BOJANA JANJUŠEVIĆ: Počasni neurohirurg i bačene koske

05 Nov 2015

Kako smo sebi oduzeli pravo da kukamo i da se čudimo

Komentarisanje starleta, lokalnih čudaka koji su, ničim izazvani, dospeli na TV, modnih blogerki i ostalih VIP elemenata, u državi u kojoj skoro pa ništa ne funkcioniše kako treba, čini mi se kao promašena tema. Ni to komentarisanje ne bih komentarisala da nije već toliko uzelo maha. Malo-malo, pa odnekud iskoči neki anonimus, pojavi se go/gola na portalu „Blica“, u nekom rijalitiju, i odjednom – intelektualna Srbija zakuka nad padom (šta padom, sunovratom!) svih mogućih vrednosti.

Meni, recimo, baš smeta što je Modna Blogerka ukrala šou Počasnom Neurohirugu, pa se o njenim autogramima ovih dana više priča nego o njegovoj najnovijoj tituli. Mislim, stvarno nema smisla, čovek tek što je pribavio diplomu i dobio istoimeni nadimak (Toma Diploma), a već uspeo i da postane neurohirurg i da to tako nekako ostane – neprimećeno. A on je, mora se priznati, kudikamo važniji (nažalost) za kolektivnu sudbinu ovog naroda od jedne blogerke, makar bila i modna.

Uostalom, bilo je na Sajmu i problematičnijih knjiga, recimo, izvesni memoari. Samo je autorka bila opravdano odsutna (naime, na poternici je), pa nije bila u prilici da deli autograme. Ali na to su već pažnju skrenuli drugi pre mene, pa da ne ponavljam.

Potpuno razumem gnušanje ljudi zbog promovisanja vrednosti koje su daleko od ičeg vrednog, razumem bes prema medijima koji proizvode te tzv. zvezde (i ja sam besna na njih), ali, da se ne lažemo, nije sve do medija, dosta je i do nas.

Svako ima pravo da se bori za svoje mesto pod suncem, a u neoliberalnom sistemu, u toj borbi, kao što imamo prilike da vidimo, sva sredstva su dozvoljena. Jedino što je važno jeste da se ostvari profit. I nikakve tu posebne mudrosti nema. Drugim rečima, kriminalci i prostitutke ne bi dobili ni pet minuta na Mitrovićevoj i drugim televizijama da ne donose profit. A donose baš zato što se o njima toliko priča, što se gledaju emisije u kojima se oni pojavljuju, što se raspreda nadugačko i naširoko o njima na portalima i društvenim mrežama. I negativan publicitet je publicitet. I on donosi profit. I pitanje je koliko je negativan. Osim toga, oni i jesu glineni golubovi, bačene koske iliti lake mete za pljuvačinu, koje lukavci i koriste da bi ukrali pažnju onome na šta baš treba da je obratimo.

Stanovnici države u kojoj se godinama sistematski uništavaju kultura i – što je najstrašnije – obrazovanje, i koji ništa povodom toga ne preduzimaju, nemaju pravo da se čude nad tim što je najprodavanije na Sajmu knjiga bilo ono što se nekad, u onoj Jugoslaviji koju je, kako mrzitelji posprdno vole da kažu, vodio bravar, prodavalo na kioscima kao šund-literatura (a bibliotekama i Sajmu nije moglo da primiriše). Ne možete da ne podržite prosvetne radnike u njihovoj borbi za dostojanstvo profesije („šta bi hteli, rade pet sati dnevno?“, „imaju toliki raspust, sad bi još i veće plate“ itd.), da mirno gledate kako Država svojim odnosnom prema njima stvara sliku o prosvetnom radniku kao o luzeru kojem je džaba sva nauka kad nikome više nije autoritet, da zbog svake ocene kojom je vaše dete nezadovoljno trčite da napadate profesora ili da se žalite na njega, ne možete mirno da gledate kako se školovanje svelo na to da se što pre prođe kroz taj obavezni deo i skine s tereta države i da se stvori vojska budućih poslušnih građana lišenih kritičkog mišljenja o bilo čemu; dakle, ne možete sve to da radite, a onda da očekujete da će na Sajmu najprodavaniji da budu recimo Pekić i Andrić i da se čudite što su se devojčice otimale za autogram Modne Blogerke.

I na kraju, kakav bi ovo bio tekst u kojem se spominje obrazovanje u Srba, a da se ne citira ili ne parafrazira otac našeg školstva Dositej (volimo na njega da se pozivamo, pa to ti je, evo i ja ne mogu da odolim tom trendu). Počasni Neurohirurg, braćo, Počasni Neurohirurg, a ne blogerke i starlete.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!