Blic: Vojvodina bez prava da donosi zakone

09 Feb 2009

Najveća izmena Statuta Vojvodine biće ukidanje mogućnosti da pokrajina donosi odluke sa zakonskom snagom, sazna…

blic_logo.jpgNajveća izmena Statuta Vojvodine biće ukidanje mogućnosti da pokrajina donosi odluke sa zakonskom snagom, saznaje „Blic”. Umesto toga, kao kompromisno rešenje ići će se na formulaciju da će sistemski zakoni omogućavati da Vojvodina iz nadležnosti koje su joj delegirane odluke donosi sama, ali da će to ipak biti podzakonski akti. O tome će se uskoro razgovarati i sa koalicionim partnerima u Vladi Srbije, tvrde izvori „Blica” iz vladajuće koalicije.
O ovoj temi nedavno je razgovarano u Predsedništvu DS. Zaključeno je da bi Ustavni sud Srbije lako oborio odredbu o zakonodavnoj aktivnosti Skupštine Vojvodine i da je potrebno menjati tekst u tom delu.
– Posle pravne analize utvrđeno je da tekst nije dobar. Čak je na sednici Predsedništva spominjano da bi zakoni važili do Save, a od nje vojvođanski zakoni. Zato je predloženo kompromisno rešenje da sistemski zakoni daju mogućnost da Vojvodina iz oblasti koje su joj dodeljene Ustavom može da odredi kako će se odluke iz zakona sprovoditi na njenoj teritoriji – kaže naš sagovornik iz vrha DS.

Sukob dve struje

Naš izvor tvrdi da je vođena rasprava i o tome da li bi te izmene mogle da se izvrše amandmanima u Skupštini Srbije, ali je odlučeno da to ipak uradi Skupština Vojvodine, jer je ocenjeno da su Bojan Pajtić i Svetozar Čiplić pravili Statut, pa oni i treba da ga menjaju.
Vojvođanska struja koju predvodi Pajtić jeste veoma jaka u DS, ali ne toliko da bi se suprotstavljala predsedniku DS Borisu Tadiću koji insistira da se Statut uskladi sa Ustavom.
Problem za vojvođanske demokrate jeste u činjenici da će DS morati da vrati Statut na doradu u Skupštinu Vojvodine gde će ga sačekati opozicija, ali i nezadovoljni pripadnici Mađara i LSV.
Opozicija i Srpska pravoslavna crkva reagovali su na tekst Statuta poručujući da je neustavan i separatistički. Arhijereji SPC su u pismima državnom vrhu izrazili neslaganje sa predlogom vojvođanskog statuta, ocenjujući da je protivustavan, jer predviđa stvaranje „države u državi”.
Međutim, ni u vladajućoj koaliciji se o Statutu ne misli ništa bolje. Lider SPS Ivica Dačić već je rekao da oni nemaju ništa protiv autonomije Vojvodine, ali da neće pristati da glasaju za pravljenje države u državi. Glas socijalista će se sigurno slušati, jer bi oni sa opozicijom mogli da obore Statut u Skupštini Srbije.
– Tekst Statuta Vojvodine, koji je sredinom oktobra prošle godine usvojio pokrajinski parlament i uputio ga Skupštini Srbije na usvajanje, unekoliko će biti izmenjen. Te izmene treba da usvoji Skupština Vojvodine na sednici koja će se održati do kraja ovog meseca – najavio je koordinator vladajuće koalicije u pokrajinskom parlamentu i šef poslaničkog kluba DS dr Dragoslav Petrović.
– Pokrajinski parlament će do kraja februara ponovo razmotriti predloženi Statut radi eventualnog usaglašavanja nekih pravno-tehničkih pitanja kako bi se sa zakonom o prenosu nadležnosti sa republike na pokrajinu u paketu našao pred poslanicima u republičkom parlamentu – izjavio je za „Blic nedelje” dr Petrović. Jedan od autora Statuta Tamaš Korhec, inače pokrajinski sekretar za upravu i propise, potvrdio je novinarima da su tokom usaglašavanja Statuta i zakona o prenosu nadležnosti, moguće neke izmene u Statutu, navodeći primer prava pokrajine na međunarodnu saradnju.
– Tu su najviše osporavani termini „međunarodna saradnja” i „međunarodni ugovori” – izjavio je Korhec i najavio da će se ti termini zameniti sintagmama „međuregionalna saradnja” i „međuregionalni ugovori”.

