BOJAN PAJTIĆ: Pokazaćemo vojvođansku privrženost Srbiji

16 Dec 2009

– Nedolazak predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića na ceremoniju potvrđivanja Statuta Vo…

bojan-pajtic.jpg– Nedolazak predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića na ceremoniju potvrđivanja Statuta Vojvodine ne smatram za problem, jer je reč o protokolu, a oni su svoju snažnu podršku usvajanju Statuta i Zakona o nadležnostima više puta do sada iskazali, ističe Bojan Pajtić u razgovoru za Danas, prvom u kojem je predstavljen kao predsednik Pokrajinske vlade, institucije tako nazvane u novim vojvođanskim aktima.

Šta za poboljšanje kvaliteta života građana znače Statut i Zakon o utvrđivanju nadležnosti?

– Ovi akti donose razvojne mehanizme, a ti mehanizmi ne odnose se na povećanje plata u državnim službama i javnim sektorima, već su podsticaj za dalji razvoj privrede. Nastavićemo da vodimo politiku u oblasti zapošljavanja koja je omogućila da na kraju novembra 2009. imamo manju nezaposlenost nego u januaru, što je malo koja regija u Evropi uspela. Nastavljamo i da kroz instituciju Razvojne banke, a nje bez Statuta i Zakona ne bi bilo, omogućavamo da se kroz kreditna sredstva koja su povoljnija nego kod komercijalnih banaka daje zamajac za investicioni razvoj. Preuzećemo nadležnost i nad Nacionalnim parkom Fruška gora, što nam je bilo važno jer su tu ogromni privredni potencijali koji se sada ne koriste. Fruška gora ima i ekološki i verski značaj, što može biti iskorišćeno za snažan razvoj turizma. Takođe, kroz regionalne prostorne planove stvara se mogućnost daljeg definisanja industrijskih zona na teritoriji Pokrajine. Kroz predstavništvo u Briselu, koje ćemo otvoriti kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU, moći ćemo da apliciramo za evropske razvojne fondove, a Unija svoju finansijsku podršku uglavnom usmerava u regije. Pored toga, imamo niz novih nadležnosti u oblasti energetike, što nam je veoma važno za razvoj Pokrajine jer postoji veliki potencijal u izgradnji malih i srednjih hidroelektrana, za koje su investitori ozbiljno zainteresovani.

Zbog čega se u prethodnih godinu dana nije više pričalo o ovim temama, već je akcenat bio na pitanjima simbola i politike?

– Kada opozicija u nekoj državi nema rešenja za probleme, onda mora da izmišlja navodno sporne teme. Problemi oko Statuta i Zakona o nadležnostima su jednostavno izmišljeni. To su dva akta koja imaju za cilj potvrdu teritorijalnog integriteta i celovitosti Srbije, kao i da na moderan način definišu jednu regiju, pri čemu ogroman broj regija u EU ima mnogo veće nadležnosti nego što ih i sada ima Vojvodina.

Ipak, nije opozicija ta koja je mogla da koči Statut i Zakon. Problem je bio u vladajućoj koaliciji.

– Kada na republičkom nivou imate mnogo stranaka koje čine parlamentarnu većinu, očekivano je da se vodi debata o tako važnim aktima. Trajanje te debate i njena povremena konfuzija govori u prilog tome da je ukrupnjavanje političke scene potrebno kako bi država bila efikasnija i kako bi problemi bili mnogo kvalitetnije rešavani. Inače, na pokrajinskom nivou većina za Statut i Zakon je sve vreme postojala, jer sama DS ima više od 50 odsto mandata.

Ako je tačno da DS nije bila problem, ko je onda to bio? SPS?

– Sada kada je sve završeno, ne vidim razloga za traženje odgovornih zašto se nešto dogodilo dva-tri meseca kasnije od onoga što smo želeli. Nema razloga da se dižu tenzije, da se bilo ko optužuje, ne bi to donelo ništa dobro.

Ako je zaista sve u redu unutar vaše stranke, zašto se onda predsednik Tadić i premijer Cvetković nisu odazvali pozivu i prisustvovali svečanoj sednici Skupštine Vojvodine na kojoj je potvrđen Statut?

– Ja nisam neko ko organizuje rad Skupštine Vojvodine, već pozive na njena zasedanje upućuje predsednik Šandor Egereši. On je pozvao najviše državne zvaničnike, ali izvesno je da su oni imali neke druge, ranije zakazane, obaveze. Ali, naglašavam, predsednik Tadić je prekjuče istakao da je dobro što je ovakav statut donet i da je taj akt garant i razvoja Vojvodine i integriteta Srbije. Njegova snažna podrška postoji, i to je najvažnije.

