demokrata, koji ipak imaju većinu u Skupštini APV, a kojima se sugeriše da ova tema nema prohodnost na republičkom niovu vlasti, ne ulivaju nadu da će takav konsenzus biti postignut?
– Uveren sam da tamo gde postoji volja, postoji i rešenje. Činjenica je da smo s partnerima s kojima smo do sad razgovarali, a to su Savez vojvođanskih Mađara i G17 plus, utvrdili da problem definitivno postoji i da on mora da se reši u interesu razvoja Vojvodine. I nadam se da ćemo u narednom periodu da postignemo konsenzus. Spremni smo i na dogovore oko tog predloga i za sve ideje. A ako reakcija koju očekujemo izostane, ili naši koalicioni partneri procene da ne bi trebalo da se priključe toj inicijativi, mi ćemo ipak nastaviti da na tome insistiramo u pokrajinskom parlamentu. Jer, reč je o velikom i značajnom pitanju za Pokrajinu i njen dalji razvoj.

Ukoliko to bude samo predlog Lige, koja je inače već dvadesetak puta takođe samostalno, ali i bezuspešno, pokušala da nametne i raspravu i o privatizaciji NIS-a u Skupštini Vojvodine, govori li to da u vlaadjućoj koaliciji ne postoji saglasnost ni oko bitnih pitanja? I dovodi li to u pitanje dalje odnose u Banovini?
– Saglasnost unutar vladajuće koalicije u Vojvodini oko strateških pitanja evidentno postoji. Zato smo i dalje deo te vlasti. Ali, očigledno je i da postoje razlike oko nekih pitanja za koja mi smatramo da su veoma bitna, dok naši koalicioni partneri za njih ne pokazuju preterano interesovanje. Ali, to je nešto što će oni sami morati da objasne svojim biračima. Međutim, oko suštinskih stvari i strategije razvoja Pokrajine ipak postoji konsenzus u koaliciji.

A da li bi eventualna odluka o formiranju pokrajinske statističke službe mogla da se primenjuje, s obzirom da takva mogućnost nije predviđena Zakonom o nadležnostima, jer za to nije bilo političke volje u Beogradu?
– Sam Statut Vojvodine predviđa mogućnost da se APV bavi prikupljanjem statističkih podataka. Takođe, predviđa i mogućnost da Vojvodina osniva svoje službe u oblastima koje su od interesa za Pokrajina. Činjenica je da takva norma nije precizno definisana Zakonom o nadležnostima, ali to ne znači da ne postoji pravni osnov da Pokrajina ipak donese takvu odluku. Mi smo spremni za dogovor sa svima, pa i za eventualno rešenje koje bi podrazumevalo izmene Zakona o nadležnostima. I to je put kojim možemo ići ukoliko se tako dogovorimo.

Kako vidite komentare da je ova incijativa partizanski, ili pak marketinški potez, kao i opaske iz SVM-a da ligaši nisu bili uz tu stranku prilikom usvajanja republičkog budžeta, koji oni nisu podržali jer nije ispoštovan ustavni minimum od sedam procenata za Vojvodinu?
– Evidentno da mi ni od SVM-a, kao ni od ostalih partnera takođe nismo dobili podršku za neke naše inicijative, a pre svega kada je reč o obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije NIS-a. Ne mogu da ulazim u njihove motive. Međutim, ne mogu da ne primetim da su i neki njihovi stavovi kontradiktorni. Jer, s jedne strane, i ovih dana iz SVM-a javno govore da je Pokrajina zbog te privatizacije oštećena za 150 miliona evra, dok, s druge strane, nemamo njihovu podršku da se na dnevnom redu Skupštine Vojvodine konačno otvori ta tema. A Skupština Vojvodine je jedino mesto odakle treba da se pokrene ta priča.

Koji efekat biste postigli da za inicijativu o prodaji NIS-a dobijete formalnu podršku SVM-a, s obzirom da ni u tom slučaju ne bi bilo većine za tu raspravu?
– Istina je da time ne bismo dobili većinu, odnosno šezdeset jedan glas, ali u tom slučaju ipak bi ova tema dobila na političkoj težini. Jer, ne bi ni drugi koalicioni partneri, a pre svega Demokratska stranka, mogla toliko da je ignoriše.

A kakav će biti stav Lige u predstojećem glasanju o rebalansu i predlogu novog budžeta Srbije ukoliko pokrajinski budžet opet bude zakinut?
– Jasno je kao dan da taj ustavni minimum mora da bude ispoštovan. Malo je apsurdno što mi koji smo pozivali na bojkot ustavnog referenduma, sad dolazimo u poziciju da treba da branimo taj Ustav. Verujem, ipak, da ne postoji ni teorijska šansa da se ta ustavna obaveza zaobiđe.

Kako je moguće da i oko prenosa nadležnosti iz vojvođanske koalicije dolaze kontradiktorni stavovi, od toga da je Pokrajina već preuzela dve trećine novih ingerencija do toga da je taj proces praktično još uvek na samom startu?
– Radi se o tome da te nadležnosti pun efekat mogu imati tek kad se donesu zakoni o imovini i prihodima Pokrajine. Samo formalno prenošenje nadležnosti nije cilj za sebe. Taj proces treba da prati i utvrđivanje pokrajinske imovine, kao i definisanje izvora finansiranja tih poslova. Ako vi neki posao ne možete da obavljate tako da građani osete neki boljitak, odnosno da lakše mogu da realizuju neka svoja prava, onda nema nikakve svrhe što ste tu nadležnost dobili.

Svetlana Ratkov

Podelite ovu stranicu!