BOJANA JANJUŠEVIĆ: Publiko, gde će ti duša?

02 Dec 2014

Ili si čovek ili si Ivan Ivanović

Uskoro će biti dvadeset godina kako je u mom rodnom gradu Somboru, jedne zimske subotnje večeri, na smrt prebijen jedan momak. Četvorica su ga šutala do smrti, nasred ulice u kojoj je bilo nekoliko tada vrlo posećenih kafića u koje su izlazili ljudi iz potpuno različitih fazona. Sve u svemu, publike nije nedostajalo, a, koliko me služi sećanje, umešao se samo jedan momak. Ubice su, ako sam uspela to dobro da ispratim tokom godina, odavno na slobodi. Ali to je već neka druga tema.

Ja se pitam šta je s publikom. Spavaju li mirno sve ove godine?

U svoj svojoj mizernosti pokazala se, ovih dana, i publika u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, koja se smejala i aplaudirala i nakon što je voditelj (koji je, uzgred budi rečeno, svojim rasističkim, ksenofobnim i homofobnim stavovima, odavno zaslužio da bude zauvek oteran iz svih medija) ispričao vic na temu silovanja devojčica. Moje mišljenje je da bi jedini civilizovan odgovor svakog normalnog čoveka (naročito žene) u toj publici trebalo da bude sledeći: ustati sa stolice, prići Ivanoviću, pljunuti ga posred lica i još mu lupiti šamar. To je najcivilizovanije što ovakav jedan neljudski gest zaslužuje. Pa neka gleda narod na Youtubeu kako pošten čovek pljuje gada. Umesto toga, publika se smeje, aplaudira, kao što je aplaudirala i ranije, u emisijama u kojima je pomenuti vređao druge nacije, seksualne manjine, žene itd.

Da ne pričam o gostima koji pristaju da dolaze u takvu emisiju! Među njima ima uglednih ljudi, umetnika, zar je moguće da oni svojim gostovanjem svesno daju kredibilitet jednoj takvoj emisiji koja truje široke narodne mase profašističkim stavovima umotanim u jeftin, loš i nesmešan populistički humor?

Da ne nabrajam, bezbroj je primera da je publika svojim neljudskim nereagovanjem zasenila čak i počinitelja nedela. Dozvoliću sebi da jednu veliku misao prilagodim svom stavu. Ja mislim da je neutralnost poslednje utočište nitkova. Hiljadu izgovora izmisliće kukavica ili lenčuga samo da ne odreaguje. Što je najgore, mislim da se više nečinjenja dešava iz lenjosti, nego iz kukavičluka. Razumem da nije svako spreman da javno pljuje svemoćnog premijera ili pripadnike neke opskurne neonaci organizacije, u svakom trenutku spremne da vas sačekaju u mraku. Ne opravdavam, ali razumem. Ljudski je bojati se.

Ali, koje je opravdanje onih koji će nastaviti da gledaju takozvani šou Ivana Ivanovića? Ili onih što su nastavili da kupuju „Blic“ i nakon što je objavio praktično poternicu za jednog glumca, optuživši ga, bez suda i presude, za pedofliju? Ili onih što ne prijavljuju nasilje nad decom iz susednog stana, jer ne bi da kvare komšijske odnose? Ili onih što okreću glavu kad na ulici neko šamara ženu? Ili onih što ćute i prave se da ne vide da se nad njihovim kolegom sprovodi brutalni mobing? Ili onih što ih boli uvo da li će neko da zapali romske kuće ili albanske pekare u njihovom kvartu?

Ako se pred tvojim očima dešava fizičko maltretiranje, ponižavanje ili ismevanje drugog ljudskog bića, NEČASNO JE BITI PUBLIKA. U takvim situacijama nema neutralnih – ili si za zlo ili si protiv njega. Ili si čovek ili si slina.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!