BORA ĆOSIĆ: Fašizacija Hrvatske, u Srbiji vlada košmar

25 Sep 2017

"Nije samo skinuta ploča sa Titovim imenom, već je izbrisan čitav njegov doprinos Hrvatskoj"

Bora ?osi? je autor 50 knjiga, brojnih eseja, objavljuje u evropskim novinama. Za Radio Slobodna Evropa govori o situaciji na Balkanu, Hrvatskoj i Srbiji, te zašto danas cijeni Angelu Merkel. Trenutno u Berlinu priprema sabrana djela koja ?e mu iza?i u Beogradu.

?osi?: Želeo bih da prvo razmotrimo jedan pojam koji je za mene postao suspektan. To je pojam demokratije. Nedavno sam u Berlinu sudjelovao na kongresu o demokratiji i slobodi gde sam izrazio sumnju u to kako su stari Grci izmislili da nešto od života daju u ruke narodu. Taj posao naroda ili demoscratos je izvitoperen na mnogo mesta. Znamo da su manje, više, svi diktatori izabrani demokratskim putem. Hitler, Miloševi?, Tu?man. I po meni je sve ovo šta se danas dešava u svetu rezultat krivog tuma?enja toga pojma.

RSE: Ipak, vra?ati se u neka prošla vremena je loše. Zašto se to stalno doga?a na Balkanu?

?osi?: Pa ne samo na Balkanu. I ovde u Evropi se to doga?a, ali se suzbija, kao u Nema?koj, a da ne govorimo Holandiji, Ma?arskoj ili Turskoj. I tu se doga?aji teški udari na demokratiju i slobodu. Gotovo da nema dana da se u Turskoj ne uhapsi neki novinar ili opozicionar. U Rusiji isto tako. Dakle, nismo mi jedinstveni slu?aj, ali mi smo sa Balkana i zato smo osetlivi na to što se tamo doga?a. Poslednjih meseci sam boravio u Hrvatskoj. Na delu je jedna fašizacija društva, ?ak i mog rodnog grada. Više ne prepoznajem Zagreb po nekom dobrom duhu, nego po tome da jedan uzurpator kroji imena ulica i trgova, a da je ostali svet manje, više ravnodušan.

Nisam neki poklonik Josipa Broza. I meni su zabranjivane knjige, skidane predstave, filmovi u njegovo vreme, ali njegov historijski dignitet se mora poštovati. Bilo je ekcesa koje je radio, a nije ih morao ?initi. Da li je Goli otok izmislio on ili neki njegov trabant sada uop?e nije bitno, sve mu se broji. Ali šta da kažemo za druge velike vojskovo?e i pobednike Drugog svetskog rata, a on je sigurno jedan od njih.

Šta da kažemo za Winstona Churchilla koji je uništio predivan grad Dresden i to u momentu kada je pobeda ve? bila potpuno na vidiku ili za Charlesa de Gualle i na?ina na koji se obra?unavao sa suradnicima okupatora. Šta su radili Amerikanci svojim gra?anima Japancima… No, ko bi u Evropi zamenio trg Charlesa de Gaulla, a upravo se tako nešto dogodilo u Zagrebu. No, nije samo skinuta plo?a sa Titovim imenom, ve? je izbrisan ?itav njegov doprinos Hrvatskoj koja danas postoji. Zato sam i ?esto govorio, što ne vratite ono što je Paveli? dao, a Broz vratio Hrvatskoj – Istru , Dalmaciju, Baranju. Vaš ljubljeni Paveli? je sve to prodao.

Takve stvari se ni?im ne mogu opravdati. Za taj idiotski pozdrav „za dom spremni“ za koji je gospo?a, koja je predsjednica te države, izmislila da je to stari hrvatski pokli?, a koja se sprema da bude doktor nauka, nema pojma da je Ante Paveli? 1957., u svojoj rupi u Argentini rekao – ja sam to izmislio. To su stvari koje su nepobitne – ili je to pitanje neznanja, što bi bilo bolje, ili pitanje laži. Rekao bih da ta zemlja jako mnogo živi u lažima. U Srbiji je jedan potpuni košmar.

RSE: U ratovima 90-tih crkve na balkanskim prostorima nisu se mogle pohvaliti svojom ulogom, umjesto da mire ljude, trovali su ih mržnjom. Gotovo tri desetlje?a kasnije na?e se katoli?ki sve?enik koji kaže da mu je drago što je umro Slavko Goldstein. Književnik Ante Tomi? piše da je to “do kraja razgolitila moralnu mizeriju, pokvarenost, sramotu i glupost”. Kako se Vi osije?ate u takvim trenucima?

?osi?: Moram re?i da se u gradu gde sam ro?en, gde imam dosta prijatelja i gde me vezuju mnoge stvari, ose?am kao stranac. Istina tako se ose?am kao i u Beogradu. Ipak, ne mogu se odvojiti od tih gradova, toga tla, tih zemalja i svega onoga što se tamo doga?a. Hrvatski gospodin premijer mirno sedi me?u ostalima u Ujedinjenim nacijama, a nije mu palo na pamet da istoga trena skine plo?u sa ustaškim pokli?om. To je potpuno nedopustivo i ja se ?udim što Evropa ve? nije reagovala. ?ini mi se da Hrvatska ima jedan popust, a ne znam zašto. Ipak, mislim da ?e se to jadan put dogoditi, i što ?e iz toga ispasti, to je njihov, a ne moj problem.

