BOJAN KOVAČEVIĆ: Vučićev Beograd, zazidani grad

13 Jul 2014

Postoje domaći projekti koji su primereni ovom podneblju i načinu života

Arhitekta Bojan Kova?evi? objašnjava zašto smatra da je projekat “Beograd na vodi” sa šoping molovima, kulom koja ?e prakti?no zazidati grad, konfekcijskim višespratnicama, preskupim apartmanima… promašaj.

?u?ete šta poznati beogradski arhitekta misli o takvim spomenicima koje vlastodršci ostavljaju za sobom. Podse?a, pri tom, da postoje doma?i projekti koji su primereni ovom podneblju i na?inu života. Ina?e, Beograd je bio grad na vodi sve negde do 17. veka, podse?a sagovornik RSE.

RSE: Gospodine Kova?evi?u, Beograd je grad na dve reke, što je, naravno, njegova prednost, ali tek sada treba da se realizuje projekat koji je nazvan ‘Beograd na vodi’. Da li prvi put Beograd izlazi na vodu ili je nekad u istoriji bio grad na vodi?
Kova?evi?: Beograd je preko donjeg grada Beogradske tvr?ave, gde je danas, nažalost, samo jedan park, ledina, bio sve do kraja XVII veka vrlo ozbiljno urbano naselje, civilno naselje na samom uš?u Save u Dunav. Posle toga je taj prostor dobio isklju?ivo vojnu namenu, ali, kažem, do kraja XVII veka tadašnji Beograd je živeo na vodi svakodnevno.

RSE: Svojevremeno je napravljen projekat ‘Varoš na vodi’. Kakav je to projekat bio?
Kova?evi?: Projekat ‘Varoši na vodi’ radili su arhitekti Dragomir Manojlovi?, kao vo?a tima, Antonije Anti? i još nekoliko kolega. To je obuhvatilo prostor leve i desne obale Save, što je uzgred budi re?eno, jedna od krupnih glavnih mana sadašnjeg projekta ‘Beograda na vodi’, gde leva obala Save uopšte nije uklju?ena. Ja sam u jednom svom tekstu za Politiku pokušao da budem ironi?an, pa sam napisao da smo mi prvi narod koji je izmislio reku sa samo jednom obalom, što naravno ne postoji. A projekat ‘Varoši na vodi’ je zapravo uradio ono što su uradile još neke kolege malo pre Manojlovi?a, a to je da vide prostor sa dna Savskog amfiteatra – jer ovo o ?emu sada govorimo nije Savski amfiteatar nego dno Savskog amfiteatra, ako amfiteatar zamislimo kao pozorište, zna?i njegova scena. To su videli kao mogu?nost da Beograd koriguje, ako ho?ete današnjim re?nikom – resetuje svoju urbanisti?ku istoriju i u tom prostoru smesti neke dominantne javne zgrade, institucije koje nama u Beogradu ili nedostaju ili su u potpuno neprikladnom smeštaju.

Podsetio bih vas da je za taj prostor predvi?eno da se smesti i nova zgrada beogradske opere, nekoliko muzeja i još neka javna zdanja, i ono što ja mislim da je najvažnije, to je bilo u projektu arhitekte Šaperovi?a, koji prethodi jedan manji broj godina projektu ‘Varoši na vodi’, a to je da postoje sa leve i desne obale dva trga koji su, kako se to kaže me?u arhitektima, visinski potpuno uskla?eni i gra?evine regulisane svojim kotama, tako da predstavljaju jedan ansambl sa obe strane reke. Naravno, danas u ovoj pri?i o ‘Beogradu na vodi’, kako nam je prezentovano, od toga nema ništa.

RSE: Zašto nisu uzeta ta neka doma?a rešenja?
Kova?evi?: Pa, što je najgore, ja nisam siguran da nisu uzeta uopšte, ali su uzeta u vrlo lošem smislu. Prvi projekat ‘Beograda na vodi’, koji se pojavio u predizbornoj kampanji 2012. zapravo je bio prili?no loš i traljavo reinterpretira projekat ‘Varoši na vodi’, sa neuporedivo, to moram da kažem, manjim kapacitetom izgra?enog prostora nego što nam se sad nudi. Ova varijanta sada je potpuno prezatrpan prostor sa ogromnim brojem kvadrata, ogromnim brojem potrebnih parking mesta. Podseti?u vas samo da je za onu izgra?enu kvadraturu koja se spominje, od oko dva miliona kvadrata, potrebno ?etrdesetak hiljada parking ili garažnih mesta.

