Boris Varga: Bajke za djecu i one za odrasle u Vojvodini

30 Oct 2014

Zapad nije imao velikih primjedbi na poništavanje vojvođanske autonomije kao građanskog i multikulturalnog koncepta

Predstavnici diplomatskog kora zapadnih država i Evropske unije jasno su bili opredeljeni kada je re? o održavanju „Parade ponosa“ u Beogradu – država mora da zaštiti svaku „manjinu“ od progona „ve?ine“ i ekstremisti?kih grupa. Od neprocenjivog je zna?aja i to što su zapadne države pitanje održavanja „Parade ponosa“ stavile kao indikator demokratizacije Srbije i svojim li?nim prisustvom strane diplomate dale su pozitivan primer kako se u demokratskim društvima brani bilo koja „manjinska“ zajednica.

Prisustvuju?i antifašisti?kom skupu u Novom Sadu 23. oktobra, pažljivo sam posmatrao da li ?e u povorci biti neko od stranih zapadnih diplomata ili predstavnika EU-a u Srbiji. U medijskim izveštajima nije se mogla videti o?ita osuda inostranih predstavnika ekstremisti?kih divljanja po Vojvodini, niti pohvale akciji koju su fakti?ki organizovali sami gra?ani – više hiljada njih koji su bili spemni da protestuju i na vetru, i na kiši.

Pitanja je mnogo, odgovora – malo. Da li to zna?i da je ekstremizam prema manjinama u Beogradu eksplicitno nepoželjan, dok je Vojvodina prepuštena da se sama bori? Da li to me?unarodna zajednica „budno motri“ samo Beograd i Prištinu? Ili „revanšisti?ko“ nasilje u Vojvodini prosto „nije na radaru“ onima koji daju ocenu nivoa demokratije u Srbiji?

Gledano o?ima Brisela

Naravno da su dvostruki standardi u ovom slu?aju itekako uo?ljivi. S jedne strane, nakon svojevrsnog pre?utnog „menjanja“ – izme?u Zapada i Rusije – Kosova za Krim niko ne želi da dodatno narušava balans koji je nakon rata u Ukrajini uspostavljen: bivši radikali na vlasti u Srbiji koji su pristali na potpisvanje Briselskog sporazuma i koji se eksplicitno deklarišu za integraciju u EU. I to je razumljivo, jer su te dve stvari, gledano o?ima Brisela, klju?ne za stabilnost Balkana. Me?utim, stvara se utisak da je Zapad, kao i nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, spreman da zatvori o?i na kršenje ljudskih prava, „gušenje“ medija i kontinuitet „kvaziradikalske“ politike u Srbiji.

Da li to neko u Briselu, možda, strahuje da bi pritisak EU-a na Beograd zbog ekstremizma u Vojvodini bio „prekomeran“ nakon Kumanovskog i Briselskog sporazuma koji su svojim potpisom obezbedile gotovo iste nacionalisti?ke strukture koje su na vlasti bile devedesetih i sada. I sve to u uslovima uspona rusofilije u Srbiji i odlu?nosti vlasti u Beogradu da ne poštuju politiku EU-a, ne uvode?i sankcije Ruskoj Federaciji.

Zapad nije imao velikih primedbi na poništavanje vojvo?anske autonomije kao gra?anskog i multikulturalnog koncepta, osporavanjem od Ustavnog suda Srbije dve tre?ine odredbi najvišeg konstitutivnog akta Vojvodine po?etkom 2014. godine. Pojedini analiti?ari taj ?in smatraju „revanšisti?kim“ i nazivaju ga novom „jogurt revolucijom“ u „birokratskim“ belim rukavicama.

“Multinacionalna Vojvodina je od kraja osamdesetih godina bila najve?i test za spremnost Srbije da se integriše u EU, ali i me?unarodne zajednice da uo?i, razume i uti?e na dinamiku raspada bivše Jugoslavije.”

