Bjankoni: EU ne traži privatizaciju već regulaciju

22 Nov 2013

"Iz javnih sredstava može biti finansiran jedino medijski sadržaj od javnog interesa, a sve ostalo predstavlja komercijalni sadržaj ", kaže šef političkog odeljenja delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni (Luca Bianconi) izjavio je danas u Novom Sadu da će EU u procesu integracija od Srbije tražiti, ne privatizaciju, već regulisanje finansiranja medija iz javnih sredstava, kako ono ne bi poremetilo uslove na tržištu i stavilo komercijalne operatere u podređeni položaj.

Bjankoni je na Drugoj regionalnoj konferenciji o medijima na jezicima nacionalnih manjina, kazao da iz javnih sredstava može biti finansiran jedino medijski sadržaj od javnog interesa, a sve ostalo predstavlja komercijalni sadržaj, koji bi trebalo finansirati iz komercijalno pribavljenih sredstava.

“Programi na manjinskim jezicima su po svojoj prirodi od javnog značaja i njihovo finansiranje iz javnih izvora je neophodnost, ali istovremeno ga treba uskladiti sa propisima o državnoj pomoći koji su na snazi u EU”, kazao je Bjankoni.

Naveo je da deo rešenja problema finansija u manjinskim medijima leži i u projektnom finansiranju, što je ekonomski održivije nego pokrivanje tekućih troškova cele radio i TV stanice ili štampe.

On je naglasio da će Saveti za nacionalne manjine igrati ključnu ulogu u procesu modernizacije medija namenjenih nacionalnim manjinama, i imati obavezu da osiguraju uredničku i finansijsku nezavisnost kao preduslov za demokratski razvoj društva.

Osvrnuvši se na proveru ustavnosti odredaba Zakona o nacionalnim savetima pred Ustavnim sudom i moguće ukidanje pojedinih, naglasio je da postoje i drugi modeli da se manjinama obezbedi pristup medijima i programima i dodao da Saveti treba da razmišljaju u pravcu finansiranja medijskih sadržaja, a ne opetartivnih troškova medija.

Bjankoni je istakao da je finansijska i urednička stabilnost i nezavisnost Radio – televizije Vojvodine (RTV) ključni element u oblasti medija i informisanja na jezicima manjina.

“Dugi kanal RTV je u potpunosti posvećen emitovanju programa na jezicima osam manjina, to dostigniće je jedinstveno u Evropi i mora se sačuvati. Mora biti pronađeno prelazno rešenje za finansiranje RTV, da bi ova kuća nastavila svoju misiju dok se ne nađe dugoročno rešenje za oba javna servisa”, kazao je Bjankoni.

Dodao je da bi pored Vojvodine, pristup medijima na jezicima nacionalnih manjina trebalo na isti način omogućiti u celoj Srbiji i u tom smislu bi RTS trebao da preuzme svoju ulogu u emitovanju na manjinskim jezicima prisutnim van Vojvodine.

Drugu regionalnu konferenciju posvećenu medijima na jezicima manjina pod nazivom “Sinteza, sinergija i simbioza”, organizuje medijska kuća „Mađar so“ i medijska agencija “Heror media pont”.

Predić: Zakoni će čuvati položaj medija manjina

Regulatorni okviri novog seta medijskih zakona Srbije urađen je tako da zadrži medije na jezicima manjina u dobrom položaju i neće smanjiti prava koja imaju manjine u oblasti informisanja, kazala je danas u Novom Sadu Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Gordana Predić.

Predićeva je, na Drugoj regionalnoj konferenciji o medijima na jezicima nacionalnih manjina, ocenila da Vojvodina prednjači u informisanju na jezicima nacionalnih manjina, te da će njeno iskustvo i neka vrsta pozitivne diskriminacije kada je finansiranje manjinskih medija u pitanju, doprineti održivosti.

Kako je navela, Evropska unija veoma pozitivno ocenjuje medijsku sliku Vojvodine što se pozitivno održava na celu Srbiju.

Predić je dodala da su još dva medijska zakona (Zakon o javnim servisima i Zakon o elekronskim medijima) prošla javnu rasparavu i nalaze se kod radne grupe.

“Imamo oko 400 strana primedbi na oba zakona što pokazuje da je javna rasparava bila dobra. Zakoni moraju da prođu proceduru, te se očekuje da će u narednim nedeljama on biti upućen nadležnim ministarstvima i kancelarijama, zatim u Brisel i tek posle toga u Vladu Srbije na usvajanje”, kazala je Predin.

Prema njenim procenama zakoni će se na usvajanju naći tek u januaru sledeće godine.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić kazao je da je situacija u medijima na jezicima nacionalnih manjina veoma loša, jer nema sredstava, očekivanja su velika, a država nema novca da im pomogne.

“Činjenica je da mora biti novca za ove medije, jer to je veoma bitno, pogotovo u Vojvodini. Problem se u prvom redu može rešiti dobrim zakonima”, kazao je Grujić.

Kako je naveo, Vlada Vojvodine ima svoj stav o Zakonu o informisanju, u okviru kojeg podržava privatizaciju, ali tako da ona mora da ima svoj “jasno definisan sistem i da bude u interesu svih zajednica”.

Potrpedsednica Skupštine Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova kazala je da radne grupe u kojima se rasparvlja o zakonima moraju da počnu da uključuju i predstavnike manjinskih zajednica.

Tomanova Makanova je naglasila da Nacionalni saveti na svojim sednicama svi imaju temu informisanja, a posebno se raspravlja o temi budžetskog finansiranja javnih servisa i privatizacije lokalnih.

“Veoma je diskutabilno šta se dobija, a šta gubi time. Mi smo svoje mišljenje poslali ministrastvu i nadamo se da će imati sluha za očuvanje višejezičnosti i stečenih prava manjina”, dodala je ona.

Drugu regionalnu konferenciju posvećenu medijima na jezicima manjina pod nazivom “Sinteza, sinergija i simbioza”, organizuje medijska kuća „Mađar so“ i medijska agencija “Heror media pont”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!