Biti Hrvat – to je greh?

03 Dec 2015

Slučaj Stanka Krstina

Poznati novosadski privrednik Stanko Krstin svakoga meseca više puta posećuje novosadsku palatu pravde odlazeći na suđenja koja su protiv njega pokrenuli ljudi iz Ekološkog pokreta Novog Sada. Suđenja su mu, kako kaže, drastično promenila život. Narušeno mu je zdravlje, ne može u potpunosti da se posveti poslovnim obavezama, a sve manje vremena ima i za članove porodice za čiju bezbednost je počeo da se plaši jer godinama trpi diskriminaciju na nacionalnoj osnovi.

Poslednji u nizu napada dogodili su se 7. oktobra i 19. decembra 2014. godine, kada je direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić potpisao predstavku Uniji poslodavaca Srbije i saopštenje za javnost u kojima je, prema oceni poverenice za ravnopravnost polova Brankica Janković, diskriminisao Stanka Krstina.

Na osnovu rešenja koje je poverenica donela, Krstin je krajem novembra podneo tužbu protiv Aleksića kojom traži da se utvrdi da su Ekološki pokret i Nikola Aleksić u svojoj predstavci nastupili diskriminatorski prema njemu po osnovu njegove nacionalne pripadnosti, da im se zabrani takvo delovanje, da solidarno isplate određeni iznos na ime naknade štete i da se presuda objavi u nekom od medija.

Omerović: Obavestiću nadležne organe o postupanju Aleksića

meho omerovic

Meho Omerović

Početkom novembra predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović i ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić osudili su proglas u kome se iznose neprimereni stavovi o hrvatskom narodu i Hrvatskoj. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada je u njemu izneo neprimerene stavove o hrvatskom narodu i Hrvatskoj, suprotno zakonima Srbije, ocenili su Omerović i Markotić, na čiji zahtev je i održan sastanak.
Imajući u vidu delokrug rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova po pitanju ostvarivanja prava nacionalnih manjina i međunacionalnih odnosa u Srbiji, Omerović je tom prilikom rekao ambasadoru da će u okviru svojih nadležnosti obavestiti nadležne organe o spornom proglasu.

Krstin navodi da sve što mu se dešava od strane Nikole Aleksića i njegovih saradnika ustvari traje od 2008. godine, ali da ima saznanja da ga prate još od 2007, kada je iz Odžaka i preselio u Novi Sad. „Nisam toga bio svestan, ali sam naknadno saznao. Sve događaje sam redovno prijavljivao policiji ili nadležnima. Međutim, sve do mišljenja poverenice nijedna institucija nije reagovala. To je prvi dokument koji kaže da je reč o diskriminaciji“, tvrdi Krstin.

Patološku mržnju, ovoga puta prema celom hrvatskom narodu, Nikola Aleksić je nastavio da širi sredinom oktobra meseca ove godine, kada je vrlo oštro i neargumentovano istupio u javnosti. Početkom novembra predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije Meho Omerović i ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić osudili su taj proglas, a Omerović je najavio i da će o svemu obavestiti nadležne organe.

Poverenica: Aleksić odbio da se izvini Krstinu

poverenica jankovic - zvanicni sajt

Brankica Janković: Aleksić odbio da se izvini Krstinu

Pravni zastupnik Stanka Krstina, novosadski advokat Slobodan Beljanski, navodi da je poverenica Brankica Janković 12. juna dala mišljenje da je Nikola Aleksić u proglasu Uniji poslodavaca, na određeni način izneo stavove koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo gospodina Krstina i drugih pripadnika hrvatske zajednice, čime su prekršene odredbe o Zakonu o zabrani diskriminacije.

„On je naveo određene stvari koje se odnose na gospodina Krstina. Iako nije izričito imenovan, dat je niz činjenica na osnovu kojih se može zaključiti da se o njemu radi. Na osnovu stavova koji su izneti u dopisima povrenica je sprovela postupak i utvrdila da se izneti stavovi nesumnjivo odnose na gospodina Krstina, ne samo na osnovu toga da je funcioner Unije poslodavaca Srbije, da je privrednik i da je Hrvat po nacionalnosti, već i po osnovu drugih okolnosti“, kaže Beljanski.

Jankovićeva je tom prilikom dala preporuku Aleksiću da Krstinu uputi pismo izvinjenja, pozove na sastanak pripadnike Hrvatskog nacionalnog vijeća kako bi se informisao o njihovim nadležnostima i aktivnostima i da o tome obavesti poverenicu. Pošto to nije uradio, ona je donela rešenja o opomeni Aleksića 11. avgusta i naložila mu da u roku od 30 dana postupi po prethodnoj preporuci. Pošto ni to nije učinio, poverenica je 2. oktobra obavestila javnost o nepostupanju Nikole Aleksića po preporuci.

