BORIS DEŽULOVIĆ: Vidimo se na Farmi

06 Jan 2016

Eto strašnog Kristijana Kikija Golubovića u televizijskom programu za dokone domaćice i srednjoškolce s posebnim potrebama, gde se između dve reklame za tampone mlati sa nekakvom polovnom ribom i gađa je palačinkama sa sponzorskom marmeladom

Kristijan Kiki Golubovi?, ?uli ste ve?, pre neki dan je napustio Farmu, i nacija je na nogama: da li je mogu?e da ?e najve?a nacionalna televizijska zvezda zaista završiti u zatvoru zbog dilovanja heroina?

Mnogo je materijalnih dokaza za tvrdnju da je cela Srbija jedna grupna psihijatrijska seansa, ali malo je dokaza materijalnijih od slu?aja Kristijana Golubovi?a, jednog od retkih preživelih heroja beogradskih devedesetih iz kultne knjige i dokumentarca ‘Vidimo se u ?itulji’: strašni Kiki, neko? strah i trepet beogradskog podzemlja, dvadeset godina docnije obreo se, eto, u rijalitiju Farma, frik-šouu sa ocvalim peva?ima, starletama, manekenima, zemljoradnicima i suspendovanim policijskim inspektorima, bodi-bilderima što depiliraju dupe.

Sunce ti jebem, na šta je spala nekad nadaleko zloglasna beogradska gangsterska scena! I dok ga Knele, Majmun, Šaban, Pirke i kolege još ?ekaju u ?ituljama – na Fejsbuku za penzionere i krimose – eto strašnog Kristijana u televizijskom programu za dokone doma?ice i srednjoškolce s posebnim potrebama, gde se izme?u dve reklame za tampone mlati sa nekakvom polovnom ribom, navodno glumicom, i ga?a je pala?inkama sa sponzorskom marmeladom!

Drugari iz devedesetih okre?u se tako u neobeleženim grobovima kao centrifuge, a još siromasi nisu ni saznali da se nije to promenio zloglasni Kristijan – eno ga, naime, i dalje maše utokama i preprodaje heroin – nego Srbija oko njega.

Svakako, mnogo je sad razumljivije zašto se autor kultne ‘?itulje’ Aleksandar Kneževi? zamonašio i otišao na Hilandar, gde kao monah Romilo izu?ava Marsela Prusta. Šta on, jebiga, danas da radi u Srbiji? Da u Lisovi?ima snima Kristijana Golubovi?a kako Staniju ljubi u dupe?

U vreme kad je zajedno sa Vojislavom Tufegdži?em i Jankom Baljkom snimao ?uveni dokumentarac, bio je to dotad nevi?eni poduhvat: nagovoriti žestoke dizelaše s asfalta da pred kamerom otvoreno govore o svojoj svakodnevici, plja?kama, iznudama, obra?unima, sa?ekušama, ubistvima i gangsterskoj boli-me-bre-kurac filosofiji. Film je šokirao publiku u Srbiji i svetu, pokupio brojne nagrade na festivalima, piratske kasete su se delile po Balkanu, cela jedna nova mitologija sagra?ena je oko ‘?itulje’, a sami autori više su puta javno odali priznanje, ?ak i zahvalnost akterima – od kojih su trojica, što bi rekao Kristijan, ‘morali da budu ubiveni’ pre završetka snimanja – što su pred javnoš?u rastvorili mra?ni podzemni milje o kojemu je tadašnja zvani?na Srbija ?utala kao Rade ?aldovi? ?enta pred nema?kim istražnim sudijom.

Dvadeset godina kasnije, eto, žestoki momci sa beogradskog asfalta i dalje mašu utokama, razbijaju kafane i diluju heroin, samo što ih više ne snimaju gerilske nezavisne produkcije i hrabri, mladi filmadžije na nepoznatim lokacijama, nose?i u torbama kamere i sopstvene glave: danas ih snimaju televizije s nacionalnom frekvencijom, posle turske sapunice i Dnevnika, uživo sa farme u Lisovi?ima, da zajedno sa srpskim estradnim i bulevarskim polusvetom u prajm-tajmu naglas govore proste re?i, ga?aju se pala?inkama i zabavljaju odmaklo oglupelu naciju.

