Bosna i Hercegovina: Iskreno suočavanje sa prošlošću

03 Feb 2013

O mukotrpnom poslu identifikovanja posmrtnih ostataka žrtava rata i njihovom povezivanju sa preživelim rođacima

Kosti jednog mladog ?oveka, starog dvadeset i nešto godina, leže na jednom metalnom stolu u bosanskom gradu Tuzli. On još uvek nema imena, ali se Me?unarodna komisija za nestala lica nada da ?e mu ga uskoro prona?i.

Ostaci skeleta ovog mladog ?oveka prona?eni su u tri razli?ite grobnice u blizini grada Srebrenice. Razli?it sastav tla na tim lokacijama u?inio je da je braon boja kostiju poprimila tri razli?ite nijanse.

Re? je tek o jednoj žrtvi od ukupno oko 7.000 ljudi, uglavnom muškaraca i de?aka, koji su u julu 1995. bili ubijeni u Srebrenici, nakon što su taj grad zauzele snage bosanskih Srba.

Još uvek je tajna kako je ova osoba ubijena. Najve?i deo lobanje joj nedostaje, dok za ošte?enja karlice forenzi?ari tvrde da ih je možda prouzrokovala teška mehanizacija, koja je bila koriš?ena prilikom iskopavanja i ponovnog ukopa leševa.

Nakon masovnih ubijanja, tela su bila pokopana u masovne grobnice na lokacijama izvan Srebrenice. Ali, nakon što su vesti o tom masakru i ostalim zlo?inima po?ele da se šire, bezbednosne snage bosanskih Srba su buldožerima iskopale tela i potom ih premestile u sekundarne, ili ?ak tercijarne grobnice, sa namerom da prikriju sve tragove. Oko Srebrenice – pa i širom ?itave Bosne i Hercegovine – pojavile su se brojne, raštrkane grobnice, ?ine?i novi, jezivi pejzaž. Po?inioci ovih zlo?ina su se nadali da nikada ne?e biti otkriveni i da tela nikada ne?e biti prona?ena.

Ali, ona jesu prona?ena, i to ne samo kada je u pitanju srebreni?ki masakr, nego i zlodela po?injena u ?itavoj bivšoj Jugoslaviji. Otkako je 1996. osnovana, Me?unarodna komisija za nestala lica (MKNL-ICMP) je pomogla da se evidentira skoro 70 procenata od preko 40.000 osoba koje su nestale u vreme dok su trajali sukobi u regionu.

U grobnicama su otkrivena tela razli?ite starosti, pola, nacionalnosti i etni?kog porekla – a stepen njihove o?uvanosti bio je razli?it. No, postoji nada da ?e, zahvaljuju?i forenzici i istraživanjima, biti otkrivene njihove mu?ne tajne.

Zajedno sa ostalim regionalnim organizacijama i istražiteljima, MKNL radi na tome da pri?e žrtava, posredstvom mapiranja DNK i ostalih tehnika, budu što ta?nije ispri?ane. Hiljade žrtava dobilo je imena i vra?ene su porodicama koje su godinama ?ekale da saznaju njihovu sudbinu.

Postupak identifikacije svakog skupa ostataka je kompleksan i predstavlja fizi?ko i emocionalno putovanje koje je postalo mogu?e tek zahvaljuju?i novom nau?nom metodu.

identifikacija

Kosti jedne osobe u tri, ?etiri ili pet grobnica…

Sedište MKNL-a u bosanskoj prestonici Sarajevu je skromno, zavu?eno pokraj nadvožnjaka na autoputu. Taj kvart je, poput mnogih drugih, preplavljen psima lutalicama, ali ukoliko pogledate uvis, pruža vam se izvanredan pogled na maglovita brda koja okružuju grad.

