BiH: Gase se institucije kulture jer se ne zna čije su

22 Sep 2012

Nakon libricida (uništavanja knjiga u ratu), nastavlja se zatiranje BH identiteta "mirnim sredstvima"

Zemaljski muzej BiH u Sarajevu 4. oktobra će biti zatvoren za javnost. Najstarija institucija savremene kulture i nauke u regionu zatvoriće vrata za posetioce posle 124 godine postojanja – zbog finansijskih problema.

 

Prema najavama iz Uprave muzeja od početka oktobra na posao će dolaziti samo nekolicina od ukupno 65 zaposlenih, kako bi zaštitili vredne muzejske kolekcije. Po muzejskim odeljenjima biće organizovan nadzor, dok se od policije Kantona Sarajevo očekuje da organizuje nadzor objekta.

 

Direktor Muzeja Adnan Busuladžić kaže da se rešenje finansijske agonije institucija od kulturno-istorijskog značaja u BiH ne nazire.

 

“Poslednje dve godine praktično smo ostali bez finansija. Naši zaposleni žive i rade bez penzionog i zdravstvenog osiguranja, bez plata. Dugovanja radnicima premašila su milion i četiri stotine hiljada konvertibilnih maraka. Trinaest plata nije isplaćeno”, rekao je Busuladžić koji rešenje ovog problema vidi u sudskom postupku.

 

On je dodao da se problemi radnika Muzeja nagomilavaju jer nikada nije definisano ko je osnivač muzeja, je li to država ili mesna zajednica.

 

“Samo dugotrajnija sudska borba može potvrditi da Zemaljski muzej nije pao s neba”, rekao je Busuladžić sarajevskim medijima i dodao da je to jedini način da se definiše ko treba ubuduće da osigura finansije za tu ustanovu.

 

Institucije od državnog značaja za kulturu u BiH svakodnevno prestaju da rade jer im od rata nije rešen pravni status.

 

Ministarstvo kulture ne postoji na državnom niovu u BiH, već samo na entitetskim i nižim nivoima vlasti koji su nezainteresovani za preuzimanje osnivačkih prava. S druge strane, u državnom budžetu BiH ne izdvajaju se potrebna sredstva za rad institucija od kulturnog i istorijskog značaja.

 

Početkom godine u znak protesta prema aktuelnoj vlasti zatvoreni su Narodna i univerzitetska biblioteka BiH, Umetnička galerija koja je stara 125 godina, te Istorijski muzej BiH.

 

Direktorica Istorijskog muzeja BiH Muhiba Kaljanac kazala je agenciji Beta da je problem u činjenici da pravna i finansijska situacija nikada nije rešena za sedam institucija od kulturno-istorijskog značaja u BiH od 1992. godine, kada je počeo rat.

 

Kaljanac je objasnila da su se te institucije, čiji je osnivač država, finansirale iz državnog budžeta sve do 1992. godine, te da je prema Dejtonskom sporazumu 1995. godine država BiH trebalo da potvrdi status i osnivačka prava tih institucija.

 

“Nažalost to se nikada nije desilo, a sumnjamo da je naše pitanje ustvari postalo političko. Već smo dva puta od 2000. godine pokušali da zatvorimo instituciju, ali se ni tada ništa nije desilo, niko nam se nije obratio niti nam dao podršku, osim medija. Muzej danas drže entuzijasti koji pokušavju da spasu muzejsku građu koja se sastoji od oko 400 hiljada eksponata”, kazala je direktorica Istorijskog muzeja BIH.

 

Ona je istakla da je zaposlenicima u muzeju najteže zimi jer nemaju grejanje, zbog čega se stvara vlaga koja preti da uništi eksponate iz srednjeg veka, polovine 19. i 20. veka, kojima muzej obiluje.

 

“Mi već dve godine uopšte nismo finansirani iz javnog budžeta i nismo dobili nikakva sredstva od Ministarstva civilnih poslova BiH. Ni ministarstvo kulture Federacije BIH nije zainteresovano da preuzme osnivačka prava”, kaže Kaljanac.

 

Kaljanac je podsetila da je muzej bio zatvoren početkom godine ali je kasnije, dodala je, odlučeno da se otvori i da se pokrene niz manifestacija “u znak prkosa prema odnosima države prema kulturi i istoriji”.

 

Prema njenim rečima za godišnje potpuno finansiranje Istorijskog muzeja potrebno je 380.000 maraka (oko 160.000 evra).

 

Više puta je javnost upozorena da je pred gašenjem i Narodno pozorište u Sarajevu, zbog nedostatka finansijskih sredstava i rezanja budžetskih troškova, međutim reakcije vlasti nema.

 

Profesor sociologije kulture i istorije civilizacije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Hidajet Repovac smatra da “za kulturu ima sredstava, ali da se ovde radi o čudnim političkim manevrima koji slabljenjem institucija kulture žele oslabiti državu”.

 

“Ovo je slika jednog novog varvarstva i nerazumevanja značaja institucija kulture. Kultura je ono što ostaje i kada se sve drugo izgubi, a mi sve brzo trošimo. Privreda je u potpunom raspadu, obrazovanje u ozbiljnoj krizi i ako sada izgubimo i kulturu kao jedan od najznačajnijih delova društvenog razvoja, onda zaista možemo govoriti o ozbiljnoj propasti i tragediji”, kazao je profesor Repovac.

 

Merima Spahić (Beta)

 

Podelite ovu stranicu!