„Ovom prilikom izražavamo žaljenje zbog činjenice da Nikola Aleksić nije postupio po preporuci Poverenice, koja je preduzela sva ovlašćenja iz svoje nadležnosti kako bi se sprovela preporuka. Izveštavanjem javnosti o nepostupanju Nikole Aleksića po preporuci, okončan je postupak koji ste pokrenuli podnošenjem pritužbe“, navodi se odgovoru kancelarije poverenice koje je upućeno Stanku Krstinu.

S obzirom na to da poverenica nije pokrenula sudski postupak protiv Aleksića, Krstin kaže da je nakon razgovora sa svojim advokatom zaključio da ima osnova da podnese tužbu, odnosno da pokrene parnicu protiv Nikole Aleksića. „Ja sam to pokrenuo, jer nisam imao drugu opciju“, smatra Krstin.

Uz podsećanje da naš zakon predviđa pravo onoga ko je žrtva takvog postupanja da podnese tužbu sudu i da njome traži više stvari, Slobodan Beljanski upozorava na veliku društvenu opasnost koju može proizvesti diskriminacija po nacionalnoj pripadnosti. „U načelu, u svakoj višenacionalnoj sredini, pa i u onoj koja to nije, diskriminacija po nacionalnoj pripadnosti jedna je od najosetljivijih stvari, jer može da rađa nove probleme. Zbog toga smo i doneli Zakon o zabrani diskriminacije. Zato i postoji poverenik kao poseban organ u ovoj državi koji bi po mom sudu morao da vodi posebnu brigu jer od toga zavise funkcionisanje pravne države i odnosi između ljudi“, zaključuje Beljanski.

Sve je počelo mnogo ranije

slobodan beljanski

Slobodan Beljanski: Opasna diskriminacija

Stanko Krstin tvrdi da je najmanje osam godina suočen sa veoma ružnom društvenom pojavom koja se po zakonu naziva izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. „Verovali ili ne, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je podiglo optužni predlog protiv mene zbog ovog krivičnog dela, samo na osnovu krivične prijave jednog ‘uzornog građanina’ po imenu Nikola Aleksić“, ističe Krstin.

To znači da je glavni postupak protiv Krstina pokrenut na osnovu inicijalnog akta krivične prijave Ekološkog pokreta i Petra Vukića zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. U međuvremenu, Više javno tužilaštvo ustupilo je nadležnost Osnovnom tužilaštvu, koje sada vodi ovaj postupak zbog navodnog zagađenja životne sredine od strane preduzeća u vlasništvu Stanka Krstina. Ovaj predmet je kasnije sjedinjen sa prijavom koju je 2009. protiv Krstinovog preduzeća podneo i inspektor za zaštitu životne sredine Dušan Kosjer zbog navodnog kršenja zakona o proizvodnji i prometu otrovnih materija.

Inspektor i aktivista pokreta više puta privatno tužili Krstina

Spisak svih postupaka koji su vođeni ili se još uvek vode pred Osnovnim sudom u Novom Sadu protiv Stanka Krstina je podugačak. U dva slučaja postupak se vodio zbog navodnih kleveta koje je Krstin izrekao na račun inspektora za zaštitu životne sredine Dušana Kosjera ili aktiviste Ekološkog pokreta Petra Vukića.
Predmet posl. br. K-487/12 pokrenut je podnošenjem privatne tužbe Kosjer Dušana od 21.02.2012. godine protiv Krstin Stanka zbog klevete. Dana 09.01.2013. godine u ovom predmetu Osnovni sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom se optužba odbija i ova presuda je potvrđena od strane Apelacionog suda u Novom Sadu dana 09.05.2013. godine.
Predmet posl. br. K-2105/12 pokrenut je podnošenjem privatne tužbe od 31.07.2012. godine Petra Vukića protiv Krstin Stanka, zbog krivičnog dela klevete. Dana 10.01.2013. godine u ovom predmetu Osnovni sud u Novom Sadu doneo je rešenje kojim se odbija privatna krivična tužba.
Predmet posl. br. K-2290/11 pokrenut je podnošenjem privatne tužbe Vukić Petra od 25.07.2011. protiv Krstin Stanka zbog krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje. U ovom predmet Osnovni sud u Novom Sadu doneo je dana 20.02.2012. godine rešenje kojim se optužba odbija.