Terminološke ispravke

Pravno-tehnička redaktura predloženog Statuta odnosi se i na odredbe u kojima se predlaže da odluke Skupštine Vojvodine imaju zakonodavnu snagu. Ova formulacija će se terminološki „ispeglati” kako se ne bi tumačilo da pokrajina ima zakonodavnu vlast. Na to je ukazao i sam predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić, koji je prošle nedelje izjavio da Vojvodini pripada izvršna ali ne i zakonodavna i sudska vlast.
Najavu da će pokrajinski parlament ponovo razmotriti predloženi Statut Vojvodine pozdravio je Demokratski savez vojvođanskih Mađara, jedan od članova Mađarske koalicije. U saopštenju za javnost ova stranka navodi da će se „otvoriti mogućnost da poslanici razmotre primedbe mađarskog korpusa kako bi se u Statut uvrstila institucija zagarantovanih parlamentarnih mesta manjinama”, kao i da se iz „Statuta izbriše odredba o formiranju Saveta nacionalnih zajednica od 30 članova. U suprotnom će pokrajinska vlada neposredno kontrolisati Savet nacionalnih zajednica i ostvariti političku dominaciju nad njim”.
Ponovno izjašnjavanje o Statutu u pokrajinskom parlamentu iznenadilo je koalicione partnere DS. Politički savet Lige socijaldemokrata Vojvodine izdao je saopštenje kojim traži da zakon o nadležnostima Vojvodine bude specijalni zakon – leks specijalis.

Naučne institucije

„Neophodno je da zakon o nadležnostima bude specijalan kako ne bismo došli do toga da budući zakoni menjaju status Vojvodine” – navodi se u saopštenju LSV. Savet takođe smatra da u budući zakon o nadležnostima Vojvodine mora ući i odredba da Vojvodina ima pravo na formiranje naučnih institucija.
„U vezi sa tim, LSV podržava različite inicijative koje Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti vide na samo kao institucionalni okvir razvoja nauke i umetnosti u pokrajini nego i kao neophodan činilac modernizacije i oplemenjivanja kulturnog, prosvetnog, naučnog i duhovnog razvoja Vojvodine”, navodi politički savet LSV.
U međuvremenu, iako je Vlada Srbije slovila za zvaničnog predlagača zakona o prenosu nadležnosti, čije je usaglašavanje, kako navodi dr Dragoslav Petrović, u završnoj fazi, republičkom parlamentu na usvajanje u paketu sa Statutom, verovatno će ga predložiti parlament pokrajine kao kompromisno rešenje. Jer, potpredsednik DS i predsednik vojvođanske vlade dr Bojan Pajtić već duže vreme govori da „deo ministara Republičke vlade ne želi da stane iza ovog zakonskog predloga”.
Dok predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije Vlatko Ratković, inače poslanik DS iz Vojvodine, kaže da su Vlada Srbije i Pokrajinska skupština po Ustavu ovlašćeni predlagači, predsednik vojvođanskog dela DS Dušan Elezović objašnjava „da je to ko će zakon dostaviti Skupštini samo stvar političkog dogovora (!?)”.
– Postoje dve mogućnosti. Prva je da Republička vlada bude predlagač tog zakona, što znači da bi on bio direktno upućen u skupštinsku proceduru. Drugi način je da predlagač bude Pokrajinska skupština, ali onda bi se on morao naći na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta. Kojim putem ćemo ići, znaćemo posle konačnog dogovora sa predstavnicima Republičke vlade – izjavio je za „Blic” Dušan Elezović.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!