BiH: Javni čas o genocidu i postgenocidnom društvu

29 May 2015

Događaj je organizovan u okviru projekta "Škola znanja" koji traga za novim načinima edukacije o ratu, genocidu i građansko-kulturnom otporu

U organizaciji FAMA Metodologije i “Kultura sje?anja” Galerije 11/07/95 u Sarajevu se u ?etvrtak održao susret “Srebrenica – Mapiranje genocida i postgenocidno društvo” koji je okupio 12 istaknutih predava?a iz regije i svijeta.

Doga?aj simboli?nog naziva “Javni ?as” je organizovan u okviru projekta “Škola znanja” koji traga za novim na?inima edukacije o ratu, genocidu i gra?ansko-kulturnom otporu.

Svaka historija, iako se tretira kao arhai?na, zapravo je vrlo moderna nauka pogotovo na Balkanu na kojem je politi?ka manipulacija historijom potpuna.

“Ako se ne suprotstavimo takvom trendu koji traje desetlje?ima onda pokušajmo dati doprinos mladim generacijama i svim ostalima da barem znaju šta se doga?alo u kom periodu, da na ovaj strašni revizionizam istorije koji se sad dešava u svim državama bivše Jugoslavije polako i sigurno ustanovljavamo stabilan blok ?injenica”, kaže za RSE Suada Kapi?, osniva?ica FAMA Metodologija.

Na Javnom ?asu u Sarajevu govorilo je 12 uglednih predava?a koji su iz razli?itih uglova pokušali sklopiti sliku na temu srebreni?kog genocida.

“Na žalost, nije Srebrenica jedina tamna mrlja, to je zapravo jedna velika mrlja svih ratova na raspad Jugoslavije jer, kao što znate, ovaj rat nema ni ime, zna?i mi ne znamo kako se zvao ovaj devetogodišnji rat u regiji, niti znamo ko je pobijedio a ko izgubio, zna?i situacija je potpuno neriješena”, smatra Kapi?.

Me?utim, ni 20 godina poslije, lekcija o genocidu u Srebrenici nije nau?ena.

“Genocid se i dalje pori?e na nivou me?unarodne politike, u medijima, i to na sli?an na?in na koji se poricao devedesetih godina. Jedan od na?ina poricanja genocida je, tako?er, insistirati na tome da je jako teško dokazati tu genocidnu namjeru, kao da je genocidna namjera nešto što je bilo duboko skriveno u mislima po?inilaca genocida”, rije?i su Edine Be?irevi?, profesorke Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu.

Ipak, goru?i problem je neobrazovanje, odnosno namjerno skrivanje ?injenica o genocidu.

“Namerno se to radi zato što možete da lakše manipulišete sa neznanjem. Sad se stvaraju ne samo po ovoj temi koja je ekstremna – nego i po drugim temama – nova deca u ?itavom sistemu obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji gde se u?e da ne misle. Mi smo im dali kompjutere, ali ako deca nemaju sposobnost da promisle da li je to istina, da razumeju šta se to desilo ili šta da rade sa tim, onda svako može da ih manipuliše, i to se zove pranje mozga sa najsavremenijim tehnologijama”, isti?e sociologinja Janja Be? Neumann.

Pri?a o Srebrenici i dalje je recentna. Iako još nije predmet istraživanja histori?ara, o Srebrenici se treba otvoreno govoriti, naro?ito u Srbiji, smatra histori?arka Branka Prpa.

“To je odgovornost prema jednoj istoriji koja se dogodila i koja kao takva treba da se problematizuje sa eti?ko-moralnog stanovišta. U suštini, ovo je moralno pitanje svakog pojedinca, ali je isto tako važno u obrazovnom sistemu – šta je to o ?emu ?ete da u?ite decu. Nažalost, naši udžbenici su katastrofalni. Te stvari u njima su presko?ene. Sve ovo je pitanje države. Država treba da vodi politiku obrazovanja i vrednosti koje ?ine njen temelj. Vrednost Srbije i Bosne i Hercegovine je antifašizam. Kad krenete da uništavate te vrednosti onda do?ete do rasizma, netrpeljivosti i jednostavnosti da ubijete ?oveka samo zato što je druge vere ili nacije”, kaže Branka Prpa.

Bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala Florence Hartmann smatra da je pri?a o srebreni?kom genocidu dio loše politike, odnosno loše “diplomatske svakodnevnice”.

“Treba više etike u diplomatiji. Na žalost, etika je danas nestala. Situacija je danas takva da je, bez obzira na strahote koje su se desile u Srebrenici, nivo etike još niži. Samo zamislite koliko je situacija u kojima smo svi na neki na?in doprinijeli kreiranju okolnosti u kojima su oni koji su ?inili genocid u Srebrenici to u?inili”, navodi Hartmann.

Sagovornici Javnog ?asa su se složili da je Haški tribunal odigrao važnu ulogu. Ovo me?unarodno pravosudno tijelo je su?enjima u predmetu Srebrenica izašlo i van okvira onoga što mu je mandat. Sada je u toku krivi?no gonjenje osoba koje su izvršavale ubijanja u Srebrenici.

“Govore?i o rezultatima rada Haškog tribunala želim re?i da, kada govorimo o takvim ljudima, još uvijek je jedna osoba na slobodi a koja se tereti za izvršenje ovakvih djela. Radi se o licu koje je, zapravo, najodgovornije za smaknu?a na farmi Banjevo. To je Gojko Simi? koji je u to vrijeme bio zapovjednik upravo te desantne jedinice koja je vršila pogubljenja. To je ?ovjek koji je na slobodi. On je itekako poznat organima gonjenja kao i INTERPOL-u”, kaže Jean-René Ruez, bivši glavni istražitelj Haškog tribunala zahvaljuju?i ?ijim nalazima je došlo do podizanja optužnice za genocid.

Ina?e, Javni ?as u Sarajevu dio je projekta “Škola znanja” koji posredstvom multimedije pokušava otvoreno govoriti o genocidu u Srebrenici, te ljude bolje upoznati o ovoj tematici da bi budu?i donosioci odluka moralnije postupali.

“Ja ne bih govorila o rekoncilijaciji jer mi smo narodi koji na prostoru Balkana žive zajedno 1.300 godina. Nismo mi ovde od ju?e. Nemamo šta mi da budemo u suživotu, mi živimo zajedno 1.300 godina. Prema tome, mi moramo da na?emo projekat budu?nosti koji ?e uklju?iti sve ono što je donela recentna i ona dalja prošlost i to na na?in koji ?e omogu?iti i našoj deci i nero?enima budu?nost”, zaklju?uje histori?arka Branka Prpa.

(Zvjezdan Živkovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!