BiH: Mostar bez glasa Mostaraca

09 Aug 2015

Poslednji lokalni izbori u Mostaru održani su 2008. godine. Gradsko veće dobilo je novu većnicu, ali u njoj nema odbornika jer građani Mostara ne mogu da ostvare svoje demokratsko pravo – da biraju i da budu izabrani

Mostar je jedini grad na evropskom kontinentu u kojem nema lokalnih izbora, gde gradona?elnik sam donosi budžet iako mu mandat nije produžen na osnovu glasova bira?a na novim izborima. „Gradsko ve?e Mostara prestalo je da funkcioniše nakon izbornog ciklusa 2008-2012. iz manje-više poznatih, politi?kih problema i ne funkcioniše ve? tre?u godinu. Gra?ani ne ose?aju toliko direktno, koliko indirektne i dalekosežne posledice“, kaže za DW Mustafa Alendar, portparol Gradskog ve?a Mostara.

Alendar objašnjava da se ne donose odluke koje bi Ve?e u redovnom radu trebalo da donosi, recimo o raspodeli sredstava, privla?enju investicija i nizu odluka koje bi pospešile politi?ki i ekonomski život. „Sve te tehni?ke stvari ne postoje jer ne postoji Gradsko ve?e, a to ?e tako biti sve dok se ne održe izbori i imenuje novih 35 odbornika. Uprkos politi?kom nesuglasju, gradsko ve?e bilo je glas gra?ana Mostara, a u ovom trenutku ga nema“, komentariše Alendar.

SDA i HDZ bez dogovora

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je, naime, pre pet godina ukinuo odredbe mostarskog statuta u kome su definisana izborna podru?ja. Ocenjeno je da ona diskriminišu bira?e jer se isti broj odbornika u Gradsko ve?e Mostara birao sa podru?ja šest bivših opština/izbornih jedinica, iako one imaju veoma razli?it broj bira?a, kao i da gra?ani iz centralne gradske zone nisu mogli da biraju predstavnike za Gradsko ve?e.

Tada je Ustavni sud naložio Parlamentarnoj skupštini BiH izmenu državnog Izbornog zakona, a Gradskom ve?u Mostara uskla?ivanje Statuta Grada sa Ustavom BiH. Ta odluka suda doneta je krajem 2010, a Parlamentarna skupština nije izmenila Izborni zakon, kao što ni Gradsko ve?e Mostara nije izmenilo Statut grada jer oko tog pitanja ne mogu da se dogovore dve najja?e politi?ke stranke u Mostaru – Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH).

Njihovi stavovi su jasni i, ?ini se, zacementirani: HDZ BiH želi da Mostar bude jedna izborna jedinica, po principu jedan ?ovek – jedan glas, dok SDA želi formiranje šest izbornih jedinica. Ali ono oko ?ega te dve stranke imaju isti stav jeste da predlog visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji u Mostaru predvi?a tri izborne jedinice, nije dobar ni za jednu stranu.

Bonska ovlaš?enja

Kako rešiti problem Mostara i zašto visoki predstavnik u BiH ni nakon toliko godina stagnacije demokratije u Mostaru nije upotrebio takozvana bonska ovlaš?enja? „Suština je u tome što je bira?ima u Mostaru i dalje uskra?eno osnovno pravo da biraju svoje lokalne organe vlasti zbog toga što politi?ke stranke, prvenstveno SDA i HDZ BiH, nisu pokazale dovoljno politi?ke volje da to omogu?e. Kada bude postojala politi?ka volja i spremnost da se postignu zdravi kompromisi zasnovani na odluci Ustavnog suda, ima?emo sve potrebne elemente za zaokret“, komentariše visoki predstavnik u BiH Valentin Incko za DW.

On isti?e da je politika kojom se vodi Upravni odbor Ve?a za sprovo?enje mira da organi vlasti u BiH moraju da preuzmu odgovornost za ispunjavanje svojih obveza, uklju?uju?i i obavezu sprovo?enja odluke Ustavnog suda BiH. „To je razlog zašto sam se u ovom, kao i u mnogim drugim slu?ajevima, uzdržao da upotrebim svoja izvršna ovlaš?enja jer bih time radio posao umesto doma?ih vlasti“, objašnjava Incko, isti?u?i spremnost njegove Kancelarije da pomogne, ali i o?ekuju?i odustajanje od suviše tvrdih stavova i po?etak pregovora.

