- Autonomija - http://www.autonomija.info -

Bitka za radna mesta

Posustala ekonomija objašnjava rapidno smanjenje radnih mesta u SAD, ali i napredna tehnologija takođe ima uticaja na to, i više nego što se uobičajeno misli, smatraju istraživači MIT-a (Massachusetts Institute of Technology).

Automatizacija koja ljudima oduzima sve više posla, središnja je tema istraživanja “Trka protiv mašina”, e-knjige koja je objavljena poćetkom ove sedmice.

“Ukratko, mnogi radnici gube trku protiv mašina”, navode autori.

Autori knjige su Erik Brinjolfson, ekonomista i direktor MIT-ovog Centra za digitalni biznis, i Endrju P. Mekafi, pomoćnik direktora i glavni naučnik u Centru. Oni su vodeći stručnjaci za tehnologiju i produktivnost u SAD. Alarmantni ton ove knjige jeste iskorak iz dosadašnjeg rada ovog istraživačkog para, čije su ranije analize uglavnom bile usmerene na benefite koje napredna tehnologija donosi.

Zapravo, oni su prvobitno želeli da napišu knjigu pod nazivom “Digitalna granica”, koja bi se bavila “izobiljem i graničnim područjima savremenih tehnoloških inovacija”, kako veli Mekafi. Ali, pošto tema nezaposlenosti poslednje dve godine ne izlazi iz centra pažnje, oni su počeli da istražuju vezu između razvoja tehnologije i nezaposlenosti.

Nisu ovi autori jedini koji ukazuju na pad zaposlenosti usled razvoja tehnologije. U novom broju časopisa „McKinsey Quarterly”, Brajan Artur sa Santa Fe Instituta, upozorava da tehnologija ubrzano „preuzima” i uslužne poslove, prateći talase automatizacije farmi i fabrika. „Poslednje uporište radnih mesta, uslužni poslovi, nalazi se u velikoj krizi – mali broj nas će moći u budućnosti da obavlja poslove u ’belim košuljama’ – i imaćemo ozbiljan problem“, smatra Artur.

Neki naučnici, međutim, ne dele mišljenje MIT-ovih istraživača o ubrzanju automatizacije. Najistaknutiji među njima jesu Robert Dž. Gordon sa Northwestern i Tajler Koven sa Džordž Mejson univerziteta. Oni tvrde da je produktivnost zahvaljujući novim tehnologijama rasla od 1995. do 2004. godine, ali da je od tada rast stao. To je glavni zaključak Kovenove knjige „Velika stagnacija”, koja je objavljena ove godine.

Tehnologija je oduvek zamenjivala neke poslove i radna mesta. Tokom godina, mnogi stručnjaci su pogrešno upozoravali da mašine preuzimaju primat. Ekonomist Džon Majnard Kejnes je još 1930. godine upozoravao na „novu bolest”, koju je nazvao „tehnološka nezaposlenost”, a koja je posledica činjenice da je ekonomija nesposobna da brže stvara nova radne mesta nego što ih automatizacija “oduzima”.

No, Brinjolfson i Mekadi tvrde da je tempo automatizacije u posljednjih nekoliko godina porastao zbog kombinacije robotike, numerički kontrolisanih mašina, kompjuterizovanog nadzora, prepoznavanja glasova i on-line trgovine.

Brži, jeftiniji računari i sve “pametniji” softver, kažu autori, omogućuju da mašine imaju sposobnosti za koje se nekada mislilo da su izrazito ljudske, kao što su, recimo, razumevanje govora, prevođenje s jednog jezika na drugi i prepoznavanje obrazaca. Dakle, automatizacija brzo izlazi izvan fabrika i osvaja radna mesta u kol-centrima, marketingu i prodaji – onim delovima sektora usluga koja su obezbeđivala najviše radnih mesta.

Tokom poslednje recesije, navode autori primer, jedan od 12 ljudi, koji su radili u prodaji, izgubili su svoja radna mesta. Kriza je podstakla mnoge kompanije da tehnologijom zamene ljude, gde god je to moguće. Od kraja recesije, u junu 2009, potrošnja kompanija na opremu i softver porasla je za 26 posto, dok se izdvajanja za plate nisu povećavale.

Korporacijama dobro ide. Kompanije koje se prema rejting agenciji Standard & Poor’s nalaze među 500 najuspešnijih u SAD očekuju rekordan profit ove godine, od blizu 927 milijardi dolara. Autori ističu da je ovo najveća dobit u poslednjih 50 godina.

Rast produktivnosti u poslednjoj deceniji, viša od 2,5 posto, kako kažu, najveća je od sedamdesetih, osamdesetih, pa čak i kraja devedesetih godina prošlog veka. To ipak nije dovelo do porasta radnih mesta, navode oni.

Mogućnosti mašina, smatraju autori, samo će se uvećavati. Dva vodeća ekonomista, Frenk Levi i Ričard Dž. Murnan, objavili su 2004. godine knjigu “Nova podela rada”, u koji su analizirali mogućnosti kompjutera i čoveka radnika. Naveden je primer vozača kamiona kao jedan od poslova koji računar ne bi mogao da obavlja, jer ne može da se nosi, odnosno da prepoznaje pokretne objekte u realnom vremenu i reaguje na njih.

No, prošle jeseni, Google je objavio da je njegov robot-vozač automobilom prešao hiljade kilometara američkim putevima uz samo povremenu pomoć čoveka koji se nalazio na stražnjem sedalu. Google automobil je, prema Brinjolfsonu, samo jedan od „znakova vremena“.

Postoje i drugi. Podsetio je na supermoćan IBM-ov kompjuter Votson, koji je u februaru pobedio u kvizu “Džeopardi” dvojicu šampiona u igranju TV igara (ovaj kompjuter će od početka sledeće godine da bude korišćen i u zdravstvene svrhe, odnosno za dijagnostiku i lečenje pacijenata – prim. prev.). Tu je i Apple-ov moćni softver Siri, koji reaguje na glasovne naredbe.

“Tehnologija danas može da učini mnogo toga što je pre samo nekoliko godina delovalo nezamislivo, odnosno što se činilo da je izvan dosega računarske tehnologije”, kaže Brinjolfson.

Ipak, računari, ističu autori, imaju uzak i doslovan um, dobro ispunjavaju dobro dodeljene zadatke, ali kada određena rešenja zahtevaju intuiciju i kreativnost, tu je čovek, jer su ove osobine isključivo ljudske. Partnerstvo između mašina i čoveka jeste put do stvaranja novih poslova i radnih mesta u budućnosti.

“U medicini, pravu, finansijama, trgovini, proizvodnji, pa čak i naučnim otkrićima”, pišu autori, “ključ pobede se ne krije u takmičenju čoveka i mašine, već u njihovom partnerstvu.“

Stiv Lor (Njujork tajms)
Prevod: Autonomija

Podelite ovu stranicu!