BiH: Skrivene namere Srbije i Hrvatske?

07 Mar 2018

Sarajevski analitičari ocenjuju da BiH i dalje ugrožava „srpsko-hrvatska velikodržavna politika“

Sastanak lidera Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije u Mostaru bio je prvi takav posle šest godina. Međutim, sarajevski analitičari ocenjuju da BiH i dalje ugrožava „srpsko-hrvatska velikodržavna politika“.

Trilateralni sastanak u Mostaru završen je, kako se i očekivalo, bez značajnijih zaključaka. Članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su, prema mišljenju analitičara, samo potvrdili da o najznačajnijim pitanjima, poput graničnog spora između BiH i Srbije, još nema dogovora. Po svemu sudeći, neće ga ni biti pre opštih izbora u BiH, što je u Mostaru rekao i član Predsedništva Bakir Izetbegović. On je, naime, odbacio mogućnost zamene teritorija, ističući da bi sporna granična pitanja trebalo rešavati na nižim, ekspertskim nivoima.

Sastanak bez suštine

Trilateralni sastanak u Mostaru bio je još jedan od susreta „bez transparentne suštine“, ocenjuje ta DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) dr Zijad Bećirović. „Ništa nije potpisano, a pokušava se predstaviti kao istorijski događaj u nekom smislu. U osnovi se skrivaju namere Srbije i Hrvatske da, uoči priznanja kosovske nezavisnosti od strane Srbije, ponovo pokušaju nešto da ušićare na račun BiH. Podsećam da je Milorad Dodik javno poručio Aleksandru Vučiću da, kada razgovara o Kosovu, ima u vidu Republiku Srpsku. Ivica Dačić, koji se u Mostaru susreo i sa ministrom spoljnih poslova BiH Igorom Crnadkom, javno zagovara podelu Kosova. Rukovodstvo Srbije, koje baštini politiku iz devedesetih godina, nije odustalo od BiH. Hrvatska, iako članica Evropske unije i NATO, podstiče Srbiju da bude pokretač destabilizacije, a sve u funkciji velikodržavnih politika. Srpski i hrvatski nacionalisti odlično se razumeju“, kaže Bećirović.

Direktor IFIMES smatra da je Bakiru Izetbegoviću u Mostaru bila namenjena uloga „statiste“ između srpsko-hrvatskih lidera, koji bi trebalo da „aminuje“ ono što se Beograd i Zagreb, odnosno Milorad Dodik i Dragan Čović dogovore. „Događaji kojima svedočimo u poslednjih nekoliko meseci, odnosno pogoršanje političke situacije u BiH, nije samo proizvod predizborne retorike nacionalnih lidera, to je i nastavak rata mirnim sredstvima. S obzirom na napetosti, bojim se da može da dođe i do sukoba. Aktuelna situacija u BiH opravdano izaziva zabrinutost“, kaže Bećirović.

Daleko od suvereniteta i integriteta

Novinar BH radija 1 Emil Karamatić tvrdi da nikada kao sada u Mostaru, nije bila vidljivija slika loših odnosa Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića. „Niko ne može da zameri predsedavajućem Predsedništvu BiH Draganu Čoviću što gradi dobre odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Oni su potrebni i nemaju alternativu. Ali građenje tih dobrih odnosa ne može da ima prioritet u odnosu na one koje bi Čović trebalo da izgradi pre svega u Federaciji BiH sa Bakirom Izetbegovićem“, kaže Karamatić za DW.

Zabrinjavajuće su i poruke koje visoki zvaničnici Srbije i Hrvatske redovno upućuju po dolasku u BiH, smatra naš sagovornik. „Kada je nekome više od dvadeset godina prva rečenična konstrukcija koju izgovaraju prilikom posete BiH da su za suverenitet i integritet ove zemlje, verujte da smo daleko i od suvereniteta i integriteta. Zašto uporno ponavljati da ste za suverenitet i integritet BiH, ako to nije upitno? Politika Dragana Čovića, Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića, nastavak je politike koje smo bili svedoci proteklih decenija, a pokušaj dovođenja u političku osamu Bakira Izetbegovića može da nanese štetu svim građanima BiH. Mislim da Dragan Čović što je moguće pre mora da uspostavi dobre odnose sa Bakirom Izetbegovićem, odnosno sa predstavnikom bošnjačke politike, slične onima koje je nekad imao sa Sulejmanom Tihićem. U protivnom, imaćemo predizbornu sliku koja će biti predmet intervencije međunarodne zajednice ili – ne daj Bože – NATO snaga“, kaže Emil Karamatić.

Primorani da se sastanu?

Sastanak u Mostaru bio je „besmislen“, ocenjuju kritičari iz Sarajeva, jer su predsednici Srbije i Hrvatske, odnosno članovi Predsedništva BiH „naterani“ da se sastanu kako bi, u duhu evropske Strategije za Zapadni Balkan, pokazali dobru volju, odnosno spremnost da dijalogom rešavaju otvorena pitanja. Pored graničnih, tu je i Izborni zakon BiH o kojem je proteklih meseci bilo dosta govora, ne samo u Sarajevu i Mostaru, već i Zagrebu, Briselu, kao i u Ankari.

I dok su lideri Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije razgovarali u Mostaru, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je, gostujući u programu TV Alfa, spomenuo i bonska ovlašćenja, odnosno mogućnost da ih iskoristi, ukoliko ne dođe do dogovora o Izbornom zakonu BiH. „Spreman sam da uradim mnogo, ali… Uradiću to na kraju, kada se iscrpe sve mogućnosti“, izjavio je Incko.

Sastanak u Mostaru bio je prvi takav trilateralni sastanak nakon šest godina, a naredni bi, prema rečima Aleksandra Vučića, mogao da bude organizovan „ubrzo“, u Novom Sadu.

(Samir Huseinović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!