Boris Jurošević: Anti-jugoslovenski i anti-bosansko-hercegovački udruženi zločinački poduhvat

03 Dec 2017

Na pijetet prema žrtvama opet se zaboravilo, sada više nego ikada...

Prođe mesec presuda, poslednjih pred Haškim tribunalom u ovom obliku. Suma sumarum, nešto što su porodice žrtava čekale godinama i umrle mnoge čekajući, a bol koji nose nikad prestati neće i ne može. Presude su trebale biti satisfakcija za žrtve i opomena za budućnost. Onaj utisak koji nam se oteo jeste da smo tek  prošlog meseca dobili šamar realnosti: to koliko se nismo suočili s prošlošću i nismo naučili da sagledavamo stvari na ozbiljan način.

Prva presuda Mladiću prošla je u duhu negiranja, bežanja od onoga što je napisano u istoj i poziva na okretanje budućnosti. A ima li budućnosti bez razumevanja prošlosti i bez pomirenja? A ima li pomirenja bez poverenja? Iako je u presudi pročitana krivica za brojne ratne zločine, dotični Mladić nije mogao da je sasluša do kraja. Za Dodika će on ostati “heroj”, a Dragan Čović odmah zanemeo. Nakon toga došao je i 29. novembar dan kada je izrečena presuda i šestorci visokih dužnosnika takozvane Herceg Bosne za zločine nad Bošnjacima. Umesto priče o posledicama njihovih dela opet je jedna stvar bila upečatljivija. Jedan od šestorke Slobodan Praljak izvršio je ritualno ispijanje otrova, negiravši presudu suda i onako kukavički okončao svoj život. Na to Vojislav Šešelj kaže da je to čin “herojstva” i da je zadat “udarac Haškom tribunalu”. Princip “ja tebi serdare, ti meni vojvodo”, opet u pokušaju skretanja sa teme rata i njegovih posledica, ono što je želeo i sam Praljak, ali je uspeo samo da postane najveća morbidna šala na internetu, kakvu na račun smrti nijedan pokojnik nije imao do sada.

Na pijetet prema žrtvama opet se zaboravilo, sada više nego ikada, jer iako je sve vreme posle rata svaki problem stavljan pod tepih… Poslednjih godina akteri prošlosti ili nastavljači dvojca Milošević – Tuđman hrabriji su nego ikada da negiraju događaje iz proteklog rata, koji je okončan u Dejtonu za tenkove i topove, ali ne i za javno trovanje i nastavljanje sukoba u svakodnevnom životu – kroz knjige i medije. Politika u Bosni i Hercegovini SNSD-a i HDZ-a očigledno je zaperak one koja je zaključena u Karađorđevu. A gde su tu zvanična Srbija i Hrvatska? Ko malo bolje vidi, sada mu je kristalno jasno da je celi rat bio udruženi zločinački poduhvat jedne elite, jedne kaste, koja je želela podelu Bosne i žrtvovala desetine hiljada ljudskih života. Solidarnost jednih sa drugima govori nam sve, svako ko ima malo mozga shvata da tim ljudima ništa sveto nije.

Ono od čega neće moći pobeći jesu presude koje su izrečene, koje ostaju kao dokument po kome će se istorija pisati, hteli oni to ili ne. Sve presude od početka suđenja do danas ostaju. Neće nestati! A šta nas čeka u budućnosti – vreme će pokazati, ono što je sigurno jeste da bežanjem od prošlosti, prošlost nama neće proći, sadašnjost nam govori sve

1. decembar 2017.

(autor je Omladinski ambasador pomirenja u regionu Zapadnog Balkana) 

Podelite ovu stranicu!