Borka Pavićević: Borka Stefanovića udarila dnevno stvarana represija, to je teror

30 nov 2018

"Mi smo od devedesetih u situaciji neprekidnog nasilja"

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, komentarišući prebijanje jednog od lidera SzS Borka Stefanovića kaže da je njega udarila „jedna dnevno stvarana represija“. Mi smo od devedesetih u situaciji neprekidnog nasilja, koje se zateže ili smanjuje, a koje je uvod u teror. Ovo što se desilo Stefanoviću je teror, navodi.

Evroposlanica Tanja Fajon pokazala je u EP, na predstavljanju izveštaja o napretku Srbije, naslovnu stranu Ilustrovane politike. „Ovo je naslovna strana u jednom nedeljniku – „Psi su pušteni“, o ljudima koji su kritični prema vlastima – tako nešto je neprihvatljivo“, poručila je u sredu evroposlanica Tanja Fajon.

Ta naslovna je zastrašujuća i bizarna, jer je tekst napisao čovek koji je pustio tekst i o Slavku Ćuruviji, podseća Pavićevićeva. Trideset godina traje ta šikana, od 1987. je počela ta podela na patriote i izdajnike, dodaje. Kažu – ne može da se poredi (ovo vreme) sa devedesetim, pa eto vam jedan od primera, navodi gošća Novog dana.

Dodaje da se to vidi i na primeru prebijanja predsednika Levice Srbije i jednog od lidera Saveza za Srbiju Borka Stefanovića u Kruševcu. Ne postoji manje ili više fašizma, nego prosto on jeste, navodi.

„Pozivi na ubistvo, pozivi na nasilje… Mi smo od devedesetih u situaciji neprekidnog nasilja, koje se zateže ili povećava ili smanjuje u odnosu na upotrebnu vrednost zastrašivanja, koje je uvod u teror. To što se desilo sa Borkom Stefanovićem je teror“, ističe Pavićevićeva.

To je hajka, ja znam kako to izgleda, i čujem te pse, i to traje 30 godina, i zatrašujuće je da se neprekidno vodi taj rat protiv civila, protiv neistomišljenika, te „druge Srbije“ koja je kriva za sve, dodaje.

Komentarišući napad na Stefanovića, gošća N1 kaže da zna „nešto o prebijanju ljudi“ i da zna taj metod. A ovo sa Borkom Stefanovićem pokazuje koliko je ova vlast kapilarna – da se to desilo u Kruševcu, nemojte zaboraviti da je to blizu Kosova, dodaje.

„To je jedan takav pritisak… I pokušaj oduzimanja života i prava na politiku i nama svima treba da kaže – evo, ljudi, tako ćete da prođete, kao Borko Stefanović i kolege, ukoliko se bavite time čime samo mi možemo da se bavimo, mi smo ovlašćeni“, kaže Pavićevićeva.

Ocenjuje da se to sve dugo priprema, a da kad ljudi budu u uniformi – tad će biti kasno.

„Udarila ga je (Borka Stefanovića) jedna dnevno stvarana represija“, ističe.

U raznim slučajevima kroz istoriju, i u slučajevima Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije, uvek se nađu razlozi koji ne optužuju državu, navodi gošća N1.

Ne znam da li smo svesni, ali to nasilje legitimiše ostala nasilja, način parkiranja, ponašanje u radnjama, guranje, pljuvanje, neprekidno smo u vanrednoj situaciji, naglašava Pavićević.

U EP je izraženo i žaljenje zbog poricanja genocida u Srebrenici, a poručeno je da je njegovo priznavanje osnovni korak ka EU.

Nasilje svake vrste je postalo način života, od koga se ljudi otimaju i moramo to da savladamo ukoliko želimo da živimo…

Borka Pavićević kaže da postoji definicija genocida, da je stvar sasvim jasna nakon toliko godina, od 1995, i da taj paradoks stvara strahoviti umor mišljenja. Ali, kad neko neće da čuje da nešto vidi, kao što je jedan pisac rekao – za to je potrebna volja, dodaje.