RSE: Naši slušaoci su ve? shvatili da Vi spadate u grupu arhitekata koji imaju ozbiljne primedbe na projekat ‘Beograd na vodi’. Citira?u jednu Vašu re?enicu: ‘Kome treba sva ta dvomilionska kvadratura konfekcijske arhitekture kutija za cipele’. Da li je to Vaša osnovna primedba?
Kova?evi?: Moja osnovna primedba se zapravo krije iza toga, a to je što za taj prostor se nismo na nivou države, društva i grada dogovorili o programu. Znate, ljudi mogu da konstatuju da su tamo, na maketi, neke ku?e od dvadeset, dvadesetpet spratova, ali ko je dao program za taj prostor? Ja mogu da tvrdim, iako nisam bio prisutan, i svi ?e vam arhitekti iole s iskustvom i znanjem to re?i, da je taj prostor projektovan tako što su naše vlasti nekom potencijalnom investitoru, da li gospodinu Alabaru ili bilo kome drugom, nudile prostor da ga on izgradi onako kako on misli da treba, kako se njemu isplati itd, itd. Naveš?u vam jedan vrlo jednostavan primer: u materijalima koji su publikovani u našim medijima pre nekoliko meseci pojavila se i jedna tabela, koju sigurno niko nije dao osim iz krugova onih koji to investiraju, da u novim zgradama ukupno ima jedan posto kvadrature za objekte kulture. A i taj jedan posto je zapravo dat, pretpostavljam, da ne bude nula.

RSE: A koliko je dat biznisu?
Kova?evi?: Sad ne znam u procentima koliko, ali biznis zapravo dominira Doduše, mi ne možemo da nateramo nekog da investira u nešto što nama treba, a da on ne vidi nikakav svoj interes. Recimo, nove opere u Evropi koje su podizane u poslednje vreme, dve su najpoznatije, u Kopenhagenu i Oslu, spektakularne gra?evine, prošle kroz sve mogu?e arhitektonske ?asopise i na internetu, vi?ene hiljadama i hiljadama puta, njihova cena se kre?e u milionima evra. Znate, mi ne možemo da priuštimo sebi da sami to gradimo, ali možemo da rezervišemo prostor. I tu je klju?ni problem – što projekat ‘Beograda na vodi’ zapravo satire taj prostor koji je potpuno unikatan i koga je istorija izrodila tako što je svojevremeno bilo železni?ko postrojenje, pa pojavom Novog Beograda i razvojem banovobrdskog pravca Beograda, taj prostor se našao zapravo u srcu, u geometrijskom centru Beograda. I sada, umesto da ga ?uvamo za najvrednije namene, za ovu sredinu, mi tamo treba da pravimo neki šoping mol od petsto metara i neku kulu od dvesta metara, koju niko odavde nije tražio.

RSE: Kad pogledate projekat, šta se name?e kao odgovor na pitanje: kome je on namenjen, koji sloj ljudi ?e tu dolaziti i kome ?e, na primer, biti dostupni stanovi na toj lokaciji?
Kova?evi?: Ti stanovi ?e pre svega biti apartmani, ako ih uopšte ikada bude. Mislim da nikakav javni ambijent tu ne?e biti mnogo mogu?. Naravno, laici to ne primete odmah, mada nije ni teško proniknuti u te stvari. To zemljište je vrlo nezgodno za pravljenje ve?eg broja spratova podzemnih garaža. I kad pogledate na maketi, ovoj sadašnjoj, a u Kanu je bila malo druk?ija verzija, jer ja imam, naravno, dokumentaciju koju sam dobio od prijatelja i o tome, sve visoke zgrade imaju neki peto-, šesto-, sedmospratni aneks koji je ve?eg gabarita nego što je sam visoki objekat. Ti gabariti su garaže, jer ne mogu da idu ispod zemlje zbog podvodnog tla, bilo bi basnoslovno skupo praviti višespratne podzemne garaže. Da li sad treba da razgovaramo o ambijentima kada šetate izme?u garažnog i drugog garažnog aneksa s druge strane ulice? Da li to nekog uopšte interesuje?

