Bilježnica Robija K.: Plišani zeko

19 Apr 2016

Mama je u ljutom bjesnilu uletila nazad u kužinu. Ona je drečala: ‘Jebavan pas ćunku bezbožničku! Ić stavit plišanog zeku da glumi svetog Leopolda! Pa kako vas nije sram, jebenlivan krvavu nedilju!’

Ja i moja sestra Damjana smo poravnali postelju u spavaćoj. Onda smo na lancun stavili crvenu dekicu. Onda je Damjanica po dekici prosula latice od margaritela. Onda sam ja na dekicu stavijo kušinić sa kačkanim merlom. Onda je Damjanica na kušinić stavila plišanog zeku. Plišani zeko je ležao među laticama na dekici i kušiniću.
Onda smo ja i Damjanica izgibali iz spavaće u kužinu do mame i tate. Ja sam njima rekao: ‘Sad možete doć u spavaću vidit čudo božje!’ Mama je značajski dignila obe ombrve. Tata je dignijo samo livu. Onda je mama rekla: ‘Aj baš da vidimo!’ Ja sam rekao: ‘Upad je samo pet kuna!’ Tata je rekao: ‘Pet kuna? Zar to nije malo previše za obično čudo božje?’ Ja sam rekao: ‘Za pametne ljude imamo eskluzivni popust, al vi niste među njima!’
Onda su mama i tata sipnili meni i Damjani po pet kuna i ugibali su u spavaću. U spavaćoj je plišani zeko ležao među laticama na dekici i kušiniću. Mama je stavila ruke priko usta i cijuknila je: ‘Aaaajme šta je ovo faaamoooozno…’ Tata je rekao: ‘Stvarno, jebate! Izgleda maksimalno đikanski!’ Mama je rekla: ‘Asti mande, šta je lipo! Čak ste nabrali i latice od margaritela!’ Onda je tata pitao: ‘A di je tu čudo božje?’ Mama je pitala: ‘I kako vam se zove plišani zeko?’ Ja i Damjanica smo rekli: ‘Sveti Leopold!’
Mama je u ljutom bjesnilu uletila nazad u kužinu. Ona je drečala: ‘Jebavan pas ćunku bezbožničku! Ić stavit plišanog zeku da glumi svetog Leopolda! Pa kako vas nije sram, jebenlivan krvavu nedilju!’ Tata je išao za njom i govorijo je: ‘Dobro, mišu, pa šta sad ima veze…’ Mama je viknila: ‘Šta šta ima veze?! Oš da za ovo čuju susidi? Pa linčovaće nas, čoviče božji, spaliće nas ka vištice na lomači!’ Tata je rekao: ‘Aj skuliraj se, mišu, opet bolje da su dica stavila plišanog zeku nego prepariranog medvida ka u Macole!’
Mama je koljački piljila u tatu. Onda je ona prosikćala: ‘Ti nisi normalan, majke mi isukrstove!’ Tata je rekao: ‘Šta ne bi bija normalan? Ja pošteno priznajen da rađe gledan plišanog zeku nego nekog mrca!’ Mama je pitala: ‘Kojeg mrca?’ Tata je rekao: ‘Pa Leopolda, jebate!’ Mama je rekla: ‘Nije sveti Leopold obični mrtvac, papane!’ Tata je rekao: ‘Okej, neobičan je zato šta je malo manji od prosjeka! Pikolo kadaver! Al opet je totalni leš! I iljade ljudi ga dolaze gledat! Televizija prenosi! Kad uđeš u katedralu, pari da si uša u hladnjaču od mesnice! Ja to ne kužin, časna rič! Zašto Hrvati vole gledat leševe?’
Mama je podviknila: ‘Ne gledaju u leš, debilu, nego u čudo božje!’ Tata je pitao: ‘Kako kadaver može bit čudo božje? Ne beren di je baza sa tim svetim Leopoldom?’ Mama je rekla: ‘Baza je u tome šta je Leopold umra, pa su ga onda pokopali, al on se i nakon skoro sto godina nije raspa, nego je osta cili u komadu ka da je živ! Razumiš? Eto, to je čudo božje!’ Onda sam ja uletijo: ‘Osim šta mu fali jedna ruka!’ Tata je meni rekao: ‘Dobro, sine, to je ionako bila ljevica! Nju ne računamo!’ Meni je uletila tupaja od nekuženja. Tata je dodao: ‘Ljevicu je crkva amputirala za svaki slučaj!’
