BORIS KRŠEV: Kultura sećanja

30 Nov 2016

Da li smo uz Dan Republike zaboravili još nešto? Recimo, antifašizam...

O otporu fašizmu u Vojvodini u toku Drugog svetskog rata pisalo se do pre tridesetak godina toliko mnogo, da se postavljalo pitanje da li postoji ijedan segment tog otpora koji nije na neki na?in obra?en kroz memoarsku ili nau?nu literaturu. O narodnooslobodila?koj borbi i njenim protagonistima znalo se gotovo sve. ?ak su i najtrivijalniji doga?aji dobijali “zaslužno” mesto u istoriji. Svako sastajalište ili kona?ište partijskih ?elnika dobijalo je spomen-obeležje koje je trebalo podi?i i na pijedestal istorijskog doga?aja od “sudbonosnog zna?aja”. U hiperboli?koj glorifikaciji svega i sva?ega, kao i mesta i uloge komunisti?ke partije, u svemu tome nije se nazirao kraj.

A onda je preko no?i sve to nestalo. Sa urušavanjem ideologije, urušila se i država koju je ta ideologija stvorila. Prirodno da u takvom okruženju prestaju biti društveno poželjne teme iz narodno-oslobodila?ke borbe, koja je donela socijalizam – propali politi?ki sistem, od kog se trebalo ograditi i što pre ga zaboraviti. Tako su u zaborav pali i socijalisti?ka revolucija i narodnooslobodila?ka borba i antifašizam. Po?elo se sa uklanjanjem spomen-obeležja i promenom naziva trgova, ulica i gradova koji su nosili imena svega onoga što je bilo vezano za Drugi svetski rat i otpor fašizmu. Iz kalendara “državnih praznika” izbrisani su datumi vezani za doga?aje iz rata koji su simbolizovali ne samo NOB i socijalisti?ku revoluciju nego i antifašizam. Tako se pored 4. i 7. jula – Dana borca i Dana ustanka, kao i 29. novembra – Dana Republike, ukida i 9. maj – Dana pobede nad fašizmom.

Pri tome se prenebregnulo da je NOB imala i antifašisti?ku odrednicu, koja se nije smela zaboraviti. Tako je zajedno sa tekovinama NOB-a, pao u zaborav i antifašizam – kao kolateralna “žrtva” obra?una sa komunisti?kom ideologijom i režimom. A društvo koje izgubi ili nema svest o zlu koje donosi fašizam, nesvesno može da sklizne u njegov ponor.

Hana Arent je znala da kaže da se stalno mora govoriti o “banalnosti zla” – fašizmu i holokaustu, u protivnom se mogu ponoviti. Da se ne bi to dogodilo, neophodno je ponovo vratiti u okvire nacionalnog identiteta i antifašizam, bez obzira na njegovu ideološku odrednicu, jer to je civilizacijska vrednost.

U tu svrhu, u subotu 26. novembra, u organizaciji Udruženja antifašista Novog Sada, u prostorijama Skupštine AP Vojvodine, održan je okrugli sto na temu „1941. u Vojvodini – otpor fašizmu“. Predsednik Udruženja antifašista Novog Sada – gospodin Stanko Šušnjar, uz pozdravnu re?, obrazložio je cilj i zna?aj organizovanja ovakvih nau?nih i stru?nih skupova. Radove na okruglom stolu izložili su Prof. dr Aleksandar Kasaš, Dr Danijela Gruji?, Prof. dr Boris Kršev, Dr Milan Mici?, Olajoš Nadj Mikloš, Mr Eva Tati?, Dr Predrag Baji?, Ivan Kukurov, Aleksandra ?iri?, Andrija Popovi? i Aleksandar Bursa?.

U zaklju?ku skupa istaknuto je da je poplava istorijskog revizionizma – posebno prekrajanja ?injenica koje se odnose na karakter i ulogu pojedinih pokreta u Drugom svetskom ratu, prisutna u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama. Talas revizionizma nije zahvatio jedino Vojvodinu, s obzirom da se do sada još nisu pojavili „novi dokumenti“ i njihovi „autenti?ni“ tuma?i, koji bi osporili jedinstvenu i vode?u ulogu komunisti?ke partije koju je ona imala u organizovanju antifašisti?kog pokreta u Vojvodini.

Me?utim, to ne zna?i de se ne može kriti?nije sagledati njeno mesto i uloga u Vojvodini u toku rata, opet, odvajaju?i tu analizu od kritike režima koji je ideologija uspostavila nakon oslobo?enja. Sve glasniji zahtevi koji se danas ?uju da se i Vojvodina „osloboditi“ tog nasle?a, samo zbog neslavnog kraja komunizma i „izneverenih o?ekivanja“, zna?ilo bi odre?i se sopstvenog identiteta. Bilo bi to isto što i tražiti od Rusije da svoj antifašizam gradi na nekoj drugoj osnovi, a ne komunizmu.

Antifašizam jeste istorijska odrednica i Vojvodina je dala svoj doprinos toj borbi kroz aktivnost komunisti?ke partije i ni jednog drugog faktora. Toga se ne treba odricati, jer svaka zemlja to danas isti?e kao civilizacijsku vrednost.

I za kraj, iako je pokrovitelj skupa bio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, nijedan medij ga nije propratio, a redakcija novosadskog Dnevnika koji „slavi“ 70 godina od izlaska Slobodne Vojvodine, smatrala je da usled nove ure?iva?ke politike „nema prostora za tekst“ ovakve sadržine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!