BLAŽO POPOVIĆ: Vlasnici RTV-a su građani Vojvodine

01 Mar 2009

Novi generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV) Blažo Popović najavio je da će osnovne smernice ra…

blazo-popovic.jpgNovi generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV) Blažo Popović najavio je da će osnovne smernice rada novog menadžmenta Radiotelevizije Vojvodine (RTV) biti poboljšanje imidža te medijske kuće, obezbeđivanje stalnog prostora za rad, obnova zasterele i oštećene opreme, ali i racionalizacija broja zaposlenih kako bi veći deo finansija prikupljen od televizijske pretplate bio investiran u poboljšanje kvaliteta programa.
“Puno je pravaca razvoja RTV-a koje treba pokrenuti i završiti u narednom periodu. Ako bismo samo deo toga uspeli u naredne četiri godine, bio bih jako zadovoljan. Puno treba učiniti da signal RTV-a dopre do svakog građana Vojvodine, što u ovom trenutku nije moguće zbog velikih oštećenja koje smo doživeli tokom NATO bombardovanja”, rekao je Popović.
Prema rečima novog direktora, RUV mora ponuditi kvalitetnije informacije, jer se u prošlosti “nije bavila pitanjima od suštinskog značaja za građane svih delova Vojvodine, zbog čega će insistirati na pojačanju dopisničke mreže”. Popović je najavio da će se RTV potruditi da pokrene sve važnije teme, od onih u lokalnim sredinama do političkih tema koje čine život.
“Vlasnici RTV-a su građani Vojvodine i mi smo jedino njima dužni da polažemo račune. Osluškivaćemo sve njihove potrebe i okrenuti se svim njihovim sugestijama i zahtevaima, kako bismo u našem programu ukazali na prave teme i probleme u Vojvodini. Hoćemo da pokažemo da RTV živi za građane Vojvodine, a da građani Vojvodine žive sa televizijom. Od političara ne tražimo ništa. Tražimo samo da nas ne ometaju u našim nastojanjima da postanemo istinski javni servis Vojvodine”, kazao je Popović.

Proteklih godina, pa i decenija, RTV je u očima javnosti imala veoma loš imidž i čini se da je to i jedan razloga što je izgubila na gledanosti. Kako to stanje mislite da popravite?

– Novinarska profesija u Vojvodini je devastirana i meni se čini daje sve manji broj mladih ljudi u novinarstvu, što donekle i razumem zbog teške prirode posla. Uz to, pogrešna programska politika odbijala je mlade da se zaposle na RTV-u i afirmišu u profesionalnom smislu. Sa druge strane, rukovodstvo i žaposleni u RTV-u teško su prihvatali činjenicu da je to regionalna televizija. Sa stanovišta evrospkih standarda, mi smo televizija lokalnog karaktera i to je tema kojom bismo trebali da se pozabavimo. Neprihvatanje te činjenice dovelo je do toga da je RTV potpuno izgubila svoj identitet. Novinari u toj situaciji nisu mogli ili nisu smeli da postavavljaju najvažnija pitanja najvažnijim ljudima u pokrajini. Taj period je, nadam se, iza nas i moramo težiti ka tome da postanemo istinski korektivni faktor između političara i građana Vojvodine.

RTV je sistem sa prevelikim brojem zaposlenih i nameće se pitanje da je neminovno smanjiti njihov broj, kako bi u budućnosti mogla da pruži bolji kvalitet programa. Kako planirate da problem rešite?

– RTV ne može da funkcioniše sa toliko zaposlenih. Proces digitalizacije televizije koji prestoji i nama neminovno će rezultovati i sa novom sistematizacijom radnih mesta. Sadašnji sistem sa oko 1.400 ljudi, među kojima je i oko 300 honorarnih saradnika, preglomazan je i neodrživ. Zbog toga nam predstoji težak period reorganizacije i rad na novoj sistematizaciji, što je prethodno rukovodstvo loše započelo. Tek po završetku tog procesa stvoriće se optimalna slika. Težićemo da se napravi kvalitetan socijalni program za višak zaposlenih. Ne znam kako ćemo naći finansijska sredstva za to, ali ćemo i o tome ozbiljno razmišljati.

Upravo ste dotakli i polje finansija. RTV se trenutno u najvećoj meri finansira od pretplate koju svakoga meseca plaćaju građani Vojvodine. Koliko vam para preostaje kada isplatite plate zaposlenima?