Temelji MKNL-a postavljeni su na samitu G7 održanom 1996. godine, kojim je predsedavao tadašnji ameri?ki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton). MKNL je zapo?eo svoje delovanje u bivšoj Jugoslaviji, gde je uglavnom i ostalo središte njegovih aktivnosti. Me?utim, kasnije se ameri?ki sekretar za bezbednost, Kolin Pauel (Colin Powell), zainteresovao za ovu instituciju u nameri da utvrdi da li se njen rad može proširiti i na druge delove sveta. Od tada je ona bila aktivna i u Latinskoj Americi, Africi i Iraku, a pomo? nudi i kada su u pitanju prirodne katastrofe poput cunamija na Tajlandu (2004.) i uragana Katrina u Americi (2005.).

„Naš pristup se ti?e same vladavine prava“, kaže generalna direktorka MKNL-a, Katrin Bomberger (Kathryne Bomberger). „Re? je o tome da vlade preuzmu odgovornost za te slu?ajeve.“

Taj pristup podrazumeva komplikacije koje ne proisti?u samo iz sporog rada post-konfliktnih vlada, nego i iz ?injenice da se navodni kršitelji ljudskih prava možda još uvek nalaze na vlasti.

Na Balkanu je klju?nu ulogu u prisiljavanju nacionalnih vlada da prihvate odgovornost odigrao Me?unarodni krivi?ni sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

„Mi se umnogome priklanjamo ovom na?inu razmišljanja, po kojem se po?initelji smatraju odgovornima“, kazala je Brombergerova.

Mimo me?unarodne pozornice, MKNL tesno sara?uje sa ro?acima žrtava, koji ?esto imaju i najvažniju ulogu u slu?ajevima nestalih osoba.

„Angažman porodica je presudan“, izjavila je Brombergerova. „Oni možda nisu stru?njaci, ali imaju pravo da u?estvuju . . . Time se tako?e gradi poverenje izme?u onih koji su žrtve prethodnog režima i države.“

BiH je uvela zakone koji omogu?uju ro?acima da ostvare svoja prava – poput, na primer, sporazuma kojim je osnovan Institut za nestala lica (INL). Dok ga MKNL nadzire kao krovna organizacija, INL u BiH fakti?ki sprovodi ekshumacije na terenu.

„Ono što je zakon u?inio je to da je stvorio ovu instituciju [INL], koju vlada može da iskoristi za rad na ovim slu?ajevima“, objašnjava Brombergerova. „Tako?e, on porodicama nestalih omogu?uje da ostvare svoje pravo da saznaju sudbinu nestale osobe.“

Posle gotovo dve decenije rada, MKNL je pomogao da bude razrešeno skoro 17.000 slu?ajeva, od kojih se 14.000 odnosi na BiH.

MKNL mnogo vremena troši na sre?ivanje evidencije, kao i na istraživanje terena. Bivša Jugoslavija nudi veli?anstvene prizore zaba?enih sela u planinskim dolinama u kojima teku kristalno bistre reke – ali i krije mra?ne tajne. Smatra se da je gotovo 40.000 ljudi nestalo tokom ratova koji su u bivšoj Jugoslaviji vo?eni devedesetih godina. Skoro 30.000 tih slu?ajeva odnosi se na BiH.

Što se ti?e onih slu?ajeva nestalih osoba koji još uvek nisu rešeni, Brombergerova kaže da ?e njih biti teško privesti kraju.

„Mi još uvek pronalazimo ljude koji su nestali u Drugom i Prvom svetskom ratu. Imali smo nekoliko slu?ajeva u kojima su ljudi tragali za svojom decom koja su nestala u poslednjem sukobu, a mi smo im pronašli o?eve, koji su nestali u Drugom svetskom ratu.“

PRONALAŽENJE GROBNICA

Podaci pribavljeni od svedoka mogu pomo?i pri lociranju grobnica, ali to podrazumeva i neke specifi?ne probleme.

