BOŠKO JAKŠIĆ: Rusifikacija srpskog nacionalizma

19 Sep 2017

"Moskva koristi svaki otvoren prostor da ga popuni svojim uticajem"

Moskva je u Srbiji angažovala svoju “meku mo?” (soft power) i mora se priznati dobro prepoznala gde ?e najlakše i najefktivnije ostvariti svoje interese – a to je promocija srpskog kleronacionalizma, promocija antievropejstva i antizapadnjaštva – kaže dugogodišnji spoljnopoliti?ki komentator Boško Jakši?, koji je, pored ostalog, u novinarskoj karijeri bio i jedan od trojice urednika koji su vodili Politiku posle demokratskih promena 2000.

Za RSE govori o ruskoj komponenti srpskog nacionalizma.

Jakši?: Može se re?i da je oslonac uticaja Rusije logi?na posledica temeljnih pravaca udara Moskve – to su crkva, desne nacionalisti?ke organizacije, studentske organizacije. Tu su i stranke od kojih su neke i u vladaju?oj koaliciji. To su pravci delovanja gde je Moskva angažovala svoju meku mo? i mora se priznati dobro prepoznala gde ?e najlakše i najefktivnije ostvariti svoje interese – a to je promocija srpskog kleronacionalizma – promocija antievropejstva i antizapadnjaštva. Deo toga je i odanost maj?ici Rusiji na razli?ite na?ine – kroz versku pravoslavnu bliskost, kroz panslavenstvo, ali i preko nasle?enih vojnih i ekonomskih veza iz vremena stare Jugoslavije. Koncentracija tog udara je dovela do toga što ja zovem “rusifikacija srpskog nacionalizma”, dakle njegovo stalno podhranjivanje da bi se omeo evropski put Srbije.

Putinov orkestar u Beogradu?

RSE: U analizi ruskog utjecaja u Srbiji, Jelena Mili? na sajtu Centra za evroatlanske studije (CEAS) govori o Putinovom orkestru u Beogradu. Sti?e se utisak da oni koji igraju za Putinovu agendu nisu povezani, pa ?esto ni sinhronizovani. Da li možemo govoriti o Putinovom orkestru ili o medijima/portalima/pojedincima koji iz uvjerenja ili za novac ?ine EU neatraktivnim ciljem za Srbiju i na druge na?ine promovišu bliskost sa Rusijom?

Jakši?: Mislim da je u ovom trenutku teško da se govorio nekoj sinhronizovanoj akciji koja bi pokrivala sve segmente srpskog društva. Ali o?igledan je cilj da se ti atomizirani centri proruskog uticaja jednog dana okupe u mnogo snažniju celinu – mi smo ve? svedoci odre?enih grupisanja. Ta ruska “meka mo?” još nema, da kažemo “nacionalnu frekvenciju” – ali deluje i lokalno i regionalno i jasno se naslu?uju namere (Rusije) da postane ozbiljna globalna sila na politi?kom horizontu Srbije.

RSE: Da li je Univerzitet jedno od važnih uporišta ruske “meke mo?i” u Beogradu?

Jakši?: Mimo crkve koju bih identifikovao kao najja?i “proto?ni bojler” ruskog uticaja – delovi Univerziteta (su uporište ruske “meke mo?i”). To je gotovo paradoksalno i uznemiravaju?e da se pripadnici mlade generacije tako lako regrutuju na nacionalizmu kojeg podsti?e Rusija, koja se sve vreme predstavlja kao alternativa i spas. Da podsetimo, Rusija je svoju kampanju protiv Zapada zapo?ela zastrašivanjem Srbije da slu?ajno ne u?e u NATO.

Me?utim, poslednjih godina veoma je evidentno da Rusija nudi alternativu Evropskoj uniji – kroz evroazijsku federaciju – predstavljaju?i EU kao jedan propali projekat – kao neko podru?je koje je nekada bilo prostor blagostanja, ali više nije. Tvrdi se da je to sada prostor koji je uzdrman nacionalizmima, krizama, pa i terorizmom – sve te elemente (ruska propaganda) koristi da bi uspešno regrutovala ?itavu jednu generaciju mladih Srba kod kojih je evidentno da ne samo zbog ruskog uticaja ve? i zbog drugih razloga, entuzijazam za evropske integracije opada i sada se kre?e oko 50 odsto – što je veoma nisko.

Moskva koristi svaki otvoren prostor da ga popuni svojim uticajem, nije iznena?enje što uspeva u primitivnim i neobrazovanim sredinama koje lako podležu mitovima istorije. Mnogo opasnije od toga je što otvara nevladine organizacije i što je organizovana po studentskim udruženjma. U Beogradu imate dva fakulteta, Pravni i Mašinski, koji su direktni promotori proruske politike.

