BORIS JUROŠEVIĆ: Opozicija sa glavom u pesku

29 Sep 2017

„Tražim alternativu, a ona se odala populizmu ko alkoholizmu“

Šta posle, niko se ne pita?… Ni ta ista opozicija.

Moje mlade godine života u Srbiji prolaze u statusu QO, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu. Tako danas živi cela Srbija, kažu mnogi. Ne, dragi moji, Srbija tako živi već 30 godina, status QO pomešan sa euforijom i sa zamajavanjem, katkad jačeg katkad slabijeg intenziteta. Da li se opozicija u ovoj državi pita šta će kada se i ova vlast promeni? Jer svaka je vlast smenjiva pa i ova, pokazala je to istorija.

Da li će opozicija i dalje držati glavu u pesku i praviti se da je emigrirala negde ili da je zaspala medveđim snom? Obitavamo u siromaštvu, jedina realnost postala je virtualna, mesec preživljavamo tako što radimo sve i svašta da bismo stigli do polovine, a mnogi ne preživljavaju. Ne buni se niko, kao da čujem onaj stih Balaševićeve pesme: „Nama je lepo, taman kako smo zaslužili“. Da, drugovi i drugarice, zaslužili smo. Zaslužili smo zato što nikada nismo govorili istinu, već uvek i dvadeset četiri časa lažući sebe. Zato što smo zažmureli na sve ono što se devedesetih godina dešavalo, na korupciju i dalje ćutimo, a ona nam je jedini izlaz izgleda.

Šta je opozicija u Srbiji? Koga ona zastupa? Kakvi su joj ideali? Da li je radovanje ulasku AfD-a u Bundestag dobra vest za opoziciju? Da li opozicija misli gde će ova država završiti i kako će naši životi jednog dana dalje? Da li ta opozicija za relevantne drži one koji kliču evroskepticima i populistima? Koja joj je ideja? Koja joj je ideologija? Da li treba u 2017. godini da se zapitamo šta je to što opozicija ima da ponudi u budućnosti?

Ja sam doveden u situaciju da više budem očajan zbog delovanja ili kompromiserskog ponašanja te iste opozicije, nego da budem očajan zbog vlasti, za koju nisam glasao. Prevaren sam, znam. Dovoljno da uđem na društvene mreže i grupe nekih tzv. demokratskih predstavnika, pa krenem da čitam… i nagledam se šovinizma, govor mržnje postao je svakodnevica. Komentari? O ne, to svakako ne čitam. Nemojte mi slati ni prenositi.

Jednog dana sam se zapitao šta je alternativa?… I samom sebi sam rekao: „Tražim alternativu, a ona se odala populizmu ko alkoholizmu“. Da se sve svede da ja budem protiv vlasti po svaku cenu, nema veze što oni koji planiraju da nekad dođu na vlast imaju isto tako topao odnos prema Rusiji, a navodno hoće u Evropu. Da ja, koji sam se od rane mladosti do danas (još sam mlad), protivio jednoumlju, kritikovao vlast, suočavao se sa prošlošću, zagovarao demokratiju i nisam bio za ovu vlast, dođem u poziciju da kažem: „Vlast je mlaka još kakva je opozicija“.

Šta vam znače tvitovi i slike Ramuša i Vučića? Šta vam znače pogrdni nazivi po svaku cenu? Kritikovati vlast je poželjno uvek, vlast je inače loša pa i ona najdemokratskija, rekao je već neko od umnih glava, ali da li vi vidite na koji način kritikujete? Da li vidite da širite nacionalizam i trujete svoje članstvo i pristalice? Zar se nismo gušili decenijama u tome? Gospodo, oni koje kritikujete mnogo bolje znaju taj zanat, bildovanje patriotizma njima ide od ruke.

Ono što je poenta mog očajanja, iako u poslednje vreme sve manje očajavam, jeste da ste me prevarili. Da, vi ste me prevarili. Od ove vlasti očekivao sam isto ovo stanje ili čak mnogo gore, ali od vas da ste toliko maliciozni i destruktivni – nisam. Da imate iste aršine u sloganima, postupcima, izjavama. Kritike koje upućujete nisu suštinski problem ovog celog sistema, već su populističke i jeftine. Niste shvatili zašto ste izgubili vlast. Niste naučili nijednu lekciju. Ili jeste al ste prikriveni nacionalisti? Prikriveni evroskeptici? Sad, kada vratim film, shvatam koliko sam bio naivan i jednosmeran. U vreme vaše vlasti donešen je ovaj nakaradni Ustav, koji u Vojvodini btw ni pored velike krađe referenduma nije prošao. Prodali ste za male pare NIS Rusima. Donosili skoro na tromesečnom nivou deklaracije o Kosovu. „Šta si očekivao?“, pitam samog sebe, ko je nakon toga mogao doći na vlast?

Ne gospodo, niste naučili lekciju. I danas bildujete „patriotizam“ po internetu, kritikujete poteze koji su manje loši od onih koji zaista postoje. Znam sve šta se događa. Toliko toga je trulo i jadno… Mnoga su očekivanja za bolje sutra ugašena. Ja nemam pravo da budem očajan više, gospodo iz opozicije. To hoću da vam kažem, jer mislite i dalje da iste aršine primenjujete, ne verujem vam ništa više. Preživeo sam i do sada i ovu vlast ću valjda. Da li su vama Obradović i bratija prihvatljiva opcija?! Da li je vama dovoljno da neko bude opozicija, da se tako zove pa da onda bude „naš“, svi za jednog. Malo sutra, taj film nećete gledati, AfD meni neće biti alternativa nikada, niti ćete to biti vi ukoliko šapućete na evropske integracije, ukoliko odbijate bilo kakvu odgovornost za situaciju u ovom društvu, a imate veliku. Hoće li se meni čovek koji je u dva mandata bio predsednik predstavljati kao nekakav savetnik za dobro. Ne, onaj kome je guru bio Dobrica Ćosić neće biti moja alternativa, ni sad ni ubuduće.

A šta posle? Razmišljate li o tome? Šta za pet do deset godina? Hoćemo li i mi biti Orbanova Mađarska slučajno? Ne, vi o tome ne razmišljate, jer da razmišljate bili biste aktivniji, bili biste konstruktivni i imali suvisle kritike, a ne tvitovali i fejsbukovali uzaludno. Ne biste pitu pravili od nečega od čega se ne pravi. Niste moja alternativa i nećete biti. To vam želim reći!

(autor je omladinski ambasador pomirenja iz Vrbasa)

Podelite ovu stranicu!