BORIS BARJAKTAROVIĆ: Bez novca i imovine Statut je samo deklaracija

05 Mar 2010

Potpredsednik

barjaktarovic.jpgPotpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarovi?, koji je funkcioner G17 plus, tvrdi da aktuelni nesporazumi izme?u pokrajinske vlasti i Ministarstva za NIP ne uti?u na saradnju koalicionih partnera u Banovini. On ukazuje na to da je odluku o raspodeli novca iz NIP-a donela Vlada Srbije na predlog resornog ministarstva, kojim, ina?e, rukovodi njegova strana?ka koleginica Verica Kalanovi?.
– Posle republi?kog budžeta, uredba o NIP-u je naj?itanije štivo u Vladi, tako da sam uveren u to da su svi ministri pre glasanja bili upoznati s tim koliko ?e se novca plasirati i gde, i za koje projekte – kazao je Barjaktarovi? za „Dnevnik“.
On ipak smatra i da je reakcija iz Pokrajinske vlade bila logi?na jer je „njen posao da štiti specifi?ne interese gra?ana Vojvodine“.
– Posao Pokrajinske vlade bio je da proceni prioritetne projekte iz APV, što je i u?injeno, ali taj deo nije ispoštovan od Vlade Srbije. I stoga mislim da je reakcija iz Pokrajine bila normalna i o?ekivana – ocenio je sagovornik „Dnevnika”.
Na pitanje kakva o?ekivanja u Pokrajini imaju u pogledu rešavanja pitanja finansiranja novih nadležnosti i vra?anja imovine APV i lokalnim samoupravama, Barjaktarovi? je kazao da je donošenje tih propisa veoma važno da bi se novi paket nadležnosti mogao preuzeti.
– Sam Statut i Zakon o prenosu nadležnosti ne zna?e ništa bez zakona o imovini i o finansiranju Pokrajine. Tako da ?e republi?ka vlast svoje opredeljenje za decentralizaciju dokazati tek onda kad donese ova dva zakona. Jer, Statut je samo deklaracija bez finansiranja, a pri?a o decentralizaciji je tako?e deklaracija bez imovine – ocenio je naš sagovornik.
On je dodao da nema informacija o tome da li se radi na navedenim zakonima, navode?i da je u više navrata najavljeno da ?e oni biti utvr?eni u prvom kvartalu ove godine. A upravo ti zakoni ?e, po njegovim re?ima, biti test spremnosti centralne vlasti da podeli deo poslova s nižim nivoima. Barjaktarovi? pri tome objašnjava da statisti?ki regioni jesu uslov da bi se moglo aplicirati kod evropskih fondova, ali i da to treba da bude samo prvi korak ka pravoj decentralizaciji „koja podrazumeva centralni, regionalni i lokalni nivo vlasti“.
– Problem vojvo?anske administracije je u tome što je jedina regionalna administracija u Srbiji. Kad Srbija dobije još neku regionalnu administraciju, otkloni?e se i pritisci i optužbe o cepanju i separatizmu, koje su apsolutno besmislene – uveren je potpredsednik Vlade Vojvodine.
Barjaktarovi? navodi da je proces decentralizacije prethodno neophodno sprovesti i unutar stranaka.
– Isto kao na nivou države, dokle god postoji samo jedan pokrajinski odbor u strankama, on kad-tad mora do?i u sukob ili nerazumevanje sa strana?kom centralom. A onog trenutka kad stranke budu imale više regionalnih ogranaka, mnogo ?e se lakše do?i i do formiranja regiona u Srbiji – uveren je Barjaktarovi?.
Naš sagovornik, koji je u Banovini vodi resor za regionalnu i me?unarodnu saradnju, potvrdio je našem listu da je predloženom odlukom o pokrajinskoj upravi predvi?eno nekoliko novina vezanih za rad ovog sekretarijata. On je naveo da se novom odlukom predvi?a i promena naziva tog resora u ’sekretarijat za me?uregionalnu saradnju’. Po njegovim re?ima, to ipak ne?e suziti njegove dosadašnje nadležnosti kad je re? o saradnji s me?unarodnim institucijama, prvenstveno evropskim.
U opusu nadležnosti ovog sekretarijata, kako je naveo, bi?e i makroregionalne startegije, a pre svega dunavska strategija. Tako?e, ovaj resor bi?e nadležan za otvaranje kancelarije u Briselu i drugim regionima. Barjaktarovi? je kazao da formalno kandidatura Srbije za ?lanstvo u EU nije uslov za otvaranje predstavništva APV u Briselu, ali da ta kancelarija ipak ne?e biti otvorena pre sticanja statusa kandidata, zbog finansijskih razloga.
– Da nije krizna godina, rekao bih da je ta kancelarija ve? trebalo da bude otvorena. Ali, ra?unica pokazuje da ona ne može koštati manje od 20 miliona dinara godišnje, što je ozbiljna cifra. S druge strane, Srbija još nema status kandidata, tako da nam je otvoren pristup samo dvema komponentama IPA fondova, za koje se aplicira preko Beograda, odnosno centralne vlasti. Nakon kandidature to ?e biti promenjeno, i od tog trenutka ?e biti smileno i imati predstavništvo u glavnom centru EU jer ?e se tad ulaganje u tu kancelariju vrlo brzo isplatiti – objasnio je Barjaktarovi?.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!