Incko ukazuje i na najodgovornije za ?injenicu što i nakon toliko godina još uvek nisu po?eli ?ak ni pregovori. „SDA i HDZ snose posebnu odgovornost, s obzirom na njihovo dosadašnje tvrdo odbijanje da pristupe pregovorima i postignu kompromis. Te dve stranke prakti?no vladaju gradom ve? 20 godina. Ne možete kriviti manje stranke ili stranke koje nisu bile u vlasti. Svi mogu u pozitivnom i u negativnom smislu da doprinesu opštoj klimi u Mostaru, uklju?uju?i i svakog gra?anina pojedina?no“, zaklju?uje Incko za DW.

Incijativa deset stranaka

On, pri tom, pozdravlja nedavnu inicijativu deset mostarskih politi?kih stranaka za rešavanje problema. „Dijalog je po?etna ta?ka“, kaže visoki predstavnik, „i zato pozdravljam ?injenicu da je deset politi?kih stranaka selo i razgovaralo o na?inu na koji gra?ani Mostara mogu što pre da izaberu svoje lokalne predstavnike.“

Incko je uveren da se, ukoliko se kona?no krene s razgovorima i stavovi „omekšaju“, u kratkom roku može posti?i zaokret. Pri tom naglašava stav Upravnog odbora Ve?a za sprovo?enje mira, odnosno, jedinstveni Mostar kao multietni?ku jedinicu lokalne samouprave, s odre?enim nivoima lokalnih ovlaš?enja ispod nivoa grada.

Može li inicijativa stranaka da pokrene Mostar s mrtve ta?ke, pre svega zbog toga što me?u njih deset nema dve najodgovornije i najja?e – HDZ BiH i SDA? „Tih deset stranka koje imaju zna?ajnu glasa?ku podršku došle su do zajedni?kog dokumenta koji ?e biti upu?en onome ko je zadužen za izmenu izbornog zakona i sprovo?enje odluke Ustavnog suda, dakle, Parlamentarnoj skupštini BiH od ?ijih poslanika o?ekujemo odgovornost“, kaže Ilija Cvitanovi?, generalni sekretar HDZ 1990, stranke na ?iju se inicijativu odazvalo devet drugih politi?kih subjekata.

Uprava grada sama sebi smisao

Da li je to preveliki izazov za dugogodišnje politi?ke nesuglasice u Mostaru koje blokiraju grad? „Mostarci tu blokadu prihvataju skoro sasvim inertno. Institucionalno telo koje vrši kontrolu nad radom Gradske uprave ne postoji. O sudbini grada odlu?uje nekoliko na?elnika gradskih odeljenja i gradona?elnik, kojima se, hteli ili ne, mandat produžio na osam godina. Gomilaju se imovinsko-pravni i drugi predmeti i sve ?eka. Sti?e se utisak da je uprava grada sama sebi smisao“, komentariše za DW novinarka Kristina Spaji?-Peri?.

Iznena?ena je, kaže, da se nikome mnogo ne žuri – ni politi?arima, ni gra?anima, ni me?unarodnoj zajednici. „I novinari su manje-više prestali da pišu o neodržavanju izbora i nepostojanju Gradskog ve?a, gra?ani su se zabavili o svom jadu, stranci ?ekaju dogovor, a prave energije u Mostaru nema. Samo stran?arenje i ravnodušnost“, zaklju?uje novinarka.

Sli?nog je stava i ekonomska ekspertkinja Svetlana Ceni?. „Imaju most koji je Stari, a nije star, imaju dve partije u koaliciji koje ne mogu da se dogovore oko izbora u Mostaru… Tako da je Mostar jedno ?udo. O?igledno je da Mostar neko želi da ostavi u onom ružnom delu da bude ?udo, a ne u lepom. O?igledno je da je dogovor da se ništa ne dogovori“, ocenjuje Ceni? za DW.

„Za one koji žive u tom gradu i kojem je on u srcu ne postoji ve?i interes od onoga da u svom gradu ostvaruju najneposrednije demokratsko pravo. ?ini mi se da tu ne radi o interesu da se nešto uradi nego da postoji interes da se ne uradi“, zaklju?uje Svetlana Ceni?.

(Vera Soldo, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!