Prisetimo se, ni prethodni izliv ekstremizma, kakav se u Vojvodini odigrao nakon martovskog nasilja na Kosovu 2004. godine, me?unarodni krugovi nisu adekvatno tretirali. Da li su time, možda, huligani ekstremisti, a posebno njihovi politi?ki „motivatori“ postali ohrabreniji da deset godina kasnije to isto ponove? A otvara se i pitanje da li je nasilje u Vojvodini manje važno od onog u drugim kriznim delovima bivše Jugoslavije?

Multinacionalna Vojvodina je od kraja osamdesetih godina bila najve?i test za spremnost Srbije da se integriše u EU, ali i me?unarodne zajednice da uo?i, razume i uti?e na dinamiku raspada bivše Jugoslavije. Ne postoje dublje analize o tome da li je Zapadna Evropa mogla adekvatnije reagovati na doga?aje takozvane „jogurt revolucije“ 1988. godine i samim tim uticati na „ublažavanje“ tragi?nih doga?aja raspada bivše SFRJ.

Jedinu me?unarodnu osudu daljih pojava ekstremizma tokom devedesetih u Vojvodini trebao je da dâ Me?unarodni tribunal u Hagu u slu?aju protiv Vojislava Šešelja, ali taj proces traje ve? duže od decenije, sve više dobija osobine farse i samo postaje stimul novim generacijama ekstremista u Srbji, nego što otvara put ka pomirenju.

Vojvodina je ponovo „demokratsko iskušavanje“ gra?ana i vlasti u Srbiji, ali i nadležnih u EU-u, jer nasilje koje je nastalo nakon provokacije na utakmici Srbija – Albanija nije izbilo i izlilo se samo u Vojvodini. Ono se delimi?no pojavljuje, preliva u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni… Spre?iti iznenadne i intenzivne „talase ekstremizma“ na Zapadnom Balkanu trebalo bi da bude jedan od bezbednosnih prioriteta EU-a.

De?ija posla?

Kad je re? o ekstremizmu, nejasna je i „crvena linija“ posle koje me?unarodne institucije, a posebno predstavnici EU-a u Srbiji, treba da reaguju. Me?utim, uništavanjem blizu 20 objekata odre?ene verske i nacionalne zajedince širom Vojvodine, u roku od nedelju dana, nedvosmisleno je „talas nasilja“ i progon.

“Da li ?e se nacionalisti?ke provokacije nad verskim objektima ili jezi?kim tablama u regionu odraziti i na suživot u Vojvodini?”

Pitanje napada na ugostiteljske objekte u Vojvodini, ?iji su vlasnici muslimani, „neblagovremeno“ je rešeno hapšenjem osumnji?enih, ve?inom maloletnika, fakti?ki dece, i stavljanjem pod celodnevni nadzor pekara i ugostiteljskih radnji. Za to vreme, mnogi se gra?ani Vojvodine pitaju kakva ?e svakodnevica i budu?nost biti u multinacionalnom srpskom autonomnom regionu u kom ?e džamije, pekare, ?evabdžinice ili poslasti?arnice ubudu?e biti potrebno braniti desetinama ili stotinama policajaca. Drugi gra?ani su zabrinuti kakve ispade mogu da o?ekuju nakon svake „visokorizi?ne“ fudbalske ili rukometne utakmice sa „susedima“ iz Hrvatske, Ma?arske, Bosne, Albanije ili sa Kosova. Da li ?e se nacionalisti?ke provokacije nad verskim objektima ili jezi?kim tablama u regionu odraziti i na suživot u Vojvodini?

Svakako da nije ironi?no, ali postoji jaka simbolika u tome da nedavno otvoren Informacioni kutak Evropske unije u Novom Sadu nije imao nikakvih aktivnosti ili saopštenja povodom „talasa nasilja“ u Vojvodini, ali je zato dva dana nakon protestne šetnje u prestonici Pokrajine taj ogranak kancelarije EU-a organizovao ?itanje bajki za decu na engleskom jeziku.

A „bajke“ za odrasle o antifašti?koj borbi za vreme proslave 70-godišnjice oslobo?enja Beograda pokušali su da ispri?aju i organizatori ovog važnog jubileja – na srpskom naslednici poraženih snaga iz Drugog svetskog rata i na ruskom oportunisti koji su Evropu podelili i vratili u period hladnog rata.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!