RSE: Da li se iza ove pri?e o ovom konkretnom projektu kriju razli?ite koncepcije gradova i na?ina života koje zastupate, na primer, Vi i drugi kriti?ari ponu?enog projekta, i s druge strane autori ‘Beograda na vodi’ iz Emirata?
Kova?evi?: Apsolutno to je jedan od glavnih problema u fokusu, i mom li?nom i mnogih drugih ljudi. To je tzv. bavljenje kulturološkim urbanizmom, odnosno kulturološko bavljenje urbanizmom, jer gradovi svojom strukturom, svojim na?inom života itd, uvek vuku za sobom mnogo ve?e posledice nego što smo mi u trenutku svesni. A postoji jedna velika opasnost od tzv. sporih procesa. Intenzitet tog ispoljavanja vi po?nete da shvatate tek kad je gotovo, kad nema više vremena za popravku. Naveš?u jedan banalan primer: i bez ‘Beograda na vodi’ primetili ste koliko je pao intenzitet ljudskih kretanja i trgovine recimo u zoni Knez Mihajlove ulice, koja je apsolutni centar Beograda. To su uradila ova dva-tri velika tržna centra, šoping mola koja su napravljena i pre ‘Beograda na vodi’. Vi danas imate u zoni Terazija najmanje 20.000 kvadrata neizdatog poslovnog prostora, jer nemate kome to danas da izdate, a ono što je malo neprijatno za komentar, ali mora biti re?eno, model života u Emiratima, gde vi ne možete da šetate ulicom na pedeset stepeni, ne možete prebaciti u Beograd. Ako neko negde živi izme?u stana, apartmana, ofisa i šoping mola, koje je mesto za izlazak, pa to ne zna?i da to treba Beogradu. Mi ve? danas imamo problem sa mla?im generacijama, koje zapravo pojam izlaska vezuju za šoping molove.

RSE: Onda se ?ini sasvim razumljivo pitanje da li iza ovakvog projekta Vi vidite neku ozbiljnu i zaokruženu ideju o pravcima razvoja Beograda, ili je to voluntaristi?ki projekat koji krije ambiciju vlasti da za sobom ostavi spomenik sebi? ?ilasov most jeste veliki i najviši i njegov vrh vidljiv je iz svih delova grada, ali Vu?i?eva Kula na vodi ?e biti još ve?a, kako je sam premijer rekao – bi?e to „ubedljivo najve?i grad Jugoisto?ne Evrope“ ili „grad budu?nosti Južne Evrope“ – kako se na sajtu Beograda naziva ovaj projekat.
Kova?evi?: Plašim se da su, ne Vaš komentar nego njihove ideje, da su vrlo pojednostavljene i uprosta?ene, izvinite na izrazu, želje da se ostavi sopstveni trag. Niko u Beogradu nije tražio kulu od 210 metara i niko nije tražio ono što stalno slušamo da se ponavlja – da ?e Beograd dobiti novi identitet. Ko je tražio novi identitet? Ko je propisao taj novi identitet? Pa zar neko stvarno misli da bi kula od dvesta metara bila jako važna za beogradski identitet?

Mislim da je veliki problem ‘Beograda na vodi’ što je on shva?en i doživljen pre svega kao ekonomski projekat. Eto, sad ?e neko da ulaže, mi ?emo da damo zemljište, iseli?emo prugu i onda ?emo deliti profit. Pazite, Srbija može šest puta da premine, dok po?nu da se prodaju ti kvadrati.