Onda je Damjanica rekla: ‘Moj zeko ima obe šapice!’ Mama je skriknila: ‘Ne seri, Damjana!’ Samo tata je nju onda pitao: ‘Čekaj malo, da utvrdimo gradivo! Znači, kad umreš i ne raspadneš se, to je čudo božje? I zato sad Leopolda nose okolo u staklenoj vitrini?’ Mama je rekla: ‘Naravski! Jerbo se vjernici tribaju svojin očima osvjedočit u čudo!’ Tata je rekao: ‘Znan, mišu, al tako moš izložit i teglu kiselih paprika ili kukumara! Ako ih dobro ukiseliš, ako ti je kvasina prima kvalitete, neće ti se kukumari u tegli raspast dvista godina!’
Onda sam ja uletijo: ‘Dida u kisele kukumare stavi i grančicu koromača!’ Tata je meni rekao: ‘To sve ovisi o ukusu, sinak! Sigurno su i lešija malo začinili u onoj staklenoj vitrini! Tako mu sveti Leopold dođe ka neka katolička zimnica! Bereš?’ Meni je opet uletilo tupilo od nekužitisa. Mama je tuta forca iskobečila oči. Tata je dodao: ‘Kad nestane friških namirnica za prehranu vjeskih osjećaja, onda uzmeš teglu iz zimnice i serviraš rulji nešto hladno!’ Mama je arlauknila: ‘Ali nije se tu ništa kiselilo, majmune! Sve je išlo prirodnin putem, zato se i radi o čudu božjem!’ Tata je rekao: ‘Dobro, ne kažen… Možda je sveti Leopold još za života iša na kvasinu! Normalno da se onda nije raspa kad je umra!’
Mama je išla da će tati reć neku šporkariju. Samo onda je zazvoncao telefon. Mama je dignila sluju i rekla je: ‘Ko smeta?’ To je bijo moj dida sa Šolte. Dida je mamu pitao: ‘Jesil ti, ćerce, vidila ovi cirkus sa svetim Leopoldom?’ Mama je zarežala: ‘Nemoj me, čako, i ti prcat sa svetim Leopoldom! Već su me dobro izludili ovi doma!’ Dida je rekao: ‘To je zato šta ne kuže koliki je to turistički potencijal!’ Mama je pitala: ‘O čemu ti to brbotaš, jebate led?’ Dida je rekao: ‘Pa viš da svi živi oće gledat tog mrca! Crkva samo objavi: Leši se vraća kući, i odma nastane histerija! Da nam je štagod takvo na Šolti, imali bi more turista! Rasproda bi aparpmane za cilu godinu!’
Mama se nakeserila: ‘Aj nek san i to dočekala od starog komunjare! Ne znan, čako, možda moš pitat one sa Kaptola da ti rentaju Leopolda na koji misec?’ Dida je rekao: ‘Ma oću klinac, jebe se meni za Leopolda! Iman ja drugi plan!’ Mama je pitala: ‘Koji plan?’ Dida je rekao: ‘Sićaš se onog grba Jugoslavije sa šest baklji šta mi ga je pokojni Lovre isklesa u mramoru? E, saću ja ti grb lipo stavit u staklenu vitrinu i izložit isprid kuće! Pašmo vidit koliko će ga rulje doć gledat! Očekujen stotine iljada! Možda i miljone!’
Mama je zakolutačila sa očima i rekla je: ‘A čako, čako, stvarno ti moran reć da da si iša na kvasinu! Nije ti, čoviče, Jugoslavija sveti Leopold!’ Dida je rekao: ‘Naravski da nije! On je lišina od svetinje! Neš ti kod njega čuda! Pičkin dim!’ Mama je podviknila: ‘Molinte lipo da pristojno govoriš o tim stvarima!’ Dida je rekao: ‘Okej, okej, omaklo mi se… Samo, jel tačno da je cilo čudo kod svetog Leopolda u tome šta je umra, al se nije raspa?’ Mama je rekla: ‘Tačno je!’ Dida je rekao: ‘E, a Jugoslavija se raspala, al nije umrla!’

Robi K. (IIIa)

(Viktor Ivančić, Peščanik/Novosti)

Podelite ovu stranicu!