To poricanje genocida u Srebrenici je teret za buduće generacije, ističe gošća N1 i dodaje da to nije nešto što je nemoralno ili imoralno, to je nešto što se zove „moral insanity“. „To je jasno, pitanje je samo na koji način se ova javnost i generacije zarobljavaju time što se genocid osporava“.

„Televizijski vikend ratovi“ – tekst je Davora Lukača u nedeljniku „Vreme“ u kome kaže: „Zveckanje oružjem. Ko tebe kamenom – ti njega Kosovom. Kad je teško – Tači. Tako bi se otprilike mogla svesti politika vlasti u Srbiji, kad god treba rešiti neki unutrašnji problem ili zataškati pojedina događanja. A ukoliko se proceni da situacija treba biti zategnutija, upotrebljavaju se teži argumenti – pokreti jedinica Vojske Srbije s jedne, ili specijalnih policijskih jedinica ROSU s druge strane. Efekat je uvek isti – nula“.

Komentarišući „zveckanje oružjem“ i na pitanje – šta bude, pošto rata ne bude – Borka Pavićević kaže da „bude to da se ta društva uništavaju, da se civilna matrica mrvi“, da ljudi idu iz zemlje „iz sve snage“, da odlaze mladi, i školovani i neškolovani. Neprekidna proizvodnja panike i straha vodi ka tome da ništa nije sigurno, da je „svejedno šta radim“, da „nema veze, svakako će biti katastrofe“ – ljudi nemaju stabilnost, kad ljudima pretite neizvesnošću, to je ono što vodi anomiji jednog društva, pat poziciji, ocenjuje gošća N1.

Umesto da se pacifikuje, podiže se sve to u interesu društvenih grupa koje su na vlasti, ističe.

„Rimejk građanske pobune u ograničenom prostoru“ – karikature protiv diktature, tekst je Marka Lovrića u NIN-u u kom se konstatuje: „Nekoliko događaja liči na začetak pobune. Lazarevac je bio početak, zatim je usledilo Narodno pozorište, otkazane predstave na festivalu u Aleksincu, podrška karikaturistima… U ovoj apatičnoj zemlji glumci, karikaturisti i novinari moraju da se bore za ono od čega žive, a žive od slobode“.

Karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića, ponovo su zabranjene. Ovoga puta u Kraljevu. U znak protesta zbog toga što gradska uprava nije želela da im ustupi prostor za organizovanje izložbe, aktivisti „Lokalnog fronta“ prošetali su centrom Kraljeva noseći karikature – na sebi.

Borka Pavićević, komentarišući to, kaže kratko – lepo. „Slažem se sa poentom ovog teksta, radi se o slobodi i čovek tome teži, i ceo taj teror i celo to odbijanje da se uvide situacije o tome, da se negira Srebrenica, da se negira situacija u sudstvu, da se negira da postoji represija u medijima… Onda dođe kraj u kome to postaje apsolutno kontraproduktivno… Ta količina, zajedno sa prebijanjem Borka Stefanovića – u jednom času je kraj. Sad je pitanje da li će neko da potegne kamenicu na samoposlugu, ili će ljudima doći dovde – da im se prebijaju kolege, prijatelji, istomišljenici, ljudi, uopšte… Govori se o nasilju nad ženama, ali se ne rešavaju stvari koje mogu da im pomognu… Nasilje svake vrste je postalo način života, od koga se ljudi otimaju i moramo to da savladamo ukoliko želimo da živimo… I u evropskom kontekstu to je bitno, to je naša veza sa Evropom… Odbijanje desnice, odbijanje fašizma, borba za jedan drugi svet, to je ono što nas čini delom Evrope, a ne odricanje genocida ili pregovori u Briselu na ovakav način“, zaključuje Borka Pavićević.

(N1)

Podelite ovu stranicu!