Biserko: EU da što pre primi zemlje Zapadnog Balkana

07 May 2014

Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Azerbejdžan a možda i Crna Gora su zemlje koje su ugrožene u tenzijama između velikih sila

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko pozvala je danas Evropsku uniju (EU) da “prestane da okleva” i da što pre integriše zemlje Zapadnog Balkana pod svoje okrilje.

“Ako EU nastavi da okleva sa prijemom novih članica, Rusija će nastaviti da širi svoj uticaj. Zemlje Zapadnog Balkana moraju u što kraćem roku postati deo EU, a EU mora da spusti lestvicu za prijem i da prestane da okleva”, kazala je Biserko na promociji knjige “Farbanje demokratije”, autora Borisa Varge.

Ona je optužila i Zapad i Rusiju za sadašnju krizu u Ukrajini i ocenila da Zapad nije dovoljno uložio u stabilizovanje demokratije u Ukrajini, dok Rusija podržava separatističke tendencije u toj zemlji i u njima aktivno učestvuje.

“Nije bilo za očekivati da će Rusija mirno gledati približavanje Ukrajine Zapadu i NATO-u. Ali, ulazak Rusije na Krim pokazuje njenu ranjivost a ne njenu snagu. NATO i EU su u ekspanziji poslednjih decenija, a Moskva na NATO gleda kao na neprijateljsku organizaciju koju treba ukinuti”, ocenila je Biserko.

Prema njenim rečima, Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Azerbejdžan a možda i Crna Gora su zemlje koje su posebno ugrožene u najnovijim tenzijama između velikih sila.

Ona je ocenila da se pokazalo da je liberalna demokratija “na dugačkom štapu” kada je reč o zemljama istočne Evrope.

“Pogrešna je bila procena da će postkomunističke zemlje postati preko noći neoliberalne demokratije. Neke od tih zemalja teže povratku na nekadašnje autoritarne sisteme, a sama Rusija teži revizionizmu”, kazala je Sonja Biserko.

Autor knjige Boris Varga rekao je da se od 28 bivših zemalja istočnog bloka, samo njih 12 integrisalo u EU. Prema njegovim rečima, Rusija je 2008. godine konsolidovala autoritarni režim i vratila se na stanje iz 1989. godine. “Krim, istočna i južna Ukrajina i Zakarpatje to su potencijalna žarišta u Ukrajini. Ali, to se sve moglo predvideti i znalo se da je Rusija spremna da uradi nešto simetrično Kosovu, ali što će njima odgovarati”, kazao je Varga. On je ocenio da u zoni interesa nekadašnjeg Sovjetskog Saveza postoje brojni “zamrznuti konflikti”.

Novinarka Seška Stanojlović ocenila je da je EU predugo oklevala da primi zemlje Zapadnog Balkana u svoje članstvo i u NATO. Prema njenim rečima, od 2004. godine unutar EU opao je entuzijazam za njeno proširenje, zbog krize unutar same Unije.

Politikolog Duško Radosavljević ocenio je da se Rusijom u Srbiji retko ko ozbiljno bavi u domenu javne politike.

Politikolog Pavel Domonji ocenio je da u Srbiji postoje pretpostavke za razvoj “rđave političke legure”.

Knjiga Borisa Varge “Farbanje demokratije”, u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sadrži zbirku tekstova koji se odnose na zbivanja u evroazijskom prostoru.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!