Zamenik direktora forenzike za arheologiju i antropologiju pri MKNL-u, Jan Henson (Ian Hanson), prise?a se jedne grobnice u kojoj su, umesto ostataka žrtava iz bosanskog rata, prona?ene plo?ice i pribor nema?kih vojnika od pre 50 godina.

„Ono što se verovatno desilo jeste to da se, kada je tokom osamdesetih godina bio popravljan put, naišlo na grobnicu iz Drugog svetskog rata, koju su samo buldožerima sklonili u stranu“, kazao je Henson. „Dakle, neko kaže nešto o kostima na tom mestu, a to se povezuje sa nekim drugim. Ponekad podaci koje daju svedoci naprosto nisu ta?ni.“

Tokom trajanja borbi oko Srebrenice, vojska SAD-a je za neprekidno fotografisanje terena koristila izvi?a?ke avione U2. Kao predstavnica SAD-a u Ujedinjenim nacijama, budu?a državna sekretarka Madlen Olbrajt (Madeleine Albright) je te slike iskoristila kao dokaz pri ube?ivanju me?unarodne zajednice u to da snage bosanskih Srba drže zarobljenike i kopaju nešto što li?i na masovne grobnice.

„Zemljište se na tim mestima širi i bolje odbija svetlost“, objasnio je Henson, pokazuju?i fotografije na?injene tokom rata. Podru?je na kojem je zemlja o?ito bila prekopavana – i koje odbija sun?evu svetlost više od ostatka teritorije – okruženo je tragovima koje je za sobom ostavila teška mehanizacija.

I dok ratni snimci daju najbolje rezultate, nove slike iz vazduha mogu prikazati neke neobi?ne karakteristike koje su u prvi mah ostale neprime?ene, ili su u me?uvremenu postale vidljive zbog promena u krajoliku.

Otkri?e masovnih grobnica – pogotovo u Srebrenici – pomoglo je istražiteljima da prona?u zna?ajan broj nestalih ljudi. Ali, ve?ina grobnica u bivšoj Jugoslaviji ipak sadrži manje posmrtnih ostataka, pri ?emu se ponekad radi o svega jednoj do pet osoba.

Pronalaženje tih manjih grobnica je teže, ali ne i nemogu?e. Jedan od metoda se sastoji u traganju za neuobi?ajenim biološkim pojavama.

„Neke vrste biljaka vole raskopano tlo“, kazao je Henson. „Tako dobijate anomaliju na terenu koju možete prepoznati na površini, jer imate isparcelisani raspored vegetacije.“

Iako se vegetacija menja vremenom, prisustvo grobova je još uvek mogu?e utvrditi.

„Možete videti te stvari, pogotovo u oblastima gde su usevi, jer grob menja okoliš“, kaže Henson. „Tu je mogu?e na?i razne hranljive tvari, tako da mladi usevi mogu brže da rastu.“

Istraživa?ki timovi prate odnos nivoa azota i hlorofila u biljkama i koriste infracrvene snimke kako bi locirali anomalije. Potom koriste LIDAR – laserski radar za skeniranje – da bi proverili mogu?u lokaciju.

Pod budnim okom lokalnih tužitelja, tim specijalista utvr?uje gde ?e se kopati. Mogu biti dovedeni i stru?njaci za razminiranje, da bi uklonili eksplozivne napave koje su se zadržale na doti?nom podru?ju. Nakon što se do?e do ljudskih ostataka, oni bivaju prikupljeni, pohranjeni i, na kraju, odvezeni u mrtva?nice. Potom stru?njaci po?inju da sklapaju sliku njihovih identiteta i na?ina na koji su lišeni života.

Srebrenica

Ruka iz groba…

Ostaci se iz Srebrenice šalju u Tuzlu, grad koji se nalazi u severoisto?nom delu Bosne i Hercegovine. Radi se o dvosatnoj vožnji kroz planinski predeo, krivudavim putem duž kojeg se voza?i opasno poigravaju sa sporijim automobilima, turisti?kim autobusima i pretovarenim kamionima.