– Kada se isplate plate prevelikom broju zaposlenih, veoma malo nam para ostaje za ulaganje u program. Pored toga, mi smo po zakonu dužni da 10 odsto programa ustupimo nezavisnim produkcijama i za to im platimo. Program je jako skup, a oslanjamo se samo na televizijsku pretplatu koju plaćaju građani. Na svu sreću, nivo prosvećenosti građana je visok i oni u velikom procentu plaćaju pretplatu, iako nekada i nisu zadovoljni programom. Pored pretplate, delimično smo okrenuti finansiranju iz fondova i donacija, a imamo i dobru saradnju sa BBC-ijem i OEBS-om. Uz to, postoji ideja da započnemo da organizujemo događaje, pokrenemo izdavačku delatnost i sopstvenu produkciju, što bi moglo popraviti trenutnu finansijsku situaciju.

Čini se da je Radiotelevizija Srbije delimično uspela da obnovi opremu koja je uništena tokom NATo bombardovanja 1999. godine. Kako taj problem rešava RTV?

– Niko nam nije pomogao da obnovimo opremu u proteklom periodu, ni fondovi, ni Pokrajina, ni Republika. Udruženje novinara Srbije nam je ponudilo da sprovedemo akciju poput one za obnovu Avalskog tornja, ali bi nam to rešilo samo deo problema, jer predajnik na Iriškom vencu mora potpuno da se rekonstruiše i moramo da izgradimo nov antenski sistem u Vršcu. Razvojna strategija RUV mora biti u potpunosti podređena digitalizaciji televizijskog i radio signala, što podrazumeva kompletnu zamenu postojeće tehnike i opreme. Kako bismo rešili te probleme pokušaćemo da u narednom periodu konkurišemo kod evropskih fondova.

Tokom NATO bomradovanje potpuno je uništena zgrada TV Novi Sad na Mišeluku. Već godinama radite u iznajmljenom proastoru. Kada ćete početi taj problem ozbiljno da rešavate?

– Mi smo pre dve godine potpisali protokol sa Zavodom za izgradnju grada da zamenimo plac na Mišeluku, gde se nalazila zgrada stare televizije, sa placom u centru grada. Međutim, to po meni nije prihvatljivo rešenje, jer na Mišeluku raspolažemo sa šest hektara zemljišta, a u gradu ne možemo dobiti toliko zbog manjka slobodnog prostora. Zbog toga je više ideja u opticaju, koje ćemo u narednom periodu razraditi. Za sada konkretnije o tome ne bih mogao da govorim.

Nedavno je promenjeno nekoliko članova Upravnog odbora RTV-a. Šta nakon vašeg imenovanja za novog generalnog direktora dalje možemo očekivati po pitanju promena na upravljačkim funkcijama na televiziji i radiju?

– Za mesec dana biće formiran potpuno novi rukovodeći tim RTV-a. Sadašnja struktura prepisana je od RTS-a, što ne smatram najboljim rešenjem, jer na RTS-u ima preko 4.000 zaposlenih. Mi moramo napraviti operativniji i racionalniji tim, zbog čega će doći i do spajanja nekih funkcija, a trudićemo se i da pojednostavimo kompletan rukovodeći sistem. Dostignuta je brojka od preko 500 različitih radnih pozicija, što je nerihvatljivo. Tako smo imali apsurdne situacije da u nekim radakcijama imamo urednike, a da uopšte nemamo novinare. Zbog takvih stvari je neophodno što pre pristupiti reorganizaciji i sistematizaciji RTV. U slučaju da to uradimo, bićemo u situaciji da angažujemo i poznata televizijska lica. Dolaskom nekih ljudi već smo uradili mnogo, a moja lična želja je da pravimo TV lica iz naše sredine i više angažujemo mlade ljude iz drugih medija koji rade u Novom Sadu.

Investiranje u nove medijske sadržaje

Kako važan segment svog budućeg rada Blažo Popović ističe investiranje u nove programske sadržaje. “Ulagaćemo u sve vidove programa ravnomerno, jer ne smemo smetnuti sa uma da je neophodno stvoriti depo onoga što će jednog dana ostati iza nas. Pokušaćemo da budemo konkuretni i atraktivni i u filmskom i serijskom programu, a moja namera je da ti programi budu potpuno okrenuti evropskoj produkciji, a da Holivud prepustimo nacionalnim televizijama”, rekao je Popović.

Darko Šper

Podelite ovu stranicu!