Mit o rusko – srpskom prijateljstvu

RSE: Kako objašnjavate ?injenicu da mladi žele da se školuju i lije?e na Zapadu, ali Rusiju smatraju najve?im prijateljem Srbije? Prema jednoj anketi, preko 50 posto mladih nema ništa protiv da se u Srbiji formiraju ruske vojne baze.

Jakši?: To je deo neke metafizike za koju je teško na?i racionalni odgovor. U toj dihotomiji – izme?u racionalne potrebe da sve prave vrednosti, bilo da je re? o školovanju ili šopingu, vide na Zapadu – a da istovremeno hvalite Rusiju, to je teško objasniti. Nikome, ni od lidera koji su proruski orijentisani, ne pada na pamet da svoju decu pošalju na Lomonosov, nego ih šalju na školovanje u Oksford, Kembridž ili u Ameriku.

Objašnjenje treba tražiti delom u mitu koji postoji o rusko – srpskom prijateljstvu. Ve?ina Srba smatra da je u Kijevu neonacisti?ki režim i da je u pravu Putin što je anektirao Krim. Tako?e, veliki broj anketiranih u Beogradu smatra da je Rusija na prvom mestu po donacijama koje je dala Srbiji u preiodu posle 2000. godine, iako su te donacije nula dolara. Sve je to deo tog mita.

Zašto kažem mit? Ako pogledamo poslednji vek srpsko – ruskih odnosa, ne možemo govoriti o nekoj bliskosti Srbije i Rusije. Kraljevina Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa SSSR-om, posle Drugog svetskog rata bio je kratak period bliskosti Broza i Staljina, ali je ta veza pukla 1948. godine. Odnosi su se normalizovali 1956. ali je ostala obostrana sumnji?avost. Nekoliko godina posle toga Jugoslavija je vodila svoju spoljnu politiku i zalagala se za jednu varijantu nesvrstavanja koja nije odgovarala Sovjetskom Savezu, koji je imao svog favorita u Kubi.

Tako da ?itav taj period, koji je obeležio decenije sovjetsko – jugoslovenskih odnosa, nije bio idili?an, pa da bi se govorilo o nekom velikom prijateljstvu. Faktografija pokazuje da se radi o mitskom predstavljanju tih odnosa koje Kremlj vešto koristi i plasira me?u rusofilima u Srbiji. Ono što je pri tome upozoravaju?e – da se regrutuju mladi ljudi po univerzitetima gde Rusi veoma aktivno rade.

Rusija je svoju prvu nevladinu organizaciju ovde otvorila 1913. godine i od tada su razne proruske institucije ovde veoma aktivne, uklju?uju?i Ruski institut za strateška istraživanja koji promoviše tzv. društvenu diplomatiju i podsti?e velikosrpski nacionalizam, ali i veliku ljubav prema Rusiji. Ono što je još važnije razvija sklonost prema ruskom politi?kom modelu. Ovde se ne radi o nekom antiruskom stavu, ve? o potrebi da se skrene pažnja na promociju jedne politi?ke ideje koja je suprotna geostrateškom konceptu Srbije, u suprotnosti je sa prihvatanjem onih vrednosti za koje se zalaže savremena liberalna demokratija oli?ena u EU.

Diplomatski pasoši za srpske vatrogasce?

RSE: Kad je rije? o ?uvenom Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, zar nije bizarna sama ideja da se humanitarcima da status diplomata?

Jakši?: Ako se ruskim humanitarcima da status diplomata ja sam javno obe?ao da ?u pokrenuti kampanju da srpski vatrogasci dobiju diplomatske pasoše. Jer ako se zaista radi samo o humanitarcima, ne vidim razloga da se zahteva da oni dobiju status kakav su dobili pripadnici NATO-a, ali to je nešto sasvim drugo, to su vojnici. Ako ove humanitarne radnike identifikujemo kao vojnike onda to može da se traži. Ali otkuda ruski vojnici u Nišu i na teritoriji Srbije?

I sa pravnog aspekta taj zahtev ne drži vodu jer nema analogije sa statusom kojeg imaju pripadnici NATO snaga.

Bez obzira što su zapadne diplomate u poslednje vreme posetile Niški centar i utvrdili da tamo nema sumnjivih vojnih aktivnosti, time još uvek nisu otklonjene sumnje da humanitarni centar ne može da se pretvori u nešto drugo. Dosta je onih koji tu ideju podržavaju i smatraju da to treba u?initi za Moskvu. Koliko sam obavešten, predsednik Vu?i? je me?u onima koji se tome protive i prošle godine najavljenja poseta ruskog premijera Medvedeva Beogradu u oktobru otkazana je upravo zbog toga što je Medvedev o?ekivao da se potpiše sporazum o humanitarnom centru. Vu?i?, tada još premijer, nije na to bio spreman.

Taj humanitarni centar je o?igledno kamen spoticanja u odnosima Moskve i Beograda. To je jedan bizaran zahtev koji ima ozbiljne implikacije.

(Gordana Kneževi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!