Iako taj put nudi prekrasne prizore planina prekrivenih borovima, vidljivi su i ratni ožiljci. Šume su mestimi?no prokr?ene da bi se raš?istile ratne granate i mine, a mnoge seoske ku?e su još uvek prepune rupa.

MKNL-ov Podrinjski identifikacijski projekat, ili PIP, kao i Odsjek za koordinaciju identifikacija (OKI), smešteni su u Tuzli. Za ostatke koji su ekshumirani iz tajnih grobnica nadomak Srebrenice, slede?u stanicu predstavlja PIP – koji je osnovan isklju?ivo za potrebe istraživanja srebreni?kog masakra.

Voditeljica projekta, Emina Kurtali?, stoji usred mrtva?nice koja se nalazi u središtu PIP-ovog objekta. To su redovi i redovi ?vrstih drvenih polica, gde se u plasti?nim omota?ima ?uvaju posmrtni ostaci – ponekad samo lobanje ili pojedini udovi, a veoma retko ?itava tela.

Temperatura se ne penje iznad ?etiri stepena Celzijusovih. Plesnivi miris zemlje i mesa prožima tu studen. Pre no što je ovaj objekat otvoren, tela su bila smeštena u obližnjem rudniku soli, kako bi ih se sa?uvalo.

Budu?i da su prvobitne masovne grobnice bile raskopane da bi – nekoliko meseci nakon masakra izvršenog 1995. – njihov sadržaj bio preba?en na nove lokacije, delovi istog tela mogu biti prona?eni u ?etiri ili pet grobnica, koje su me?usobno udaljene i po više kilometara, kaže Kurtali?eva.

„Imamo oko 1.000 plasti?nih vre?a sa ostacima“, tvrdi ona. „Ali, ne radi se o 1.000 osoba. Re? je o slu?ajevima koji kasnije mogu biti povezani. Postoji mogu?nost da se jedna osoba nalazi na više mesta u ovoj prostoriji.“

Pre no što su i u Bosni 2001. po?ela da se vrše DNK-testiranja, nau?nici iz PIP-a su uglavnom bili prinu?eni da se oslanjaju na vizuelne dokaze.

„Po?eli smo tako što smo preuzimali samo one slu?ajeve koji su imali neke jedinstvene karakteristike“, kazala je Kurtali?eva. „Proteze, implanti, amputacije – sve što bi ?lanovi porodice mogli pouzdano da prepoznaju. Anomalije na telu.“

Za vreme tog ranog perioda, MKNL je pomogao da budu objavljena dva „kataloga“ sa fotografijama ode?e i li?nih stvari koje su prona?ene zajedno sa ljudskim ostacima. Prelistavanjem te knjige uo?avaju se mu?ni prizori – zgužvane košulje prljave od zemlje, zar?ale kop?e kaiševa i nakit, cipele u raspadanju i skupljeni šeširi.

„Preko 4.000 porodica iz svih delova Bosne tražilo je u ovim dvema knjigama nešto što bi moglo da prepozna“, kazala je Kurtali?eva. „Stranicu po stranicu.“

Ovaj metod je ponekad dovodio i do pogrešnih identifikacija.

„U jednom veoma kratkom periodu, ?lanovi porodica su izvršili mnogo višestrukih prepoznavanja“, kaže Kurtali?eva. „Ljudi iz Srebrenice proveli su tri godine u okruženju. Nisu bili u prilici da promene ili kupe ode?u.“

Identifikacija posredstvom li?nih karti tako?e može biti nepouzdana. O?evi su mogli sa sobom imati li?ne karte svih ?lanova porodice, dok su neki ljudi koristli tu?u li?nu kartu u nastojanju da ne otkriju vlastiti identitet.

Ro?aci su mogli prepoznati ru?ne prepravke i šavove na odevnim predmetima. Ali ?ak ni to nije garancija pouzdanosti, pošto su oni koji su pokušavali da pobegnu ponekad uzimali ode?u od mrtvih.

