BORIS BARJAKTAROVIĆ: Niko u Vladi ne misli da je tim u Banovini separatistički

05 Oct 2009

Novi član tima Bojana Pajtića, funkcioner G17 plus Boris Barjaktarović, koji je nakon ostavke Ivane Dulić-Marko…

barjaktarovic.jpgNovi član tima Bojana Pajtića, funkcioner G17 plus Boris Barjaktarović, koji je nakon ostavke Ivane Dulić-Marković izabran za potpredsednika Izvršnog veća i sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju, kaže da je zbog ograničenih budžetskih sredstava sužen prostor angažovanja ovog resora, ali da zbog toga neće biti dovedeni u pitanje prioriteti kao što su jačanje saradnje sa susednim i drugim evropskim regionima. On je uveren u to da i na ovom polju partneri u Banovini funkcionišu kao tim.
– Naš prioritet je saradnja sa susednim regijama u okviru nadležnosti Pokrajine, a tu je i saradnja u okviru Dunavske inicijative – kaže Barjaktarović za „Dnevnik”. – Za nas je veoma važna prekogranična saradnja izmeđe Mađarske i Srbije jer je to prvi put da imamo pristup fondovima koji su, inače, namenjeni zemljama članicama EU i kandidatima za članstvo. Sredstva za te projekte su značajna, a reč je o neprofitnim projektima kao što su infrastruktura, zaštita životne sredine i drugo. Problem je u tome što podnosilac projekta mora da obezbedi 15 odsto para da bi aplicirao i zato moramo da nađemo način da to rešimo, posebno kad je reč o projektima lokalnih samouprava koje takođe nemaju dovoljno novca. Zato je vrlo važno da imamo koordinaciju sa svim organizacijama koje se bave međunarodnom i regionalnom saradnjom, a koja do sad baš nije bila na zavidnom nivou.
Da li u tom pogledu novoformirani Fond „Evropski poslovi“ doživljavate kao konkurenta ili kao partnera sekretarijatu koji vodite?
– Sekratrijat za regionalnu i međunarodnu saradnju, novoformirani Fond „Evropski poslovi“ i VIP fond za privlačenje investicija su tri partnera koji su međusobno upućeni i povezani. Sekretarijat se tu bavi određenom političkom dimenzijom saradnje između regiona, novoformirani Fond bi trebalo da se bavi tehničkim delom posla u toj saradnji, a sve to što rade Sekratarijat i Fond treba da se pretoči u rezultat koji će realizovati VIP fond. Svrha te saradnje je privlačenje investicija i podizanje kvaliteta života u Pokrajini. A posla ima toliko mnogo da nijedna institucija nije višak, samo je bitno da se dobro organizujemo i da se ne preklapamo.
U kojoj meri problem statuta otežava poziciju Vojvodine u regionalnoj saradnji, s obzirom na to da je ta tema i jedno od ključnih pitanja koje vam postavljaju partneri iz evropskih regiona?
– Evropska unija nema pravo da se meša u pitanje teritorijalne organizacije neke zemlje, ali ima pravo da kontroliše zemlje članice i one koje bi to žele da postanu kad je reč o poštovanju sopstvenih zakona. A ovde imamo problem s poštovanjem Ustava. Pokrajinska administracija je u tom pogledu uradila svoj deo posla, i statut je upućen u proceduru Skupštine Srbije. Međutim, zakon o prenosu nadležnosti Pokrajini očigledno nije bio prioritet Vlade Srbije. Vojvođanska administracija je u ovom procesu pokazala maksimalno strpljenje, a sad i iz Beograda imamo uveravanja da će taj proces uskoro biti okončan.
Da li je na takvu dinamiku u procesu utvrđivanja zakona o nadležnostima možda uticala i vaša stranka, odnosno ministarstva koje vode kadrovi G17 plus?
– Kao član Predsedništva stranke znam da su naša ministarstva odavno usaglasila poglavlja zakona koja su se odnosila na njihove resore, a naši poslanici takođe su se izjasnili da će dati podršku i statutu i zakonu o nadležnostima u republičkom parlamentu. Prema tome, G17 plus nije problem u tom procesu.
A kako doživljavate aktuelne optužbe za separatizam na račun pokrajinske vlasti?
– Takve optužbe su neozbiljne i neodgovorne. Godina je prošla od usvajanja statuta u Skupštini Vojvodine i prilično je neozbiljno da neko ko taj akt komentariše nije uspeo ni da ga pogleda u tom periodu. Ali, ovde očigledno postoji sklonost ka senzacionalizmu. Siguran sam u to da niko u Beogradu ne misli da je pokrajinska administracija separatistička. Sve je to prilično naduvano zbog neke igre gluvih telefona. Tendencije u Evropi su takve da se što veći deo vlasti spusti bliže građanima, što je i logičan proces, ali bolan i dugotrajan. Mislim da takvih optužbi i etiketa ne bi bilo da u Srbiji postoji još nekoliko regiona. A ako neko ne shvata politički značaj regionalizacije, mora da zna da je vertikalna podela vlasti na nekoliko nivoa veoma važna i zbog mogućnosti pristupa evropskim fondovima. Srbija ovako gubi tri petine para iz tih fondova pošto zbog nepostojanja regiona nema ni uslova za učešće na tim konkursima.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!