U ovom predmetu 13. juna 2013. godine Osnovni sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom je Krstin oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i krivično delo nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija. Nakon žalbe tužilaštva, ovu presudu ukinuo je Apelacioni sud u Novom Sadu 12. marta 2014. i predmet vratio na ponovno suđenje. U ovom momentu,  predmet se vodi pred Osnovnim sudom i u toku je glavna rasprava.

„U toku je četvrto veštačenje povodom ovog postupka ne bi li se dokazalo da poslujem sa otrovima. U svemu ovome Aleksić ili svedoči, ili tuži, ili prijavljuje i ja imam samo jedan jedini problem“, navodi Krstin i dodaje da Aleksić sve ovo koristi da ga dovede u vezu sa Hrvatskom obaveštajnom službom po čijem je navodno nalogu došao u Srbiju „da namerno truje ljude građane, golubove i pse“.

Firma „Pre print“ radi punih 20 godina i bavi se izradom i trgovinom proizvoda od flekso štampe, od čega živi Krstin i njegovih 12 saradnika sa porodicama. Tvrdi da je oprema za rad savremena i da primenjuju sve standarde zaštite životne sredine. „Svi mi ozbiljno smo u ovome i nema ni govora da radimo sa otrovima. Mislim da mi nijedan konkurent u poslu nije namestio ovu igru. A što se tiče državnog aparata, mislim da su ozbiljno pogrešili i da sada ne žele da menjaju svoju odluku, jer bi mnogi službenici morali da se pozovu na odgovornost“, smatra Krstin.

Govore mu da je ustaša i da truje građane Srbije

aleksic-nikola

Nikola Aleksić: Patološka mržnja prema Hrvatima?

Krstin sumnja da je i inspektor za zaštitu životne sredine aktivno uključen u postupanja Nikole Aleksića, jer mu je do sada tri puta nalagao da prestane sa radom pošto navodno koristi otrovne materije.

„Navodno su me i više puta hvatali da to činim kada su i protestvovali ispred moje firme. Jedan od tih građana ispred firme više puta je stajao i branio mojim klijentima da ulaze unutra i čak im fotografisao automobile. On mi je govorio da sam ustaša, saradnik HOS i da sam došao ovde da trujem građane Srbije. Sve sam prijavio policiji, ali bez uspeha“, tvrdi Krstin i navodi da je jednom prilikom našao i rupu od metka u prozoru kuće, što je takođe bezuspešno prijavio policiji.

Uz opasku da u Srbiji živi od rođenja i da nije imao nikakvog učešća u građanskom ratu u Hrvatskoj, Krstin misli da mu je izgleda jedini greh što je Hrvat. „Jedne noći na mojoj kući napisan je neprijateljski grafit, a Nikola Aleksić i njegovi saradnici su me optužili da sam ga sam napisao. Ja Aleksića ni dan-danas ne poznajem, jednom sam ga video i pitam se kako je odmah za tako nešto saznao. Čak je znao da su kamere te noći na mojoj firmi bile isključene“, navodi Krstin i dodaje da ni ovaj slučaj niko nije ispitao.

Probleme sa kojima je suočen, Krstin je izneo mnogo ranije Hrvatskom nacionalnom vijeću u Srbiji, kada još nije bio član tog tela, ali niko ništa u hrvatskoj zajednici tada nije preduzeo. Sve do septembra ove godine, kada je čitava jedna tačka dnevnog reda sednice HNV-a bila posvećena diskriminaciji koju trpi Krstin i dopisu poverenice Brankica Janković. Sednici je trebao da prisustvuje i Nikola Aleksić, ali se nije odazvao. „U ovome niko do sada video diskriminaciju, a mislim i da je HNV previše kasno i blago reagovao“, smatra Krstin.

Advokat Slobodan Beljanski kaže da je više puta u svojoj advokatskoj praksi branio ljude u sličnim postupcima, gde je odziv javnog tužilaštva bio vrlo trom ili nikakav, što je moglo posredno da ohrabri slične postupke. „Ovo što je uradila poverenica Janković po meni je na mestu i daje nadu da će se malo drugačije na te stvari ubuduće gledati“, kaže Beljanski.

Dok tako ne bude, Krstin nastavlja borbu protiv svojih „neprijatelja“. On tokom jednog meseca ima bar dva ročišta povodom prijava koje su ovi ljudi protiv njega pokrenuli. „Zamislite jednog privrednika koji treba normalno da radi u ovkavim okolnostima. Nijedan dan ne može da prođe a da ne mislim o ovome. Sve me strašno opterećuje i psihički i zdravstveno. Naravno i da moja porodica trpi jer nemam dovoljno vremena da joj se posvetim“, zaključuje Krstin.

Darko Šper (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Biti Hrvat – to je greh?” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.