Obu?a dobijena od humanitarnih organizacija ispostavila se kao teška za identifikaciju zbog toga što izgleda uvek isto. „Hiljade istih komada – potpuno identi?nih cipela u svega dve boje: crnoj i braon“, objasnila je Kurtali?eva.

Danas se ode?a srebreni?kih žrtava nalazi u sme?im papirnim vre?icama na vrhu police u mrtva?nici.

U hodniku mrtva?nice, patolozi i antropolozi istražuju pojedina tela. Uobi?ajeni uzrok smrti su rane od vatrenog oružja, ali su i znaci premla?ivanja ?esti.

Sa ostataka se uzimaju uzorci – iz ve?ih kostiju ili zuba. Od mladog ?oveka ?ije su kosti ležale na stolu u prostoriji, osoblje je uzelo jedan deli? butne kosti.

Uzorci se pakuju i šalju u obližnji OKI.

Ukoliko u?ete u njegove prostorije, nikada ne?ete pogoditi koliko se važan posao u njima odvija. Napolju se smucaju tinejdžeri u kožnim jaknama, koji se dopisuju s prijateljima putem SMS-a i grle po klupama. A unutra, zgrada sva odjekuje od škripe i lupnjave koju proizvode košarkaši. U stvari, radi se o sportskom centru, od kojeg je MKNL iznajmio poslovni prostor.

Tu stižu uzorci kostiju mrtvih i uzorci krvi od preživelih ro?aka žrtava, da bi se formirala baza podataka. U okviru istog objekta nalazi se i mala laboratorija, gde se pripremaju uzorci kostiju. Tehni?ari ih dekontaminišu, peru u izbeljiva?u i ispiraju u alkoholu i vodi.

Nakon što su temeljno o?iš?eni, uzorci se mrve u fini prah, kako bi bili poslati u Sarajevo, gde se vrši naredna faza izdvajanja DNK.

„Ve? tokom prve godine [upotrebe], DNK se pokazao kao jedini pouzdan na?in identifikacije“, kaže Kurtali?eva. U hodniku PIP-a, ona nam pokazuje grafikon iz kojeg se vidi da je do 2001. – odnosno, do trenutka kada je MKNL po?eo da koristi DNK-analizu u Bosni – bilo veoma malo identifikacija. Nakon toga, grafikon pokazuje zna?ajan porast.

Za sada je zvani?no identifikovano 6.054 žrtava Srebrenice. Još oko 900 slu?ajeva, iz razli?itih razloga, tek treba da bude privedeno kraju. Pojedine porodice možda ?ekaju da budu prona?eni još neki delovi tela, ili ?e pri?ekati do jula 2013, kada ?e se – na godišnjicu masakra – održati naredna sahrana srebreni?kih žrtava.

srebrenicaPOVEZIVANJE MRTVIH SA NJIHOVIM ŽIVIM SRODNICIMA

U laboratorijama za ispitivanje DNK može se – na ne?emu što se u MKNL opisuje kao svojevrsna pokretna traka – dnevno procesuirati i do 105 uzoraka.

„DNK je veoma demokratsko oru?e“, kaže Brombergerova. „Ne radi se samo o tome da izgradite laboratoriju. Treba koristiti veoma naprednu tehnologiju, i biti nau?an, pošten i odgovoran.“

U laboratoriji uzorci prolaze kroz dvodnevni proces tokom kojeg se prah demineralizuje, a njegove ?elije bivaju razbijane kako bi se oslobodio DNK. Taj materijal se koristi za izradu pokojnikovog DNK-profila.