RSE: Pa dobro, ako je tako, zašto stru?njaci, zašto doma?i arhitekti, urbanisti nisu glasnije digli svoj glas i rekli šta misle o ovom projektu?
Kova?evi?: Ja ne bih želeo u detalje da komentarišem ponašanje svojih kolega, mnogih, mada, naravno, neki su digli glas, i što je vrlo bitno, digli glas na vreme. Pre bih rekao da su kasno digli glas. Mi smo imali pre desetak dana vanrednu skupštinu Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda, gde je napravljen jedan široki protestni zahtev protiv izmena Generalnog urbanisti?kog plana, kojeg je ova vlast silovala, nemam bolji glagol. Ako to bude usvojeno, vi nemate više nikakvog ograni?enja. Nije samo tema ‘Beograda na vodi’. Izraelska firma Plaza hoteli traži od pre nekoliko godina da na kraju Ulice kneza Miloša, tamo gde je bio Savezni SUP, da na tom mestu gradi trideset spratova. I oni mogu prvi da se okoriste tim izmenama Generalnog plana, jer više nema nikakvih regula. Urbanizam je jedna sporovozna, jako važna i kolektivna delatnost, odnosno delatnost koja se odnosi na sve nas. Ovo je sada, da kažem, pokušaj pravljenja jedne deregulacije, jedne liberalne atmosfere, samo da neko uloži neke pare, i ono što svako društvo ima kao problem, da se smanji broj nezaposlenih. Ali broj nezaposlenih ne može da se smanjuje sa ovom vrstom srljanja u prostoru i srljanja u vo?enju politike.

RSE: Kada su u pitanju velike svetske metropole koje imaju svoje staro centralno istorijsko jezgro, kako se rešava taj sudar starog i novog?
Kova?evi?: Odnos prema baštini je razli?it, zavisno od nekog ukupnog kulturnog modela, a bogami i ekonomskog modela, jer prirodna je želja investitora da napravi što više kvadrata i da, ako treba, sruši šta misli da treba da se ruši, da njemu ne bi ometalo realizaciju. Mi imamo takvih slu?ajeva i u Beogradu, koliko ho?ete. Pogledajte samo taj problem vizura na Beogradsku tvr?avu sa Dunava u onom platou prema Dunavu, ve? sa donje strane Beogradske tvr?ave i projektom dogradnje fabrike Beko, koja je privatizovana i koja je dobila, što je najgore, saglasnost tih nekih ustanova kulture i zaštite kulturne baštine.

RSE: Sad smo krenuli u ovaj drugi deo pitanja koji nije direktno vezan za projekat ‘Beograd na vodi’. Na primer, bombardovane zgrade Generalštaba. Tu postoje dva mišljenja, jedno da treba restaurirati zgrade, vratiti im prvobitni izgled, jer su one zašti?ene, a drugo, da na tim mestima treba podi?i moderne hotele.
Kova?evi?: Ovaj drugi deo Vaših pitanja je zapravo mnogo gori od prvog. Ja sam sticajem okolnosti napravio jednu knjigu i o tim zgradama Generalštaba, ali i o toj raskrsnici. Raskrsnica te dve zgrade i ta ?etiri bloka je zapravo simbol državnosti Srbije. Pogledajte koje su ku?e na uglovima: u jednoj je sedište Vlade Srbije, drugo je Ministarstvo spoljnih poslova, preko puta su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba, trenutno naravno prazne i ozbiljno ošte?ene. One nisu srušene, one su urušene. Ja ve? godinama pokušavam da javnost upozorim na razliku u tim pojmovima. Kad je nešto urušeno, da se popraviti, kad je srušeno jedino možete od nule da ga gradite. Mislim da je potpuno dubiozno na tim lokacijama, koje su, naravno, interesantne investitorima do zla boga, jer je to strogi centar Beograda, blizu vlasti, sa aerodroma preko autoputa popnete se u Kneza Miloša, stignete za deset minuta, zna?i, lokacije su idealne, samo je pitanje da li ih mi nekom nudimo ili ih neko traži. Ja se plašim da je problem u tome što predstavnici naše vlasti nutkaju te prostore i te adrese za gradnju objekata, po mom dubokom uverenju potpuno neprimerenih tom mestu…