U savremenoj ‘?itulji’ – ‘Vidimo se na Farmi’ – krimosi, peva?ice, starlete i ostali talog sa dna Srbije, dizelaši i dizelašice našeg vremena, pred kamerama nacionalne televizije otvoreno tako govore o svojoj svakodnevici i obra?unima, Jelena Golubovi? svedo?i o svom obra?unu sa zloglasnom Vesnom Vukeli? Vendi u sa?ekuši pred zgradom Pinka, Zorica o sukobu s Majom, Ali King o okršaju sa Lepomirom, a Kristijan objašnjava zašto je Jelena morala da bude prebivena pala?inkom – rastvaraju?i pred javnoš?u mra?ni podzemni milje o kojemu današnja Srbija… jebiga, zna sve.

Okre?u se tako njegovi saborci iz devedesetih u neobeleženim grobovima kao Aleksandar Vu?i? na vetru, a siromasi još, rekoh, nisu ni saznali da se nije to promenio njihov drugar – eno ga još uvek maše utokama i preprodaje heroin – nego Srbija oko njega.

Ne samo, naime, da dvadeset godina posle o svojoj svakodnevici, plja?kama, iznudama, obra?unima, sa?ekušama, ubistvima i gangsterskoj boli-me-bre-kurac filosofiji, umesto pred kamerama neke gerilske nezavisne produkcije ili sudijom kakvog opštinskog suda, govori pred kamerama imbecilnog rijaliti-šoua na nacionalnoj televiziji, nego je u imbecilni rijaliti-šou na nacionalnoj televiziji poslan direktno sa beogradskog Višeg suda, pod policijskom pratnjom, usred – ne znam sad kako to da napišem, a da mi Šaban, Majmun i Knele poveruju – usred dakle izdržavanja kazne od osam godina zatvora za dilovanje heroina!

Sunce ti jebem osam puta, ?oveku pravosnažno osu?enom zbog dokazane ilegalne trgovine narkoticima viši sud jedne prave pravcate države odobrava odgodu odsluženja preostale ?etiri godine zatvora zbog u?estvovanja u rijaliti-šouu privatne komercijalne televizije, a autor ove re?enice u realnom vremenu, još dok je piše, shvata da je iz nekog razloga istakao kako je pomenuta televizija privatna i komercijalna, šta zna?i da bi valjda bilo normalno i u redu da osu?enog kriminalca državni sud šalje na rijaliti na državnoj televiziji! Jel vidite šta Srbija uradi od ?oveka?

Šta bi drugari iz ‘?itulje’ dali da su doživeli takvu Srbiju! Da pred nekakvim opštinskim ili višim sudom samo lepo zamole da im se izdržavanje kazne za višestruko ubistvo odgodi zbog u?estvovanja u Farmi, Big Braderu ili, štajaznam, Zvezdama Granda, a ?asni sudija najpre se zaprepaš?eno okrene prema tužiocu i ozbiljno mu pripreti što zajebava ?oveka s televizije, zvezdu bre, pa na kraju pozove osu?enoga da mu pri?e.
– Gospodine Vukovi?u… smem li da vas zovem Goran?
– Dabome – nasmejao bi se tetovirani bilmez.
– Vidite, Gorane, moja žena i deca mnogo vole da Vas gledaju, a i meni ste najdraži u?esnik, pa ako biste hteli da mi se potpišete, ‘za Stevana i Milicu’, ako može.
– Može, kako ne bi moglo – odgovorio bi osu?eni ubica, pa nažvrljao autogram na Ustav Republike Srbije.
– I molim vas, Gorane, ne dozvolite onoj maloj iz Žitora?a da vas zajebava. Na sopstvene uši ?uo sam da vas na Farmi zove majmunom.
– Sve u redu, matori – namignuo bi mu ovaj – to mi je nadimak.

Prema takvoj, beznadno oboleloj Srbiji, ona iz devedesetih, u kojoj su se voždova?ki, zemunski ili sur?inski krimosi ubijali po kafanama, splavovima, hotelskim sobama i sa?ekušama na semaforima, bila je upravo uzorno ure?ena država, u kojoj su se ubice i narkodileri svejedno bahatili, mahali utokama i na imanjima s video-nadzorom jebali peva?ice i manekenke, ali barem ne uživo u programu nacionalne televizije, na odsustvu sa izdržavanja kazne u Zabeli.

I kad jednoga dana za dvadeset godina deca budu rekonstruisala takvu Srbiju, sa neskrivenim divljenjem prepri?ava?e se tako-je-to-nekad-bilo-mitologija žestokih momaka i devojaka sa Farme, koji su se uživo na televiziji ga?ali jastucima, flašama i pala?inkama. I kako je, eto, od svih u?esnika kultnog rijalitija koji je šokirao svet, dvadeset šestu sezonu Farme na imanju Tome Nikoli?a u Baj?etini doživeo samo Kristijan Kiki Golubovi?.

(Novosti)

Podelite ovu stranicu!