BiH se sve više približava NATO procesu

24 Apr 2012

Na sastanku članova NATO-a 10. aprila u Briselu jasno je stavljeno do znanja da je BiH na putu da dobije zeleno svetlo za Akcioni plan članstva

Bosni i Hercegovini (BiH) polako ističe vreme. Zemlja ima otprilike četiri nedelje da utvrdi vlasništvo nad desetinama vojnih objekata — bazama, kasarnama i magacinima — pre nego što NATO održi godišnji prolećni sastanak, ove godine u Čikagu.

Proces tog sortiranja je ključni korak na putu BiH ka potencijalnom članstvu u Alijansi.

Na sastanku članova NATO-a 10. aprila u Briselu jasno je stavljeno do znanja da je BiH na putu da dobije zeleno svetlo za Akcioni plan članstva (MAP). Nakon toga je američka državna sekretarka Hilari Klinton poslala pismo Predsedništvu BiH, tražeći od vlasti „da registruju te objekte što pre kako bi BiH mogla da uživa u svim beneficijama koje MAP može da pruži“.

Konkretno, radi se o 69 nekretnina. Vlasništvo je dovedeno u pitanje jer su sve one nekada bile u rukama bivše jugoslovenske vojske. Na primer, u Republici Srpskoj ima oko 45 kasarni. Nešto više od polovine njih treba da se registruje na državu. Ostatak će biti predat lokalnim vlastima, koje će ih koristiti u razne svrhe.

Vojne kasarne u Bijeljini, na primer, treba da se dodele opštini. „Ako dobijemo tu lokaciju, pretvorićemo je u studentski kampus, a deo kasarni biće iskorišćen za medicinsku kliniku“, rekao je gradonačelnik Bijeljine Mićo Mičić za SETimes.

NATO želi da se lista pročisti, pa da vojska BiH može u potpunosti da koristi ono što ostane. Kada se konačno registruju na državu, vojska će moći neograničeno da koristi te objekte.

Trenutno vrednost sve te imovine nije poznata, ali bi, prema nekim procenama, mogla da iznosi više stotina miliona evra.

Mada je prošlog meseca postignut politički sporazum o tom procesu, Veće ministara mora da ga sprovede do samita 22. maja.

Denis Hadžović, direktor sarajevske nevladine organizacije Centar za bezbednosne studije, izjavio je za SETimes: „Mislim da je tehnički deo registrovanja imovine puno lakši od političkog dela. Siguran sam da će BiH uspeti u tome; da ćemo na samit NATO u Čikagu doneti dokument koji dokazuje da smo zaslužili MAP”.

Zamenik ministra odbrane Mirko Okolić deluje optimistično.

„Veće ministara već je počelo da radi na tome i mislim da će posao biti obavljen do samita NATO“, rekao je on za SETimes.

Međutim, predstoje neka šira pitanja. „Mislim da će nakon MAP-a uslediti politička debata o tome da li BiH uopšte treba da se pridruži NATO-u jer postoje različiti stavovi o tom pitanju u Sarajevu i Banja Luci“, dodao je Okolić.

Polovinom marta predsednik RS Milorad Dodik ponovo je otvorio pitanje članstva BiH, ponavljajući da će građani RS, kada dođe trenutak za to, na referendumu doneti odluku da li žele da se pridruže NATO-u.

Uprkos tome, portparolka Sedišta NATO u Sarajevu Ines Kuburović rekla je da je sedište konstantno sarađivalo sa državnim institucijama kako bi im pomoglo da ispune uslove za aktiviranje MAP.

„Važno je da ono što je dogovoreno na političkom nivou bude primenjeno. Kada bude ispunjeno, članovi Alijanse biće spremni za aktiviranje plana MAP“, rekla je ona za SETimes.

Time se onda pokreće sledeći deo procesa, koji neće biti lak. BiH će „morati da sprovede niz reformi na političkom i vojnom polju. Zemlje koje učestvuju u MAP daju NATO-u godišnji program koji uključuje ciljeve, mehanizme i planove implementacije za zadatke na raznim poljima“, objašnjava Kuburović.

Posle sastanka sa članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem ranije ovog meseca, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da je Alijansa posvećena punopravnom članstvu BiH.

(SETimes)

Podelite ovu stranicu!