„Stanje DNK na?enog u koštanim uzorcima prili?no varira“, kaže Ana Bili?, zamenica šefa DNK-laboratorije u Sarajevu. „Nikada niste potpuno sigurni koliko ?ete tog DNK biti u stanju da izvu?ete.“

Nakon što je DNK-profil utvr?en, on biva poslat u OKI, kako bi ga se uporedilo sa profilima ro?aka nestalih osoba, u nadi da ?e biti mogu?e njihovo sparivanje. Nau?nicima taj profil može poslužiti i za potvrdu da razli?iti delovi tela pripadaju istoj osobi – što je proces koji je poznat po nazivu „reasocijacija“.

Ro?aci nestalih osoba mogu uzorke krvi, na osnovu kojih ?e im biti utvr?en DNK-profil, dati direktno mobilnim timovima INL-a, ili, koriste?i komercijalno dostupnu aparaturu, pri ?emu im se krv uzima iz prsta kao pri pra?enju dijabetesa, a rezultati šalju elektronskom poštom.

Do sada je od rodbine 30.000 nestalih lica prikupljeno preko 90.000 uzoraka krvi.

Osnovna tehnika se zove „analiza srodstva“ i predstavlja pokušaj sparivanja profila preminule osobe sa profilom mogu?ih preživelih ro?aka.

Nuklearna DNK, koja se nasle?uje od oba roditelja, predstavlja prvi na?in identifikacije.

„Što je bliži ro?ak, to više informacija pruža DNK“, kaže Bili?eva. „Stoga smo mi ?esto pogledamo oca i majku nestale osobe, ili ?ak i decu.“

DATI ZNA?ENJE I DOSTOJANSTVO LJUDSKIM PRI?AMA

Zaposleni u MKNL-u nikada ne zaboravljaju ljudske pri?e koje stoje u pozadini nau?nog rada kojim se bave. Ponekad, oni koji vrše ispitivanja ili laboratorijske analize ostvare i posebnu, li?nu vezu sa ljudskom tragedijom.

„?esto su to predmeti“, objašnjava Henson. „To su stvari koje ljude navode da razmisle o sebi i svojim vlastitim odnosima. Možda su to li?na karta i datum ro?enja, kada onaj koji radi [ekshumaciju] ima isti datum ro?enja kao žrtva, ili je to ven?ani prsten na kosti prsta. ?esto su to predmeti koji personalizuju telo više nego same kosti.“

Henson se prise?a jednog konkretnog slu?aja, kada je grob bio prona?en u podnožju doline koja je tokom godina povremeno bila plavljena.

„Kad smo došli da ih iskopamo, tkiva su bila toliko dobro o?uvana da ste te ljude zapravo mogli da prepoznate“, kaže Henson. „Otkriti njihove još uvek ?itljive tetovaže, ili naro?ite položaje tela, koji daju dodatnu informaciju o na?inu na koji su umrli – to su stvari koje upamtite.“

Na kraju, na porodicama je da odlu?e ho?e li potvrditi identifikaciju. Ukoliko raspolažu samo delom ostataka – rukom ili nogom – one zvani?nu sahranu mogu smatrati neprikladnom.

Iako su od ratova na Balkanu protekle dve decenije, proces izle?enja jedva da je po?eo.

„Mislim da samima sebi moramo postaviti mnoga pitanja o tome šta bi ta?no trebalo uraditi da bi se društvo ponovo izgradilo“, kaže Brombergerova. „Pomo?i mirenju ljudi, pomo?i izgradnji mira i bezbednosti – to je naš krajnji cilj: mir i bezbednost.“

„Ono što radimo ne podrazumeva to da ova zemlja i dalje živi u prošlosti“, kaže ona. „Mislim da im mi pomažemo da se pomire i izgrade zemlju na temelju poštenog suo?avanja sa onim što se dogodilo u prošlosti, umesto na iskrivljenjima koja se mogu mitologizovati . . . i upotrebiti u politi?ke svrhe. Pošteno suo?avanje sa prošloš?u predstavlja važan doprinos kretanju napred.“

David Nelson (IWPR, Hag) 

Podelite ovu stranicu!