RSE: U jednom razgovoru iz 2011, vlast u Srbiji opisali ste kao „retrogradnu i zatucanu, otvoreno antievropsku, desni?arsku i nacionalisti?ku”. Da li je danas druga?ije?

?osi?: Danas je druga?ije samo utoliko što je na vlasti jedna osoba koja povremeno deluje kao nekakav ?ovek iz kabarea, koji ?as govori jedno, ?as drugo i koji, iako je jako veliki i visok, ide po nekoj tankoj žici i pitanje je dokle ?e i?i, a da ne padne. Ima stvari koje su u njegovim izjavama ?ak i podnošljive, ali ima i onih koje ?ovek ne može da zamisli. Osim toga, upravo je on taj koji toleriše tu ?etni?ku najezdu, kao što se toleriše ustaška u Hrvatskoj. I u Beogradu se preimenuju ulice, po Srbiji se dižu spomenici Draži Mihailovi?u, a to su sve nedopustive stvari za ?oveka koji tvrdi da je navodno blizak Evropi i Briselu.

RSE: Za sebe kažete “ro?en sam u Zagrebu, umro u Beogradu, a živim u Berlinu.” Rekli ste mi da ste bili nedavno u Zagrebu, prethodno u Beogradu i koje dojmove nosite u sebi u berlinskoj svakodnevnici?

?osi?: Dojmovi su razli?iti. U Beogradu ima malo više živosti. To je i razumljivo, ve?i je grad, ve?a nacija , ali oni kao da prenebregavaju sve neprilike u kojima žive, a žive, naravno isto tako loše kao i u Hrvatskoj, možda i malo lošije. Me?utim, u Hrvatskoj je jedna tmurna atmosfera. Meni bliski ljudi i prijatelji kao da gledaju u kut, u pod. Nema nikakve ideje šta ?e se dalje pozitivno dogoditi i kako ?e se izvu?i iz svega, jer su na vlasti ljudi koji apsolutno naginju, bez ikakvog zazora retrogradnim pojavama iz prošlosti. To je evidentno i tu nema šta da se doda.

RSE: Da li ste zbog takve situacije razo?arani, indiferentni ili Vas tjera da se i dalje bunite? Uostalom, stalno upozoravate na nedostatak civiliziranosti na Balkanu.

?osi?: Po prirodi ne spadam u one razo?arane. Osim toga, ja sam izoliran. Živim duboko u Evropi, a Berlin je najdublja i najvažnija evropska ta?ka i nemam se na šta požaliti. Radim posao koji volim. Govorim i pišem o onome što se doga?a na našim prostorima, sa našim ljudima i promoviram ono što je važno u našoj kulturi. Zato se ose?am mnogo lagodnije nego da sam ostao tamo gde sam navodno umro, u Beogradu. Zaista ne znam kako bi se odvijala moja sudbina da sam tamo ostao i da li bi mogao u?initi ono što sam do sada napravio.

Moji najbliži prijatelji, moj najdraži prijatelj, pokojni Rade Konstatinovi? je bio kao u nekom ku?nom zatvoru. Ono što je uradio, bilo je dok je mogao i dok je hteo. Posljednjih godina kada samo bili najbliži i u stalnoj vezi nije ništa hteo, ?ak ni da u?estvuje u onome što je pokrenuo. “Druga Srbija” je za njega bila mutna i mra?na prošlost. Mra?na zato što su je ljudi lepo i polako napustili ili su se prosto umorili. Rade je bio melanholik i nesre?an ?ovek.

RSE: Živite i radite u Njema?koj. Vrijeme kada ste stigli bilo je vrijeme rata. Zbog rata su milijuni ljudi sa Bliskog istoka, Sirije, Iraka, Afganistana stigli do Evrope. Da li se bitno promijenio odnos Njemaca prema izbjeglicama?

?osi?: Njema?ka je jedna od retkih zemalja koja je izbeglice prihvatila oberu?ke. Dogodilo se nešto ?udno, a to je da je gospo?a Merkel, koju sam ironizirao kad je došla na vlast , postala za mene jedna od najpozitivnijih osoba u svetskoj politici. Ona je shvatila da ti ljudi koji dolaze iz nesre?nih, ratom razorenih zemalja, nisu obi?ne parije, pobunjenici, nego su izvanredne osobe, lekari, inženjeri, arhitekti, pisci…

Na neki na?in je vidovido shvatila da ti ljudi mogu pomo?i i doprineti nama u Nema?koj, a ne samo to da ?e neko od njih da baci neku bombu. Mali je postotak onih koji su pod nekom sumnjom. Ovi drugi su, ili žalosna sirotinja kojoj svakako treba pomo?i, a drugi su neka vrsta srži svetske kulture. Mi na neki na?in vra?amo ono što je tokom historije stiglo u Evropu pomažu?i ove nesre?ne ljude i pružaju?i im uto?ište i dom.

(Mirjana Rakela, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!