Ipak, da li bi vam godilo da su predsednik i premijer prisustvovali svečanom trenutku proglašenja Statuta?

– Lično uvek volim da vidim i predsednika i premijera, ali oni su ljudi koji imaju svoje obaveze. Mi smo njihovu podršku imali dok su usvajani i Statut i Zakon, a ova sednica pokrajinske Skupštine bila je samo protokol i formalna potvrda onoga što je već urađeno.

Sada je otvoren prostor i za usvajanje budžeta Vojvodine za 2010. Kakva je njegova projekcija?

– Budžet će iznositi oko 56 milijardi dinara. Nama je važno da zadržimo razvojni potencijal, da nastavimo projekte započete u infrastrukturi, zdravstvu i drugim oblastima, koji istovremeno angažuju desetine privrednih grana koje se naslanjaju na građevinsku operativu. Važan segment je nastavak programa podrške zapošljavanju, to su pokrajinske donacije od 1.300 evra za svako novo radno mesto. Manje od šest odsto budžeta APV je namenjeno za plate i razne režijske troškove i u tom smislu smo štedljiviji nego bilo koja regionalna administracija u ovom delu Evrope.

Kako biste okarakterisali pokrajinski budžet za 2010, kao razvojni ili socijalni?

– Smatram ga za, u isto vreme, i štedljivim i razvojnim. Uštede će biti značajne, kao i do sada, a sve će biti usmerene u razvoj, u izgradnju i obnovu mostova, puteva, Urgentnog centra… Nova važna investicija je Žeželjev most u Novom Sadu, koji je železnički deo Koridora 10 i koji će omogućiti modernizaciju naše železnice i ubrzanje saobraćaja. Dogovor je da njegovu izgradnju sa 30 miliona evra finansira EU, sa 20 miliona evra Pokrajina i sa 10 miliona evra Grad.

Zakoni o svojini i finansiranju Vojvodine još ne postoje. Hoće li ih biti i kada?

– Ove zakone nije bilo ni moguće doneti pre usvajanja Statuta i Zakona i tek su sada stvoreni uslovi da se uđe u taj proces. Zakon o javnoj svojini ne tiče se samo Vojvodine, već i lokalnih samouprava, koje će postati vlasnik svojine, čime će se ispoštovati i odredbe Ustava. Koliko znam, zakon o javnoj svojini, koji obuhvata i finansijski segment, trebalo bi da se do kraja 2009. nađe na sednici Vlade Srbije, a da početkom 2010. bude na dnevnom redu Narodne skupštine. To je važno ne samo za građane Vojvodine već i za celu Srbiju, i očekujem da se taj proces dogodi brzo.

Šta kažete na medijske navode da, neusvajanjem pomenutih zakona, centralna vlast u Beogradu hoće da finansijski kontroliše Vojvodinu, a politički vas lično?

– Činjenica da budžet Vojvodine zavisi od Narodne skupštine Republike Srbije nije vezana za političku volju da se bilo ko kontroliše, već je stvar tehničke činjenice da zakon o finansiranju još nije donet. Ne znam ni šta uopšte znači „kontrolisati Pajtića“ ili „kontrolisati Vojvodinu“, ne vidim da postoji bilo čija politička volja da tako nešto uradi.

Hoćete li, ipak, insistirati da finansiranje bude rešeno što pre?

– Zakon o javnoj svojini, koji će obuhvatiti i tu oblast, u interesu je svake lokalne samouprave na teritoriji Srbije i svih građana. Podsticaji da se taj zakon donese dolaziće sa svih strana i moja pozicija je tu prilično olakšana.

Šta kao predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine možete da poručite građanima centralne Srbije? Ima li razloga za strah od „vojvođanskog separatizma“?

– Poručujem im da su bile besmislene teze da će se Srbi otcepiti od Srbije i da je bila apsurdna tvrdnja da se Statutom i Zakonom stvara država u državi. Naredni dani i meseci u primeni ta dva akta jasno će pokazati koliko su takve teze bile neuspešan pokušaj da se proizvede strah među građanima, a da neke političke stranke poprave svoj veoma slab rejting. Statut i Zakon će pokazati koliko su Vojvođani privrženi Srbiji.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!