U normalnoj zemlji bi neko bio odavno krivi?no optužen kao predstavnik vlasti koji javno zagovara rušenje proglašenog spomenika kulture. To su pripadnici iste države. Država je zaštitila Generalštab, niste Vi ili ja privatno, a onda ministri odbrane ili ve? neki drugi funkcioneri najavljuju njegovo rušenje, a da pritom uopšte nije skinuta zaštita. I, na svu sre?u, ne može tako lako ni biti skinuta. Što se Raji?eve ulice ti?e, tamo postoji jedan projekat iz ’98. godine sa javnog konkursa za jedan hotelsko-poslovni kompleks, na toj najboljoj lokaciji u Beogradu, kraj Knez Mihajlove ulice, ulazak u Kalemegdan, stoji evo 15-16 godina od tog konkursa ’98. godine, sa kiselim drve?em i parkiranim kolima, sa iskopanom i odnetom Rimskom ulicom, demontiranom, rastavljenom na pojedina?no kamenje, jer je neko u datom trenutku procenio da ?e to da ometa investiciju, a pritom, od te investicije do dana današnjeg nema ništa.

RSE: Evo, mi smo na po?etku leta, dolaze turisti. Kuda Vi svoje prijatelje iz inostranstva ili iz unutrašnjosti vodite?
Kova?evi?: Mislim da je upravo ono ?ime smo po?eli, pri?a o Savskom amfiteatru, jedna jako, jako zanimljiva stvar, jer je to u scenografskom smislu nešto što je u Evropi vrlo retko mogu?e. Zna?i, imate grad na pokrenutom terenu, na dve reke, dunavska strana, ona je dosta zapostavljena i mnogi se ljudi, kad prelaze Pan?eva?ki most ka Beogradu, zblanu kad vide neke poznate ku?e ali iz potpuno drugog ugla.Savski amfiteatar obuhvata prostor od Beogradske tvr?ave tzv. terazijskim grebenom, to je najviša kota Beograda, gde s jedne strane Beograd pada na Dunav, s druge na Savu, pa ovamo prema Vra?aru, Svetosavskom platou, i pada prema autoputu, prema nekadašnjem mokroluškom potoku. Taj pogled na Beograd je divan i u tom smislu ova kula od 210 metara, koju neko želi da ostavi neželjenu Beogradu, bi bila ?ista katastrofa. I svojim gostima, i Beogra?anima i sebi samom, preporu?ujem, s vremena na vreme odlazak na šetalište preko puta francuske Ambasade, i pogled na Savski amfiteatar i na Novi Beograd, odakle imate maltene jedno ktitorsko ose?anje da držite maketu pred sobom i da gledate u nju.

RSE: I da to urade što pre, dok ne nikne ?uvena kula i sve to zakloni.
Kova?evi?: Da to urade što pre, jer ?e posle toga morati da konsultuju fotoarhive. Kula je toliko sporna svojom visinskom regulacijom, da prosto ne mogu da verujem da ne postoji jedna opšta pobuna protiv toga. Obala Save, na koju kula treba biti postavljena, je na koti od 70-72 metra nadmorske visine. Vra?arski plato je oko 60 metara iznad Save. To zna?i da ?ete, ako stanete na Svetosavski plato, videti oko 150 metara kule. Ja prosto ne znam da li Beogra?ani shvataju o kojim merama se radi.

RSE: Šta ?e biti zaklonjeno?
Kova?evi?: Bi?e zaklonjeno zapravo sve, ja nisam ina?e vernik – da ono što je i Bog pravio, i arhitekti, i graditelji, i istorija, da je obesmišljeno nekom idejom koja je vrlo, vrlo tanka. Osim toga, ne zaboravite još jednu stvar: ta Kula ima 210 metara, ali kad odete tamo, pa pogledate maketu, shvati?ete da iza nje, u pozadini obale, ima gomila zgrada visokih 20-25 spratova. Zna?i, nije samo ta kula od 210 metara što prepre?uje pogled, nego bukvalno Beograd time biva zazidan.

RSE: Da završimo ovaj razgovor apelom: šetajte Savskim amfiteatrom, dok još možete.
Kova?evi?: Tako je. Upravo tako. Nažalost i na sre?u. Na sre?u što još uvek može da se vidi, nažalost, ako bi se realizovalo ovo sto se planira.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!