BORIS KRŠEV: Kultura sećanja

30 Nov 2016

Da li smo uz Dan Republike zaboravili još nešto? Recimo, antifašizam...

O otporu fašizmu u Vojvodini u toku Drugog svetskog rata pisalo se do pre tridesetak godina toliko mnogo, da se postavljalo pitanje da li postoji ijedan segment tog otpora koji nije na neki način obrađen kroz memoarsku ili naučnu literaturu. O narodnooslobodilačkoj borbi i njenim protagonistima znalo se gotovo sve. Čak su i najtrivijalniji događaji dobijali “zaslužno” mesto u istoriji. Svako sastajalište ili konačište partijskih čelnika dobijalo je spomen-obeležje koje je trebalo podići i na pijedestal istorijskog događaja od “sudbonosnog značaja”. U hiperboličkoj glorifikaciji svega i svačega, kao i mesta i uloge komunističke partije, u svemu tome nije se nazirao kraj.

A onda je preko noći sve to nestalo. Sa urušavanjem ideologije, urušila se i država koju je ta ideologija stvorila. Prirodno da u takvom okruženju prestaju biti društveno poželjne teme iz narodno-oslobodilačke borbe, koja je donela socijalizam – propali politički sistem, od kog se trebalo ograditi i što pre ga zaboraviti. Tako su u zaborav pali i socijalistička revolucija i narodnooslobodilačka borba i antifašizam. Počelo se sa uklanjanjem spomen-obeležja i promenom naziva trgova, ulica i gradova koji su nosili imena svega onoga što je bilo vezano za Drugi svetski rat i otpor fašizmu. Iz kalendara “državnih praznika” izbrisani su datumi vezani za događaje iz rata koji su simbolizovali ne samo NOB i socijalističku revoluciju nego i antifašizam. Tako se pored 4. i 7. jula – Dana borca i Dana ustanka, kao i 29. novembra – Dana Republike, ukida i 9. maj – Dana pobede nad fašizmom.

Pri tome se prenebregnulo da je NOB imala i antifašističku odrednicu, koja se nije smela zaboraviti. Tako je zajedno sa tekovinama NOB-a, pao u zaborav i antifašizam – kao kolateralna “žrtva” obračuna sa komunističkom ideologijom i režimom. A društvo koje izgubi ili nema svest o zlu koje donosi fašizam, nesvesno može da sklizne u njegov ponor.

Hana Arent je znala da kaže da se stalno mora govoriti o “banalnosti zla” – fašizmu i holokaustu, u protivnom se mogu ponoviti. Da se ne bi to dogodilo, neophodno je ponovo vratiti u okvire nacionalnog identiteta i antifašizam, bez obzira na njegovu ideološku odrednicu, jer to je civilizacijska vrednost.

U tu svrhu, u subotu 26. novembra, u organizaciji Udruženja antifašista Novog Sada, u prostorijama Skupštine AP Vojvodine, održan je okrugli sto na temu „1941. u Vojvodini – otpor fašizmu“. Predsednik Udruženja antifašista Novog Sada – gospodin Stanko Šušnjar, uz pozdravnu reč, obrazložio je cilj i značaj organizovanja ovakvih naučnih i stručnih skupova. Radove na okruglom stolu izložili su Prof. dr Aleksandar Kasaš, Dr Danijela Grujić, Prof. dr Boris Kršev, Dr Milan Micić, Olajoš Nadj Mikloš, Mr Eva Tatić, Dr Predrag Bajić, Ivan Kukurov, Aleksandra Ćirić, Andrija Popović i Aleksandar Bursać.

U zaključku skupa istaknuto je da je poplava istorijskog revizionizma – posebno prekrajanja činjenica koje se odnose na karakter i ulogu pojedinih pokreta u Drugom svetskom ratu, prisutna u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama. Talas revizionizma nije zahvatio jedino Vojvodinu, s obzirom da se do sada još nisu pojavili „novi dokumenti“ i njihovi „autentični“ tumači, koji bi osporili jedinstvenu i vodeću ulogu komunističke partije koju je ona imala u organizovanju antifašističkog pokreta u Vojvodini.

Međutim, to ne znači de se ne može kritičnije sagledati njeno mesto i uloga u Vojvodini u toku rata, opet, odvajajući tu analizu od kritike režima koji je ideologija uspostavila nakon oslobođenja. Sve glasniji zahtevi koji se danas čuju da se i Vojvodina „osloboditi“ tog nasleđa, samo zbog neslavnog kraja komunizma i „izneverenih očekivanja“, značilo bi odreći se sopstvenog identiteta. Bilo bi to isto što i tražiti od Rusije da svoj antifašizam gradi na nekoj drugoj osnovi, a ne komunizmu.

Antifašizam jeste istorijska odrednica i Vojvodina je dala svoj doprinos toj borbi kroz aktivnost komunističke partije i ni jednog drugog faktora. Toga se ne treba odricati, jer svaka zemlja to danas ističe kao civilizacijsku vrednost.

I za kraj, iako je pokrovitelj skupa bio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, nijedan medij ga nije propratio, a redakcija novosadskog Dnevnika koji „slavi“ 70 godina od izlaska Slobodne Vojvodine, smatrala je da usled nove uređivačke politike „nema prostora za tekst“ ovakve sadržine.

(Autonomija)